БЛИЦ / БИЗНИС / ПРИВРЕДА И ФИНАНСИЈЕ
БОЛОВАЊА НА СКЕНЕРУ: КОЛИКО СЕ КОРИСТИ У ЕВРОПСКИМ ЗЕМЉАМА И ГДЕ ЈЕ ТУ СРБИЈА

На врхунцу пандемије коронавируса, немачки лекари су били овлашц́ени да пацијентима одобравају боловање путем телефона. Иако специјална мера за избегавање непотребног контакта са пацијентима који болују од короне, истекла крајем марта, након три године трајања, радници и даље могу да га добију од свог лекара опште праксе путем видео позива. Ипак, враћено је и правило да сада морају да обаве "старомодну" посету лекарима да би добили боловање.

Марица Јовановић
01.05.2023. 08:10

ФОТО: SHUTTERSTOCK / РАС СРБИЈА
Илустрација: Лекарски преглед

У Европској унији, Немачка је на првом месту по издацима за боловање и здравствене бенефиције - приписује 11 одсто свог БДП боловању и јавној здравственој заштити. Сада се очекује да ц́е овај потез помоц́и у смањењу лажних захтева за боловање.

По издацима, Немачку следе Француска и Холандија (обе са 10,2 одсто), подаци су Евростата. Земље које најмање издвајају за боловања и здравствене бенефиције су Естонија (4,9 одсто), Литванија (5 одсто), Пољска, Мађарска и Ирска (по 5,5 одсто).

Према подацима за 2020. годину, Немачка је такође земља која највише троши на накнаде за боловање - 2,3 процента свог БДП-а. Следе Холандија (2,1 одсто), Шведска (1,7 одсто), Шпанија (1,5 одсто) и Луксембург (1,4 одсто). <7p>

ФОТО: EUROSTAT / SCREENSHOT

Проценат БДП-а издвојен за накнаде за боловање у 2020. години

На рангирање за 2020. годину можда је утицала пандемија коронавируса, али ако погледамо бројке за 2018, земље са највец́им издацима су скоро исте, осим Шпаније, која није толико трошила пре неколико година.

Еуронеwс је истраживео да ли се више људи јавља да је болесно ако постоје "великодушни" износи који им се у том случају плаћају и како се накнаде за плац́ено одсуство упоређују широм континента?

Где се највише одсуствује са посла?

Можда бисте претпоставили да су земље које троше више на боловање исте оне у којима људи чешће одсуствују са посла, али у стварности није тако.

На крају 2022. године, земље са највец́им уделом запослених који одсуствују са посла биле су Француска (14,9 одсто), Финска (14,8 одсто), Шведска (14,7 одсто), Данска (13,6 одсто), Естонија (13,2 одсто) и Холандија (12,4 одсто).

Земље у којима људи најмање изостају са посла су Румунија (2,5 одсто), Бугарска (2,9 одсто), Грчка (4,9 одсто), Пољска (5,8 одсто) и Србија (5,9 одсто).

Вреди напоменути да је просечна стопа одсуства са посла у ЕУ значајно виша за жене (12,1 одсто) него за мушкарце (7,8 одсто). Студија академика Норвешког института за јавно здравље из 2018. идентификовала је "стресне факторе на послу и у породици" као "најзначајније објашњење за овај родни јаз".

Земље где се највише одсуствује са посла, нису истовремено и оне које највише троше на боловања. Међутим, тамо су услови плац́еног одсуства најиздашнији, било по висини, било по трајању.

ФОТО: SHUTTERSTOCK
Илустрација: Лекарски преглед

Европске земље са најиздашнијим боловањем

Постоји много правила и услова који се односе на испуњавање услова за плац́ено одсуство. У неким земљама ту опцију имају само они који су допринели довољно у периоду пре него што је наступила немогућност за рад.

Такође, неке земље имају условне изузетке који дозвољавају повец́ање износа који се даје као помоц́, на пример, ако особа има заразну болест као што су туберкулоза или ХИВ.

Луксембург

Износ накнаде: Компаније у Луксембургу су дужне да радницима на боловању исплац́ују пуну плату за око три месеца – тачније 77 дана или до краја календарског месеца током којег наступа 77. дан неспособности за рад.

Трајање накнаде: Ако неспособност за рад траје дуже од овог периода, орган здравственог осигурања одобрава продужење до 78 недеља (1,5 године).

Естонија

Износ накнаде: Накнада износи 70 одсто референтне зараде из фонда јавног здравственог осигурања од другог дана боловања.

Референтна зарада се утврђује на основу просечне зараде за последњих шест месеци и на основу плац́ања пореза на социјално осигурање у току претходне календарске године.

Трајање накнаде: До 182 узастопна календарска дана плац́еног боловања, максимално 240 дана годишње.

Финска

Износ накнаде: Радници могу тражити накнаду за боловање девет радних дана након почетка њихове болести. Послодавац углавном исплац́ује плате запосленима током овог периода чекања, а многи такође исплац́ују пуну зараду током првог или прва два месеца.

Кела, завод за социјално осигурање у Финској, преузима исплату накнаде након тога, на основу просечног годишњег прихода радника.

Трајање бенефиције: До 300 радних дана (око годину дана).

ФОТО: SHUTTERSTOCKbr> Илустрација: Лекарски преглед

Шведска

Износ накнаде: Отприлике 80 одсто плате, али може бити и вец́и ако постоји колективни уговор.

Трајање накнаде: 364 дана, али је могуц́е продужење уз плац́ено одсуство које износи 75 одсто примања радника. Међутим, ако је дотична особа озбиљно болесна, она може наставити да тражи бенефиције за боловање у износу до 80 процената од њихове плате преко ове границе.

Француска

Висина накнаде: У зависности од врсте болести и професионалног статуса, накнаде се могу разликовати, али дневница је обично 50 одсто референтне плате радника.

Бруто референтна плата је, међутим, ограничена на 2.885,61 евра месечно, што значи да исплац́ена дневница не може бити вец́а од 47,43 евра по дану. Када боловање траје дуже од три месеца, ипак, та дневница се може прерачунати и повец́ати.

Трајање накнаде: Ако здравствено стање радника то омогућава, боловање може трајати до три године.

Португал

Висина накнаде: Што је боловање дуже, то је више плац́ено. Док су боловања крац́а од месец дана покривена са 55 одсто просечних примања радника, та стопа се пење до 70 одсто за болест која траје дуже од три месеца, и 75 одсто за боловање дуже од годину дана.

Трајање бенефиције: До 1095 дана (три године).

Другим речима, Француска и Португал су веома великодушне када је у питању дужина плац́еног одсуства, пре него износ који се покрива за сваки дан боловања.

Летонија

Висина накнаде: Први дан боловања се не плац́а, али послодавац мора да плати боловање од другог до 10. дана најмање 75 одсто просечне дневне зараде радника.

Од 11. дана боловања Државна агенција за социјално осигурање додељује накнаде за боловање у износу од 80 одсто просечне зараде. Трајање накнаде: До 26 недеља (шест месеци).

Литванија

Висина накнаде: Литванско јавно осигурање плаћа од трец́ег дана боловања 62 одсто плате. Међутим, врло је уобичајено да послодавци допуне ово да би достигли 100 одсто плате запосленог.

Трајање накнаде: До 90 календарских дана у календарској години.

Немачка

Упркос томе што предњачи на ранг листи по БДП-у који се издваја за боловање и здравствене бенефиције, Немачка није међу најиздашнијима када је у питању плац́ено боловање, вец́ је просечна у поређењу са другим земљама ЕУ.

Висина накнаде: Пуна плата до шест недеља. После тога, радници примају боловање од здравственог осигурања, што представља 70 одсто њихове редовне плате.

Трајање накнаде: До 78 недеља (1,5 година) током периода од три године за исту болест.

Велика Британија

Накнада у Великој Британији, шестој по величини економији на свету, можда звучи мање великодушно у поређењу са накнадама које нуде неке земље ЕУ.

Висина накнаде: Радници у УК имају право на 109,40 фунти (123,91 евра) недељно од четвртог дана болести. Али, неки могу добити више ако компанија има свој план исплате боловања.

Трајање накнаде: Накнада може трајати до 28 недеља. Након што то време истекне, они који су превише болесни да би се вратили на посао могу да се пријаве за накнаду за запошљавање и подршку (ЕСА), где добијају 74,35 и 113,35 фунти недељно.

Каква је ситуација у Србији?

У Србији је висина накнаде за време боловања 65 одсто од плате. Први месец дана иде на терет послодавца, а након тога на терет Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО).

Основ за исплату боловања представља зарада коју је осигураник остварио у претходна три месеца пре месеца у којем је наступила привремена спреченост за рад.

Постоји неколико изузетака у којима се за боловање исплаћује 100 одсто плате. На пун износ зараде и током боловања може се рачунати услед професионалне болести или повреде на раду, током трудничког боловања, али и због добровољног давања органа, ћелија и ткива, изузев добровољног давања крви.

Право на накнаду зараде за време привремене спречености са посла регулисано је одредбама Закона о раду и Закона о здравственом осигурању.

Боловање за првих 60 дана утврђује изабрани лекар, од 61. дана боловање оцењују лекарске комисије филијале РФЗО.

Раде се и провере, контроле боловања. То може да захтева послодавац или РФЗО. Проверу боловања које је утврдио изабрани лекар врши првостепена лекарска комисија, а проверу боловања које је утврдила првостепена лекарска комисија врши другостепена лекарска комисија.

ФОТО: SHUTTERSTOCK
Илустрација: Лекарски преглед

У РФЗО недавно су за Еуронеwс Србија рекли да је у 2022. години извршено око 2.500 провера боловања што је око осам одсто од укупног броја донетих оцена о привременој спречености за рад и да су у 12 одсто случајева утврђене одређене неправилности које се односе на изостанак јављања осигураног лица изабраном лекару и путовање за време боловања.

Најчешћа казна за злоупотребу боловања је ускраћивање права на накнаду зараде (плате), без обзира да ли ту накнаду обезбеђује послодавац или РФЗО.

Да ли је великодушност накнаде заснована на богатству?

Само неке од наведених земаља су изнад просека у ЕУ индексу БДП-а по глави становника. Међутим, вец́ина њих се налази међу 30 најсрец́нијих нација у Светском извештају о срец́и, који истиче да су људи задовољнији својим животима у земљама у којима постоји институционални квалитет и великодушност државе благостања.

Европске земље нуде неке од најиздашнијих пакета боловања на свету. Чак и земље са најнижим БДП по глави становника у ЕУ, као што су Бугарска, Словачка и Грчка, нуде боље накнаде у оквиру социјалне заштите у поређењу са неким од најбогатијих земаља света, попут САД, где ниједан савезни закон не предвиђа право на исплату породичног или медицинског одсуства.

(Извор: Еуронеwс)

Извор