И СРБИЈА МЕЂУ ДРЖАВАМА КОЈЕ КРШЕ ПРАВА РАДНИКА

ПОСТАВИО: JUGPRESS
04. 07.2023. 08:10

БЕОГРАД

Десет најгорих земаља за запослене су Бангладеш, Белорусија, Еквадор, Египат, Есватини, Гватемала, Мјанмар, Тунис, Филипини и Турска, а међу државама у којима се евидентно крше права запослених је и Србија, наводи Међународна конфедерација синдиката у извештају о Глобалном индексу радних права у 2023, како је пренео портал синдикалне централе "Независност".

Глобалну кризу трошкова живота прати учестало кршење права радних људи у свим регионима света, показује најновије, десето по реду издање Глобалног индекса права Међународне конфедерације синдиката (МКС).

Од Есватинија до Мјанмара, од Перуа до Француске, од Ирана до Кореје, игноришу се захтеви радника да се поштују њихова радна права, а њихово незадовољство наилази на све бруталније одговоре државних власти. Према Глобалном индексу објављеном 30. јуна, 10 најгорих земаља за запослене у 2023. години су Бангладеш, Белорусија, Еквадор, Египат, Есватини (некада Свазиленд), Гватемала, Мјанмар, Тунис, Филипини и Турска, наводи се на сајту МКС.

Индекс за 2023. који садржи свеобухватан преглед права радника у 149 рангираних земаља показује да су кршења радничких права достигле рекордне размере. Посебно су евидентиране следеће злоупотребе послодаваца или власти:

* У девет од 10 држава прекршено је право на штрајк а радници у земљама као што су Канада, Того, Иран, Камбоџа и Шпанија суочили су се са кривичним гоњењем или отпуштањем након одлуке да штрајкују.

* У 77 одсто земаља радницима је онемогућено право на оснивање или учлањење у синдикат. Право на слободно удруживање ускраћује се мигрантима и домаћим радницима, запосленима на одређено време, онима у неформалној економији, радницима на дигиталним платформама и у посебним економским зонама…

* Синдикалци су убијени у осам земаља а ускраћивање права на слободу говора и окупљања евидентирано је у 42 одсто земаља, што је често резултирало протестима радника који су због тога трпели брутално полицијско насиље. У Француској су, примера ради, законити протести дочекани жестоким физичким нападима полиције, неселективним хапшењима и сузавцем, док је у Ирану полиција хапсила и тукла наставнике због учешћа у првомајским демонстрацијама.

* Осам од 10 земаља прекршило је право на колективно преговарање. Као државе које су значајно смањиле права на колективно преговарање наведене су Холандија, Северна Македонија, Зимбабве, Хондурас, Индонезија, Црна Гора и Србија.

* У 73 одсто држава ометана је или чак забрањивана регистрација синдиката, а посебно се истичу Белорусија, Мјанмар, Хонг Конг, Централноафричка Република и Гватемала.

* Радници су хапшени и притварани у 69 земаља, а посебно су на мети били истакнути синдикални лидери у Мјанмару, Хонг Конгу, Доминиканској Републици, Индији и Турској.

Глобални индекс радних права објавио је листу 87 компанија из земаља широм света које крше права радника, међу којима су се нашле и две фирме из Србије – државно Јавно предузеће Пошта Србије и приватно предузеће Јура, у власништву истоимене корпорације из Јужне Кореје.

Поводом објављивања најновијег Глобалног индекса радних права вд генералног секретара МКС-а Лук Триангл рекао је да подаци о 2023. години пружају "шокантне доказе да су нападнути темељи демократије."

"Постоји јасна веза између поштовања права радника и снаге било које демократије. Ерозија једног доводи до деградације другог. И у земљама са високим и са ниским приходима радни људи су се суочили са историјском кризом трошкова живота и растућом инфлацијом вођеном корпоративном похлепом, а власти су се обрачунале са правом на колективно преговарање о повећању плата и правом на предузимање штрајкова", нагласио је Триангл.

Међународна конфедерација синдиката је највећа синдикална асоцијација на свету. Окупља 338 националних синдиката из 168 земаља широм планете са више од 200 милиона чланова, подсећа портал Независност.орг. Годишњи Глобални индекс права формира се на основу оцењивања стања радних права на основу скале од 1 (најбоља оцена) до 5+ (најгора оцена). Методологија оцењивања заснована је на стандардима основних радних права, заснованим на међународним стандардима о људским правима, а посебно на конвенцијама Међународне организације рада бр. 87 и 98.

Извор: Синдикат "Независност"

Извор