РАДНА ПРАВА
ЛЕКАРИ У НИШУ НЕ ЖЕЛЕ ПОЧАСТИ, НЕГО БОЉЕ УСЛОВЕ РАДА

Директор Клинике за кардиохирургију Универзитетског клиничког центра Ниш Драган Милић је за НИН изјавио да медицинском особљу које је волонтирало 12 викенда за редом не треба ордење, него боља опрема, више колега и другачији организациони систем.

Искра Крстић
20.04.2023. 08:10

Клинички центар Ниш, 2010. Фото: Др Милорад Димић / Wikipedija

Здравствени радници Клинике за кардиохирургију у Нишу су од јануара обавили 287 операција за 24 додатна радна дана. Они су успели у својој намери да елиминишу листе чекања и претворе их у листе заказивања, тако да ни један пацијент на интервенцију убудуће не чека дуже од петнаест. Тиме су спасили бројне животе: и то не само животе пацијената које су оперисали од почетка године, већ и животе оних који би умрли чекајући на операцију предуго.

Нишки лекари су препознали да људски живот нема цену, за НИН коментарише Директор Клинике за кардиохирургију Универзитетског клиничког центра Ниш Драган Милић. "Ви можете новцем да мерите штошта, кило парадајза, флашу сока или кутију цигарета, али да мерите новцем људски живот, то не можете", изјавио је Милић и додао:

"Спасавали смо животе, то је наш посао и сад помињу награду, одликовање. Молимо државу да нам не даје никакво ордење, али нам треба особље, медицинске сестре, лекари…&quou;

Милић је критиковао и партијско запошљавање речима: „Дајте да поставимо на врх најбоље и најквалитетније, дајте њима шансу. Зашто дајемо шансу људима за које кажемо – ови су наши, а ови су њихови. Оног тренутка када престане то њихови и наши, можда ћемо имати бољу будућност“.

Директор Клинике за кардиохирургију Универзитетског клиничког центра Ниш Драган Милић је тиме допринео да се хумани гест лекара из Ниша протумачи правилно: као апел за системске, институционалне промене у смеру подизања квалитета јавног здравства улагањем у људе, опрему и ефикасно управљање, са достојанством и добробити запослених и пацијената на уму.

фото: Марко Милетић

Ниш није за крпљење рупа у здравственом систему живим телима ентузијаста

Несумњиво херојски подвиг запослених у Клиници изазвао је велики одјек у јавности, али је са собом носио опасност да буде злоупотребљен: искоришћен у сврхе промовисања прековременог рада дужег од законских ограничења, волонтирања, ниских надница, експлоатације и самоексплоатације; неразумевања радника као биолошких бића којима треба одмор, као бића која заслужују опоравак и слободно време за доколицу, приватни живот, друштвену еманципацију; неразумевања стручњака као појединаца којима треба време и за информисање и усавршавање. Једном речју: злоупотребљен за даље урушавање и онако (пре)ниског нивоа радних права и услова рада у јавном здравству у Србији.

Грађани и стручњаци из различитих области су у коментарима на друштвеним мрежама и порталима већ изразили бојазан да ће због своје успешности људска жртва на коју су у условима несташице особља и опреме били савешћу приморани лекари и друго медицинско особље Клинике за кардиохирургију у Нишу бити представљена као решење за кризу приступа здравственим услугама, а, могуће, и усвојена као универзални модел за „запушавање“ рупа које су у здравству оставиле деценије девастирања, обезвређивања, непланског приступа, "завртања славине".

Пример да лекари могу да раде три месеца без иједног слободног дана, а да никог не обогаље и не убију тако уморни, страхује се и даље, може послужити и као богомдано оправдање властима за хронични недостатак улагања у јавно здравље и јавни сектор уопште; јер, ако је још једна несташица коју су изазвале безглаве економске политике, мере штедње и пресипање новца за здравство војсци и полицији „закрпљена“ живим телима и месецима живота ентузијаста – зашто не би могла свака? Терет одговорности само "треба" претоварити на грбачу здравствених радника – а додати му и морални терет кривице за статистике болести и смртности, ако се волонтирању не одазову.

Досадашње "реформе" здравства којима се хвалила актуелна власт ишле су управо у овом смеру, од вишедеценијског смањивања улагања у здравство до скорашњег позива младим лекарима да током специјализирања волонтирају, који је упутила актуелна ресорна министарка.

Здравствени систем у Србији, фото: Машина

Јавном здрављу не треба (само)експлоатација, него планска улагања у здравствени систем и његово организовање

Подсетимо, Србија је у протеклих осам година смањила јавна улагања у здравство, образовање и социјалну заштиту, тако да је финансијско инвестирање у здравство већ значајно ниже него у осталим земљама источне и средње Европе. Истовремено, држава је повећала улагања у одбрану, војску и полицију, и то науштрб социјалне заштите. Уз то, значајан новац који би могао бити инвестиран у јавне службе се губи и на парнице које држава губи пред приватним и привредним субјектима, а "(Ј)јавна је тајна да се сваке године оно што се уштеди у јавним службама да јавним предузећима да подмире дугове или да се страним инвеститорима (који су ушли у јавна предузећа) исплати гарантована добит", како је за Машину прошле године коментарисао доктор Раде Панић, председник синдиката лекара и фармацеута Србије.

Чак и тако, како смо раније писали, различите анализе показују да је новца у државној каси у 2022, (примера ради) било сасвим довољно, али да он није усмераван на основне потребе грађана: ка решавању проблема сиромаштва, друштвених неједнакости, здравства и образовања. Нарочито је проблематично питање превентиве, потпуно занемареног сектора, као и медицине рада.

На све ово се надовезују и лоше кадровске и организационе политике о којима смо вишекратно писали. Панић је за Машину почетком 2022. коментарисао да би у ред прво требало да се доведе регулатива, будући да је по његовом мишљењу добар део закона, правилника и других аката који су донети у протеклих десет година у вези са здравством међусобно искључиво, што доприноси томе да се не примењују.

Лоше кадровске политике и недовољно улагање у здравство из године у годину показују своје све више разарајуће резултате. Фискални савет је почетком прошле године објавио да у јавном здравству недостаје око 5.000 здравствених радника, а Институт за јавно здравље "Др Милан Јовановић – Батут" да је од тога бар хиљаду лекара специјалиста. По подацима Синдиката лекара и фармацеута, у Србији недостаје дупло више: 10.000 здравствених радника, од чега чак 2.000 лекара.

Велики је недостатак лекара специјалиста, а због вишегодишње недоступности специјализација онемогућен је и међугенерацијски пренос знања. "Према подацима Министарства здравља српском здравственом систему фале анестезиолози, специјалисти опште медицине, патологије, микробиологије, трансфузије, физикалне медицине, палијативне медицине, педијатрије, радиологије, медицине рада, медицине спорта и превентивне стоматологије", наводе у поменутом синдикату.

Проблем који је мало мање очигледан грађанима, али ограничавајући за промене на боље, је и постављање нестручних кадрова на управљачке позиције. "У управним одборима морају седети доказани, остварени стручњаци са интегритетом, којима је општи интерес – а здравље грађана то свакако јесте – на првом месту. Управни одбори су, напротив, данас плен политичких партија, а они који долазе у управне одборе се постављају на предлог директора уместо на предлог колектива, што представља апсолутно непоштовање важећих законских норми", коментарисао је Панић. Он је додао да су чак 60% директора у здравству вршиоци дужности, чиме је управљање додатно штетно централизовано, износећи и оцену да би постављање стручног кадра довело и до драматичних смањења расхода у здравству.

На овај проблем се осврнуо и Директор Клинике за кардиохирургију Универзитетског клиничког центра Ниш Драган Милић, који је изјавио следеће: "Проблем је што смо систем вредности изопачили, партократија. Без намере да правим дистинкцију међу било којом партијом, сада када неко добије власт сматра то као плен. Како је могуће да одређујете директоре клиничких центара, болница, јавних предузећа на основу партијске припадности?". Како је пренео Н1, Милић је додао да "ако ту логику променимо, оног тренутка када доведете најбоље да руководе системом, а не припаднике једне, друге или треће политичке опције, ми смо на исправном путу".

Због занемаривања здравственог система и хостилне политике према јавном здрављу у Србији се на листама чекања налази преко седамдесет хиљада грађана. Здравствени систем је у колапсу. Како смо више пута писали, ургентно је да се на то реагује прогресивним мерама.

Извор