ЕКОНОМИЈА
ПЛАТЕ У ПРОСВЕТИ 9,1 ОДСТО НИЖЕ ОД ПРОСЕЧНИХ ПЛАТА У СРБИЈИ: СОЦИО-ЕКОНОМСКИ САВЕТ О МАТЕРИЈАЛНОМ СТАЊУ НАСТАВНОГ КАДРА

Бета
24.04.2023. 08:10

фото ФоНет/Зоран Мрђа

Редовна 115. седница Социјално-економског савета одржана је данас у Палати Србија, у Београду, а закључак је да је неопходно израдити дугорочну стратегију материјалног положаја запослених у просвети у Србији.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Никола Селаковић рекао је да је на седници поред укупног материјалног положаја запослених у просвети било и расправе о минималној цени рада.

Подсетио је да је пре 10 година минимална цена рада била 17.748 динара, док је данас 40.020 динара, 125 одсто више.

"У том периоду је дошло до раста запослености односно до смањења незапослености и смањења сиве зоне. Минимална цена рада је покривала 55 одсто минималне потросачке корпе у 2012. години, а сада минимална цена рада покрива 87 одсто корпе. Учинићемо све да повећамо запосленост и да водимо рачуна о стандарду грађана", рекао је Селаковић.

Представница Синдиката образовања Србије Валентина Илић рекла је да је тај синдикат на седници изложио комплексне проблеме са којима се суочавају просветни радници, али да је приоритет побољшање материјалног стања које је предуслов за побољшање и угледа просветних радника.

"Просечна плата у просвети је за 9,1 одсто нижа од просечне плате у Србији, по томе смо јединствени не само у региону већ и у Европи. Након вишедеценијског отпуштања, имамо мањак кадрова наставничких професија. Млади се ретко опредељују да раде у школама јер је то слабо плаћен посао", рекла је Илић.

Навела је да је на седници тражено и то да се нађе решење како да се одвоје плате теткица од административних радника у просвети, јер су према њеним речима, оне практично на истом нивоу.

Представник Уједињених гранских синдиката „Незавиност“ Срђан Словић рекао је да се просвета дуго бори за правичност и да је то последица непримењивања платних разреда и група.

Представница Удружења гранских синдиката „Независност“ Чеданка Андрић рекла је да су из удружења по други пут поднели иницијативу да се преговори о минималној цени рада воде раније, "јер су прошле године промењени параметри према којима су се дефинисале цене рада".

"Имамо аргументе за повећање минималне цене рада. Више бисмо волели да причамо о зарадама а не о минималној цени рада. Нажалост минимална зарада постаје све више репер за утврђивање свих осталих зарада, а требало би да буде изузетак који се исплаћује само у тренутку када предузеће има проблеме пословања", рекла је Андрић.

Истакла је да је синдикат „Независност“ иницирао измену уредбе која се односи на дневнице за државне службенике и намештенике за које дневница износи 150 динара и рекла да сматра тај износ непримереним.

Преставник Уније послодаваца Србије Милош Ненезић рекао је да је на седници Социјално-економског савета иницирано да се предлози који се донесу на Седници, упуте надлежним министарствима како би се тамо спроводиле брже.

"У томе се надам да ћемо имати спроведену најбитнију тачку, а то је да у радним групама, када се доносе нацрти закона, буду укључени социјални партнери, али и синдикати и послодавци", рекао је Ненензић.

На седници Социјално-економског савета била је и председница Владе Ана Брнабић.

Извор