БЛИЦ / ВЕСТИ / ДРУШТВО
СТЕРЕОТИПИ КАЖУ ЛЕЊИ, А ИСПАЛИ НАЈВРЕДНИЈИ? СРБИ И ЦРНОГОРЦИ У САМОМ ЕВРОПСКОМ ВРХУ ПО ВРЕМЕНУ ПРОВЕДЕНОМ НА ПОСЛУ - У ЧЕМУ ЈЕ ЦАКА?

Турци, Црногорци и Срби, тим редом, нације су које највише раде у Европи. То приказују резултати истраживања "Ерудере", највеће светске платформе за студенте, базирани на подацима "Евростата", званичног статистичког центра Европске уније.

Вања Зеленовић
10.09.2023.

ФОТО: VADYM DROBOT / ALAMY / ALAMY/ ПРОФИМЕД

Резултати могу звучати изненађујуће, поготово када су у питању наше комшије Црногорци, будући да пркосе увреженим стереотипима који владају Балканом да тамо људи "не воле да раде6quot;.

С друге стране (некима би такође звучало зачуђујуће), скандинавске нације које важе за вредне и радне, налазе се на зачељу ове табеле, попут Финаца и Данаца који, каже истраживање - најмање раде у Европи.

У чему је цака?

Трагом ових резултата, испитали смо "у чему је цака" будући да поменути стереотипи кажу другачије.

Наиме, поменуто истраживање ослања се на просечан број радних сати недељно, а не на радни ентузијазам (мада се ни он не може посве искључити). Тако, дошло се до податка да радници у Србији и Црној Гори превазилазе оне у Немачкој, Швајцарској, Норвешкој и готово целокупној Европи по броју радних сати.

На крају, у оквиру Европе, Србија заузима треће место по дужини радног времена. Према истраживањима, грађани Србије раде око 44 сата недељно, што нас позиционира близу Турске (48,2 сата недељно) и Црне Горе (45 сати недељно) у погледу продужених радних сати.

Разлози за то се могу тумачити двојако. Можемо рећи да смо много вредни и значајну количину времена посвећујемо својим професионалним напорима у поређењу са својим европским колегама или пак да је то ствар система који на тај начин функционише годинама уназад. Једно чак не искључује друго, већ показују да највероватније не знамо за боље.

Срби раде 5,2 сата више од Финаца

Према поменутом истраживању Ерудера.цом, поређење просечног недељног радног времена у европским земљама открило је неке занимљиве податке.

Три од пет земаља са најдужим радним временом налазе се у балканским земљама, следећим редоследом: Турска (48,2), Црна Гора (45,0) и Србија (44,0). Да овај податак не морамо посматрати са негативне стране говори чињеница да се иза наше земље налази "рај за гастарбајтере" Швајцарска (43,4), а потом и Исланд (42,8).

ФОТО: SHUTTERSTOCK / RINGIER

"Ко ради не боји се глади"

Како се наводи у истом истраживању, послови који доприносе оваквом просеку Србије због својих дужих и нестандардних радних сати на првом месту подразумевају производњу у различитим индустријама, која захтева сменски рад како би се одржао континуитет.

С друге стране, како смо већ поменули, на дну табеле налазе се две нордијске земље - Финска, где се у просеку ради 38,8 сати недељно, те Данска где раде свега 0,3 сата дуже, односно 39,1 сат недељно.

ФОТО: ERUDERA.COM / SCREENSHOT

Просечан број радних сати у Европи

Тако долазимо до рачунице да Срби у просеку раде 5,2 сата више у односу на последње Финце, док је разлика између њих и Турака чак 9,4 сата.

Ваља напоменути да су подаци Евростата претежно из 2020. године, али има и земаља (попут Велике Британије) где они нису ажурирани од 2019. што би могло довести и до неких одступања. Такође, истраживање је базирано на радно способном становништву узраста од 20 до 64 године који имају стална запослења.

Који радници у Србији највише "набијају" сате

Здравствени радници, посебно они у болницама и хитним службама, често имају дуже радно време због потребе за 24-часовном негом пацијената и тиме доприносе незавидном просеку Србије када је реч о поменутим параметрима.

У истраживању се наводи и сектор трговине и угоститељства, чије пословање може изискивати дуже радно време, посебно током сезоне или у подручјима са високим туристичким приливом.

На листи су и транспорт и логистика где су најрепрезентативнији пример возачи камиона или особље авиокомпанија, који могу имати нерегуларне распореде и дуже радно време како би се осигурала ефикасна достава робе и превоз људи.

Возачи, хитне службе, па и програмери...

У вези са тим, како је "Блиц" писао у јуну, у последњих неколико година као да је лакше наћи пет маркетинг менаџера или ИТ стручњака уместо два возача камиона. Ово занимање је дефицитарно у нашој земљи, а према званичним подацима у Србији недостаје око 10.000 шофера. Старија гарда иде у пензију, а млађа избегава волан камиона иако је месечна зарада виша од просека и креће се од 1.000 до 1.500 евра.

ФОТО: ERUDERA.COM / SHUTTERSTOCK

- Радни дан возача траје око 15 сати, дозвољено је око 10 сати вожње а остало време предвиђено је за утоваре, истоваре и дуга чекања. Осим што посао није лак и одвојени сте од породице, оно што додатно отежава позицију возача у Србији јесте чињеница да су у појединим предузећима пријављени на минималац - рекао је за РИНУ возач камиона Мирко Старчевић из Чачка.

Сличан случај је и са возачима у градском превозу.

Како "Блиц" сазнаје из добро упућених извора, због недостатка шофера тренутно у Београду поједини возачи минибуса одрађују у једном дану и по једну и по или чак две смене! Једноставно, газде не могу да нађу замену, посебно у летњим месецима, када се одвија и масован линијски саобраћај ка мору.

- Нема нас, па ускачемо ко кад стигне. Некад одрадим 12 сати, било је дана када сам остајао и дуже да не би дошло до пуцања реда вожње - испричао је за "Блиц" један од возача.

ФОТО: ГОРАН ШУРЛАН / РАС СРБИЈА

Ни канцеларијски послови најчешће нису више "од седам до три"

Свој допринос дају и индустрије повезане са производњом и дистрибуцијом енергије које често захтевају континуирани рад, што доводи до дужег радног времена радника у овим секторима, а не сме се заборавити ни сектор безбедности и хитних служби. Дакле, полиција, ватрогасци и радници хитних медицинских служби су од оних који "не знају за сат" када је реч о обављању својих дужности и спасавању живота.

Напослетку, иако би се могло мислити потпуно супротно због утиска да је радник ту "сам свој газда", истраживање показује да је ИТ сектор у домену техничке подршке изложен неконвенционалном, али пре свега продуженом радном времену због разних видова помоћи и асистенције коју пружају клијентима током целог дана.

Чак и пензионери доприносе резултату

Због несташице радне снаге у Србији, али и у многим земљама у окружењу, све је више фирми који задржавају на послу и људе који су испунили све услове за одлазак у пензију. Наравно, на добровољној основи. С једне стране, послодавци могу да рачунају на искусну радну снагу, истина не у "најбољим годинама", а с друге новопечени пензионери могу да знатно појачају кућни буџет.

Највише радника долази из сектора производње

Када је реч о томе која радна снага има већински удео у нашој земљи, подаци не изненађују превише.

Већина запослених, њих 392.215 или 32,4 одсто, ради у индустрији производње, следе продаја и поправка моторних возила са 241.795 или 20 одсто укупног броја запослених.

Трагом тог податка, главни индустријски извози земље укључују делове за аутомобиле, основне метале, намештај, прерађивачку индустрију хране, машине, шећер, гуме и одећу.

Жене образованије, али мање плаћене широм Европе

Исто истраживање је поред броја радних сати изнело још неке занимљиве податке о разликама између радно способних мушкараца и жена широм Европе.

Тако, нови подаци о родној равноправности објављени од стране Програма Уједињених нација за развој (УНДП) показују да нема ниједне земље у Европи где жене зарађују више од мушкараца, упркос томе што у већини њих жене имају виши или исти ниво образовања као мушкарци.

- Чак и у 59 земаља где су одрасле жене образованије од мушкараца, просечна разлика у приходима износи 39 посто - наводи се у поменутом истраживању.

- Потцењивање женског рада је истакнут проблем у данашњем радном свету. Упркос мерљивим разликама између полова, значајан део разлике у зарадама остаје необјашњен. Статистике посебно указују да су жене неравномерно заступљене у ниже плаћеним занимањима која нуде смањене бенефиције, што игра кључну улогу у одржавању ове разлике у зарадама. Ова ситуација захтева свеобухватне напоре како би се решили системски фактори који доприносе овој разлици у зарадама и осигурала правична надокнада за све - сматра Алма Мифтари из Ерудере.

Иако Србија и њен регион не доприносе бољем просеку када је реч о заради жена у односу на мушкарце, у домену образовања ситуација је за нијансу другачија.

У Србији разлика најмање уочљива

Мушкарци у Србији нису образованији од жена и проводе осам месеци више у школи. Међутим, зарађују укупни годишњи приход од 23.270 долара (21.462 евра) у поређењу са 15.306 долара (14.116 евра) за жене. То је разлика од 7.964 долара (7.345 евра) годишње, што указује на дискриминацију у приходима у земљи, као што је то случај и са осталим европским земљама.

Када је реч о нашим суседима са којима смо некада делили заједничку државу, ситуација није много другачија.

ALEKSEI IVANOV PANTHERMEDIA/ ПРОФИМЕДИА

Мушкарци за нијансу образованији, а значајно плаћенији

У Црној Гори мушкарци проводе осам месеци више у школи, а зарађују 10.066 долара (9.284 евра) више од жена.

Мушкарци у Босни и Херцеговини проводе 1,6 година више у школи у односу на жене и зарађују 9.208 долара (8.492 евра) више од њих.

У Северној Македонији мушкарци улажу додатну годину у школовање у односу на жене и зарађују 9.569 долара (8.825 евра) више од њих.

"Најлошији" пример је Хрватска: Мушкарци проводе отприлике шест месеци више у образовању у поређењу с женама, што резултира да годишње зарађују 12.825 долара (11.827 евра) више. Жене у Хрватској зарађују 23.888 долара (22.029 евра) годишње, док мушкарци зарађују 36.713 долара (33.856 евра) годишње, показује истраживање Програма Уједињених нација за развој.

Када се подвуче црта, иако је разлика у зарадама међу половима значајна и у Србији, она је ипак најмање у односу на остале земље.

Извор