ДРУШТВО
НАШ СИСТЕМ ЈЕ ИПАК ЗАКАЗАО

Јуче је нешто испред 9 часова ујутру у Основној школи "Владислав Рибникар" на Врачару у Београду дошло до пуцњаве у којој је убијено осморо деце и радник обезбеђења, док је још петоро деце и наставница историје рањено.

Машина
04.05.2023. 08:10

Фото: Марко Милетић

Током јучерашњег дана саопштења и конференције за штампу су се смењивале, Београд, Србија, регион а сигурно и шире, је будно пратио. Сви скамењени вестима и забринути за све што се десило, за последице пуцњаве у основној школи, за узроке, за размере целе ситуације.

Заједничка конференција за медије Министра просвете, Министарке здравља, Директора београдске полиције и Министра унутрашњих послова била је централна након овог догађаја. Она је, међутим – иако је дала детаље који за јавност можда нису неопходни у том тренутку или уопште – само отворила додатна питања.

Министар просвете, Бранко Ружић је том приликом изјавио да је јуче непосредно пре пуцњаве процедурално све било у реду: "Прстен обезбеђења који по нашим процедурама јесте нормиран и предвиђен за школе је постојао и јутрос у 8 и 40. Дакле функционисао је и видео надзор и припадник обезбеђења је био присутан и он је трагично изгубио живот", изјавио је Ружић и додао да је у обиласку школе био и школски полицајац.

Ружић је на конференцији потцртао да је "евидентан канцероген и погубан утицај интернета, видео-игара и такозваних западних вредности". "Свима је јасно да је потребан крупан преокрет и пооштравање мера, али и системско изналажење решења како ова трагедија не би прерасла у друштвено прихватљиву каква је, нажалост, у неким западним друштвима", навео је он.

"Уђите само на тај интернет и погледајте само у последњих шест месеци колико је било сличних догађаја управо у оним друштвима који су промотери за нас – мене лично – негативних вредности", казао је он.

Наш систем је очито јако заказао

Док званичници као највећи проблем и узрок препознају интернет и видео игрице, али и нејасно дефинисане „западне вредности“, стручњаци ипак нису тако сигурни да је то највећи проблем.

Свако понашање детета и промене у понашању треба да буду примећени од стране разредног старешине или другог наставника, али у случају нападача у ОШ "Владислав Рибникар" је затајила породица, изјавила је народна посланица и бивша пуковница полиције Славица Радовановић синоћ у емисији Newsnight на Н1.

Стручњаци и стручњакиње, као и различити коментатори наводе да је алармантно то што је дечак који је пуцао на своје школске другаре, наставно и ваннаставно особље знао да користи оружје, имао искуства са тим јер је одлазио у стрељану, али и имао приступ очевом оружју. Поставља се питање контроле наоружања, спровођења Закона који уређује поседовање оружја. Машина је још 2018. године писала о распрострањености оружја у Србији, тада је "према подацима Министарства унутрашњих послова (МУП), у Србији је регистровано 973.790 комада ватреног оружја, док се процењује да је у оптицају најмање 220.000, а највише око 900.000 комада илегалног оружја."

"Из овога – ако некада можемо нешто да научимо – онда из овога морамо да научимо да се насиље које се дешава око нас прелило у школе и да наше школе просто више нису безбедне", изјавила је Јасна Јанковић, председница Уније сидниката просветних радника Србије.

Говорећи о томе шта су окидачи у оваквим ситуацијама, дечја психолошкиња Николина Милосављевић за Данас каже да је то симптом нечега што постоји од давних дана. Она није хтела да коментарише конкретни случај, али је упутила велики апел свим стручњацима који се баве децом, држави и целом систему, рекавши да је у питању симптом нефункционалности друштва, високог нивоа агресивности друштва који се пласира и на медије, преноси Данас:

"То је један симптом врло агресивног друштва, утицај са свих страна који је довео до тога. И начин на који се извештава о оваквим стварима, такође, може утицати на то да неко дете направи овакав корак. Не знамо све шта се дешава са адолесцентима, али имамо пуно самоубистава, дакле, то је један друштвени проблем који се дешава. Један од симптома који се дешава је да једно дете које се осећа лоше, из разноразних разлога, направи такав неки корак. Тако да, ја бих то гледала као проблем у друштву, не у појединцу", истакла је она.

Незваничне приче које су део анализа ове трагедије јесте и питање вршњачког насиља. На конференцији за медије министар Ружић је потврдио да је постојала једна пријављена ситуација вршњачког насиља али не у склопу школе у којој се пуцњава десила већ у оквиру приватне школе глуме. Ипак, питање да ли се свако вршњачко насиље пријављује. Има ли коме? Да ли наставно особље примети да се насиље дешава? Шта је све вршњачко насиље – да ли само физичко или и оно психичко – занемаривање, задиркивање, игнорисање, одбијање да се деца са неким друже? То су само нека од питања на која целокупно друштво мора да одговори, како се овако нешто никада не би поновило.

О свим овим питањима би требало тек разговарати, озбиљно и без сензационализма. Целокупно друштво, држава, школа, породице, медији и сви остали актери заједно.

Није ипак белодано јасно "на који начин решавати овај проблем"

Ружић је на конференцији додао да је важно да систем и друштво направи крупан заокрет и сагледа "у којим друштвима постоје такви случајеви, а у којима до таквих трагедија не долази".

"Мислим да ће онда бити белодано јасно на који начин решавати овај проблем", закључио је он.

Ипак, делује да никако није јасно на који начин решавати овај проблем, јер проблем није један, нити једноставан. Проблема је пуно, а судећи по мерама које је на синоћњој конференцији за медије објавио председник Александар Вучић, делује да решења ни у скорије време неће бити.

Објављено је десет планираних мера након дешавања у Школи "Владислав Рибникар", које подразумевају увођење мораторијума за издавање и ношења оружја, ревизију свих досада издатих дозвола за ношење оружја, контрола начина како грађани који имају дозволу држе оружје и чувају га, контрола свих стрељана, прописивање кривичне одговорности за грађане који омогуће малолетницима да дођу у посед оружја, забрана програмских садржаја где се истиче насиље, емитовање сцена бруталног насиља које могу да нашкоде малолетницима, увођење обавезних шестомесечних тестова за наркотике у средњим школама, увођење посебних служби и мобилних тимова за вршњачко насиље у оквиру центара за социјални рад, разматрање мера забране приступа сајтовима дарк-нета и слично, али и спуштање границе за кривичну одговорност са 14 на 12 година старости.

Реакције на ове мере су подељене, о њима ће вероватно бити више када први шок и неверица прођу.

И.П.

Извор