РАДНА ПРАВА
ЕВО КАКО ЈЕ МОГУЋЕ СКРАТИТИ РАДНО ВРЕМЕ, ПРЕДСТАВЉАМО ПЕТ МОДЕЛА КРАЋЕ РАДНЕ НЕДЕЉЕ!

О скраћивању радне недеље се све чешће говори и у Србији. Већ спроведени пробни периоди и искуства фирми које су скратиле радну недељу су довели до неколико модела које сви могу користити у складу са својим потребама.

Машина
20.04.2023. 08:10

Фото: Марко Рисовић / Камерадес

Недавно објављен извештај о до сада највећем пилот пројетку скраћивања радне недеље који је спроведен у Великој Британији током друге половине прошле године изазвао је велику пажњу у целом свету. Резултати, који су били више него повољни за заговорнике скраћивања радне недеље, су дали додатне аргументе и политичарима као што су Џереми Корбин и Берни Сандерс да се снажније заложе за скраћивање радног времена. Чак су и амерички сенатори у процедуру ставили законске акте који би омогућили скраћивање радног времена.

Тренд скраћивања радне недеље није заобишао ни Србију па без обзира на то што још увек у нашој земљи нема организованих кампања или пилот пројеката који би дали значајнији ветар у леђа краћем радном времену, већ неколико локалних фирми се одлучило да самостално скрати радну недељу. Ово је довело и до све чешћих јавних дебата у којима се као једно од значајних питања провлачи и то како скратити радну недељу?

Досадашњи пробни периоди који су организовани у више земаља могу дати одређене предлоге, ипак најважније је имати у виду да свако предузеће мора видети шта је њима најподесније и пре свега шта радници и раднице желе и могу да прихвате у складу са пословима који обављају. Поред тога треба имати у виду да се скраћивање радног времена мора уклопити и у локалне законе који још увек у већини земаља не препознају као „правило“ рад од четири дана недељно.

Како скратити радну недељу?

Резултати пробног периода скраћивања радне недеље у Великој Британији које је у оквиру глобалне кампање „4 Даy Wеек Глобал“ спровела организација Аутономy дају неке од могућих модела које су британске компаније користиле током овог периода.

Заустављање рада петог радног дана. Фирма престаје са радом у једном радном дану недељно што је у пилот пројекту у Британији било најпопуларније међу оним предузећима у којима је сарадња запослених важнија од покривања свих пет радних дана, односно где није нужно нешто „производити“ свих пет радних дана.

У "клизном" моделу запослени су подељени у два тима од којих би једни имали рецимо понедељак као слободан дан, а други петак. Овакав модел су примениле фирме у којима је било важно да се рад, односно "продукција" обављају током свих пет радних дана.

Децентрализовани модел подразумева да различити сектори унутар компаније користе различите патерне скраћивања радне недеље, што би значило и потенцијално паралелно коришћење оба претходна модела. Такође, у овом случају се дешавало и да неки од запослених раде свих пет радних дана али скраћено радно време које би у коначници било исто као и четири пуна радна дана. Како се каже у истраживању овај модел су користиле компаније чији сектори имају веома различите функције и изазове.

Модел по годишњем обрачуну радног времена. У овом случају запослени раде просечно 32 сата недељно али обрачунато на годишњем нивоу. Рецимо неки ресторани би током летње сезоне имали потребу за дужим радним временом али би се током зиме радно време скратило – у просеку би радници проводили 32 сата недељно на послу у периоду од годину дана.

Условно скраћивање радног времена је повезано са потребом сталног праћења продуктивности. У овом моделу надређени у фирми се могу одлучити на привремено суспендовање четвородневне радне недеље за одређене секторе или појединце уколико постоје докази да неки запослени или делови фирме не успевају да остваре договорене норме. Ово може довести до неједнаке расподеле радног времена током које неки људи раде пет а неки четири радна дана.

Закон о раду у Србији каже да се „по правилу“ ради пет радних дана, док пуно радно време, без прековремених сати, може бити максимално 40 сати недељно а најмање 36 сати недељно. У постојећем закону је могуће наћи решења да поједине фирме скрате радно време својих радника и радница. Ипак да би у Србији то постало правило потребно је ићи ка изменама постојећег закона.

М.М.

Извор