БЛИЦ / БИЗНИС / ПРИВРЕДА И ФИНАНСИЈЕ
"ПРЕДАХ" У МОНЕТАРНОМ ЗАТЕЗАЊУ ДОБРА ВЕСТ ЗА КОРИСНИКЕ ДИНАРСКИХ КРЕДИТА: ШТА ЧЕКА ЗАДУЖЕНЕ У ЕВРИМА

Одлуку Народне банке Србије да додатно не повећава референтну каматну стопу стручњаци тумаче као "предах" у монетарном заоштравању. Напомињу да је овакав став НБС добра вест за кориснике динарских кредита, али наводе и да ће кредити у еврима и даље расти јер је извесно да ће Европска централна банка повећати своју референтну каматну стопу с обзиром на инфлациона очекивања.

Марица Јовановић
22. 05.2023. 08:10

ФОТО: ВЕСНА ЛАЛИЋ / РИНГИЕР

Инфлација у Србији је коначно успорила, а тенденција раста која је почела још у јуну 2021. сада је прекинута. За месец дана инфлација је пала са 16,2 на 15,1 одсто. НБС је подигла пројекцију инфлације за ову годину за 0,4 одсто на 12,7 процената. За идућу годину процена је да ће се кретати од 3,8 до 5,6 одсто, пише Euronews.

Професор Београдске банкарске академије Хасан Ханић рекао је за Euronews Србија да, без обзира на то сто је инфлација у Србији на силазној путањи, очекује да ће ове године бити још повећања референтне каматне стопе НБС. Ту претпоставку заснива на очекивању да ће то исто радити и Европска централна банка и поред пада стопе инфлације у земљама ЕУ односно еврозоне, како би се осигурала да ће инфлација ући у жељеном року у циљне оквире.

Показало се, каже Ханић, да НБС скоро законито своју референту каматну стопу повећава у складу са повећањем референтне каматне стопе Европске централне банке, при чему је референтна каматна стопа готово увек приближно за два процентна поена већа од референтне каматне стопе Европске централне банке што је, додаје, и сад случај, разлика је за неких 0,25 процентних поена.

Он наводи да очекује додуше умерено, у мањој мери, мањим темпом повећање референтне каматне стопе, имајући у виду и прогнозу саме НБС да ће се инфлација у значајнијој мери смањивати тек од средине ове године и посебно у првој половини наредне године.

- Имајући у виду и да се појављују ефекти кашњења у погледу мера сваке централне банке на даља кретања на остваривање циљева који се монетарном политиком могу постићи, очекујем да буде још једно, евентуално два блага повећања референтне каматне стопе НБС - рекао је Ханић.

ФОТО: МИТАР МИТРОВИЋ / РАС СРБИЈА
Народна банка Србије

Поводом очекивања у НБС да за сада неће бити потребно даље повећање референтне каматне стопе, професор Никола Стакић са Универзитета Сингидунум наводи да је питање да ли је то само један краткорочан предах у тој монетарној политици и затезањима што ће, наравно, зависити и од будућих података везаних за инфлацију.

- То што је инфлација пала последњи месец, то је заиста незнатно, можда за један проценат. Постоји ту још простора за монетарно заоштравање али вероватно ће НБС за сада пратити како ће се кретати уопште и привредни раст, каква ће бити пољоприведна сезона, све то утиче на њихово доношење одлуке. Можда је сада у овом тренутку тај последњи потез НБС да "предахне" са монетарним заоштравањем како се с друге стране не би утицало негативно на привредни раст. У принципу, када водите такву политику, морате да бирате између две ствари које ћете радити. Ако затежете монетарну политку, повећавате камантне стопе превише утичете негативно на привредни раст и обрнуто, тако да ћемо вероватно видети у наредном периоду, у зависности од ових показатеља, како ће се НБС даље понашати - рекао је Стакић.

"Еврозона близу пика монетарног заоштравања"

Професор Ханић каже да ће, с обзиром на инфлациона очекивања, Европска централна банка повећати своју референтну каматну стопу, што ће довести до тога да ће кредити индексирани у еврима поскупети и да ће рата бити већа, као што се свако повећање референтне каматне стопе НБС одражава на повећање каматних стопа по којима пословне банке одобравају динарске кредите грађанима и привреди.

ФОТО: ГОРАН СРДАНОВ / РИНГИЕР
Илустрација: Банка

- Али оно што је оптимистички јесте да можемо очекивати да ће већ од јуна, јула доћи до опадања и стопе инфлације и да неће постојати потреба за даљим повећањем референтних каматних стопа нити ФЕД-а нити Европске централне банке, па и НБС, имајући у виду да је и код нас стопа инфлације релативно већа него у просеку што је у земљама ЕУ, односно еврозоне - рекао је Ханић.

У случају раста еурибора, Ханић је навео да НБС у том случају може само да пословним банкама да препоруку.

- Пословне банке воде своју самосталну пословну политику и то не значи да ће све пословне банке реаговати истом брзином у истој мери. Неке не морају да повећају, оне које имају довољно средстава у зависности од очекиваних кретања и пројекција, које ради свака пословна банка за себе - рекао је Ханић.

Према речима Стакића, НБС има дискреционо право када је реч о референтним каматним стопама и не мора да прати нужно исту путању Европске централне банке.

- Можда је еврозона и близу тог неког пика и врха што се тиче монетарног заоштравања. Има ту још простора, па у том смислу не видим стопроцентну логику да централна банка не прати исти тај ритам, нарочито Европска централна банка јер ми смо привредно везани за европско тржисте. Ако се настави монетарно заоштравање у Европи, мале су шансе да се то неће десити и код нас - каже Стакић.

Он је навео да што се евро индексираних кредита тиче, за које каже да су много важнији у Србији и обимнији, на њих неће имати утицај домаћа референтна каматна стопа.

- Они једноставно зависе од међународне референтне каматне стопе и од еурбора. Што се тиче кредита који су динарски, само по себи то је добра вест зато што неће доћи до повећања наше домаће референтне каматне стопе. За оне дужнике који су узели динарске кредите то је добра вест - закључио је Стакић.

(Извор: Eurownews)

Извор