БЛИЦ / ВЕСТИ / ДРУШТВО
"И ЈЕДАН ЉУДСКИ ЖИВОТ ЈЕ МНОГО" У СРБИЈИ ЈЕ ОД ПОЧЕТКА ГОДИНЕ УБИЈЕНО 16 ЖЕНА И ДВЕ ДЕВОЈЧИЦЕ И СВЕ СУ СТРАДАЛЕ ОД МУШКЕ РУКЕ!

Шеснаест жена и две девојчице убијено је од почетка ове године, од стране мужева, очева, партнера, синова... Овде не говоримо о бројевима, већ о људским животима - и један је много. Редослед је исти када се догоди фемицид у Србији. Вест одјекне, јавност буде шокирана, па заћути. Тако је било 18 пута ове године. Све се заврши медијским извештајем и неретко мучним питањем "Да ли је систем опет заказао?!".

Марија Лекић
22. 05.2023. 08:10

ФОТО: БЛИЦ ТВ / РИНГИЕР

Фемицид је убиство жене само зато што је жена. То је убијање које врше мушкарци, мотивисано мржњом према женама и презиром, али и осећајем власништва и надмоћи, мизогино, односно женомрзачко убиство у буквалном преводу. Мржња има безброј лица, али објект те мржње је жена и свака има име: Јелисавета, Гордана, Марина, Невена, Марија, Драгана, Стана, Петра, Сања, Невена, Андреа, Маргита и Злата.

Од почетка године шеснаест жена и две малолетне девојчице страдало је од мушке руке. У пет случајева убијене су ватреним оружјем. Десет жена убили су њихови партнери, три жене убили су синови, једну пасторак, рођак, једну сестрин партнер. Малолетне девојчице убили су партнери њихових мајки. У седам случајева убица је извршио самоубиство. Прошле године убијено је 25 жена, пет више него претходне године. У последњих десет година убијено је 285 жена.

- И један људски живот је много. Ми говоримо о бројевима, а заправо говоримо о људским животима. Ви видите изостанак некакве реакције, некаквог одговора, тако да то повећава нашу узнемиреност и стрепњу да ће се то наставити, јер не видимо никакву интервенцију - каже за Блиц ТВ психолошкиња Тања Игњатовић.

ФОТО: БЛИЦ ТВ / РИНГИЕР

- Када погледамо десетак, петнаестак година уназад, оно што имамо податке од женских организација у просеку буде око 30 фемицида у Србији годишње, а како је кренуло ове године, ми имамо један недељно за сада, што је застрашујући податак. Не знам шта се десило да се овај податак тако евидентно повећао - рекла је у специјалу Блиц телевизије који је посвећен фемициду правница Косана Бекер, "Фемплатз".

Психолог Горан Томин закључује да овај број убијених жена сведочи у каквом примитивизму смо и ваљамо се у њему.

- Пораст броја убијених жена је један од симптома општег пораста насиља, што говори о томе да нам као друштву уопште није добро - каже Томин.

Само у три од 18 случаја насиље је раније било пријављивано

Правница Аутономног женског центра Вања Мацановић каже да је то показатељ да постоје и даље озбиљни пропусти када је рад институција у питању.

- Не тражи се преиспитивање како је дошло до тог пропуста, да се то не би поновило у неком другом случају - каже Мацановић.

Тања Игњатовић тврди да у случајевима која нису пријављивана, окружење је знало, али нико није препознавао да је то толико опасна ситуација и да ће довести до убиства.

- Мислим да јавност не препознаје ризике. Друга ствар је да, када ви мало анализирате, видите да су те жене већ биле у систему, али није пријављено полицији. Значи, она је била или у систему социјалне заштите, или здравствене заштите, или су малолетна деца била у школи и нико није препознао по било којим елементима понашања да у тој породици постоји екстремно насиље. Државни органи су дужни и да препознају проблем - каже Игњатовић.

Убиство се не догађа "преко ноћи".

Фемицид се не дешава одједном, он је друштвено и структурално условљен и не може се сматрати случајношћу, инцидентом или "обичним убиством". Њему најчешће претходи дуготрајно насиље, а у већини случајева жене су много пута пре трагедије пријављивале насиље институцијама.

- Ми морамо да осигурамо да оне добију адекватну подршку и да се укључе разне невладине организације. Морамо да осигурамо координацију међу центрима система - каже Раикановић.

ФОТО: БЛИЦ ТВ / РИНГИЕР

Бојана Отовић Пјановић из Службе за сузбијање криминала УКП истиче да Министарство унутрашњих послова има нулту толеранцију на све те догађаје.

- Ради се апсолутна анализа шта је могло да се уради да до тога не дође. Али оно што је алармантна ситуација, чињеница је да је само једна трећина код свих ових убистава била пријављена полицији. Имамо проблем што велики број жена не жели да учествује у поступку. Да у одређеној фази поступка одустану и да ми нисмо у могућности да можемо да ставимо предлог за доношење правоснажне пресуде са којом бисмо ишли ка суду. Суд нпр. не може да третира сваку радњу као доказ за одређено кривично дело. Суштина свега је да треба да се врати поверење у институције. Незахвално је говорити које направио пропуст, сви смо га направили ако се тако нешто деси - каже Отовић Пјановић за Блиц ТВ.

ФОТО: БЛИЦ ТВ / РИНГИЕР

Ко су мушкарци који врше фемицид?

Фемицид има карактеристике по којима се познаје, али се поставља питање, из којих друштвених слојева и професија долази?

- То су они које је породица одгајила и друштво дало за право да је прави мушкарац онај који је господар живота и смрти, да реагује насилно када је љут и да за то има потпуно право. Не можемо их сврстати у ниже статусне категорије јер имамо људе који припадају привилегованим или друштвено моћним професијама који су насилни и врше фемицид. Професија може да даје додатак моћи - објашњава Игњатовић.

- Постоје стереотипи када је карактер у питању, јер то може бити било ко. Нема правила у смислу психолошког профила - каже психолог Томин.

ФОТО: БЛИЦ ТВ / РИНГИЕР

Пиштољ, љубомора и контрола - једнако убиству

Љубомора и контрола, најава напуштања и пиштољ, тј ватрено оружје, девет пута чешће убија него било који други фактори. А то земље које прате убиства јасно кажу, објашњава за Блиц ТВ Игњатовић.

Закон о спречавању насиља у породици предвидео је хитне мере - удаљење насилника из стана и привремену забрану да контактира жртву и прилази јој. Да насилника удаљи може полицијски службеник на 48 сати, а затим суд на предлог тужиоца може да продужи меру на још тридесет дана.

Али, шта се догађа када истекне рок од 30 дана или забрана приласка?

Вања Мацановић истиче да се хитне мере изричу онима који су почетници у насиљу и да су тада у питању блаже форме насиља, где немате заставице високог ризика.

Међутим, ако ту меру изрекнете некоме за кога се зна да је неће поштовати, она у старту нема ефекта, истиче Мацановић.

ФОТО: БЛИЦ ТВ / РИНГИЕР

- Мени је необјашњиво да мушкарци за које систем зна да су наоружани да се то не заврши мери одузимања оружја и забраном приласка - сматра Косана Бекер.

- Да ли је могуће да неко ко поседује оружје, ко је ловац, ко је претио тим оружјем да ће убити и да му је то оружје одузето, али он ради у продавници и оно му је доступно, да ће тај завршити чиме прети. Како је то сада свима јасно, осим тужиоцима и судијама, да овом човеку хитна мера забране приласка и контактирања не значи ништа - каже Мацановић у разговору за Блиц телевизију.

"Ћути и трпи"

Колективном свешћу, памћењем и традицијом доминирају предрасуде, стереотипи и дискриминација који жену смештају у подређени положај. Уверење да мушкарци имају права само зато што су мушкарци и да постоје ограничења за жене, јер су жене, опстаје вековима. Све то може да стане у познату "ћути и трпи" реченицу.

Мушкарац жену не мора да убије само оружјем. Појавни облици фемицида су застрашујући, зависно од друштва у коме се догађају и од владајућих вредносних образаца.

- Убиства из части су традиција у целом свету. Ми тога овде немамо много, па се можда не прича о томе. То су смрти жена које наступе из гениталних мутилација, убистава због недовољног мираза... Имате ужасан спектар који се на крају завршавају мртвим женама - Косана Бекер.

ФОТО: БЛИЦ ТВ / РИНГИЕР

- Сакаћење жена, бацање киселина на њу, каменују се јер су силоване. Пол је највећи ризик, немате на другој страни такве ствари када су у питању мушкарци - каже Игњатовић.

Питање женама

Питали смо жене ко је одговоран за вашу безбедност, и оне су рекле: "Ми саме. Саме се бринемо о томе како се облачимо, где идемо, са ким се дружимо".

- То само показује да немају поверење у институције. Са друге стране, високи званичници позивају жене да пријаве насиље и број тих пријава се повећава. То ствара једну конфузију да ми њих позивамо да пријаве насиље, а када оне то ураде, ми нисмо заправо ту за њих - каже Рикановић.

Колико год да су жртве уплашене и несигурне, колико год да немају поверења, другог пута за излазак из насиља нема него да проговоре и постану видљиве онима око себе.

- Мрежа подршке која је могућа било каква је боље него никаква. Хајде да затрпамо институције пријавама, а да почну да мисле и да им онемогућимо негацију проблема. Једно насиље изазива друго, мора се одмах реаговати и изрећи казна - каже Томин.

Извор