ЕКОНОМИЈА
ДА ЛИ СИНДИКАТИ У СРБИЈИ МОГУ ДА ОРГАНИЗУЈУ ПРОТЕСТЕ ПОПУТ ОНИХ У ЗЕМЉАМА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Док Европа штрајкује, у Србији нема радничког бунта: Синдикати кажу да је он могућ – али само хипотетички

Г. Влаовић
28.03.2023. 08:10

Док масовни синдикални протести потресају земље Европске уније попут Немачке, Португала и Француске у Србији до организованог социјалног бунта, судећи по реакцијама представника синдикалних централа, може доћи али само хипотетички.

Председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић каже за Данас да су синдикалне централе у Србији у прошлости већ организовале велике уличне социјалне протесте, попут оног против доношења Закона о раду који је неповољан по запослене, као и још неке.

– Нажалост ти протести нису дали позитивне резултате као што неће ни ови који се збивају примера ради у Француској, без обзира колико масовни били. У случају да се оно што тишти запослене не реши за преговарачким столом у оквиру социјалног дијалога постоји могућност да синдикати покрену уличне протесте. Без обзира што плате расту, много је већи раст основних животних потрепштина што снижава стандард радника и угрожава њихову егзистенцију. То може да доведе до протеста у Србији, после којих би опет морао да уследи преговарачки процес са надлежнима у вези испуњавања захтева изнесених на истим – објашњава Орбовић.

Председница Уједињених гранских синдиката “Независност” Чеданка Андрић истиче да се тешко може поредити оно што се сада дешава у Немачкој и Француској са ситуацијом у Србији. Наша саговорница истиче да околности нису исте, односно да пре свега није исти активизам грађана у Србији и у те две земље.

– Степен синдикалне организованости у Француској није велики, износи око осам одсто, али се тамо мобилише велики број грађана организованих у студентска удружења, академску заједницу, различита друга удружења, док је код нас степен активизма веома мали. О разлозима се може дебатовати али овде код нас као да оне којима није добро морате убеђивати у то, а има и доста потрошене енергије без стварних ефеката и од раније. У Немачкој протести су подршка колективним уговорима и најави решавања одређених питања кроз колективне уговоре нарочито на секторском нивоу док код нас колективни уговори у приватном сектору не постоје на нивоу државе, већ само на нивоу послодавца, а они у јавном сектору где је послодавац држава не садрже тарифни део па се све своди на Министарство финансија – наводи Чеданка Андрић и додаје да у Србији ништа није као у Француској и Немачкој па ни услови за организовани социјални бунт.

Председник Конфедерације слободних синдиката Ивица Цветановић наводи да синдикална централа којој је на челу засад успева у томе да захтеве које има реализује у оквиру социјалног дијалога са послодавцима.

– Имамо велики број потписаних колективних уговора у предузећима у којима делујемо. Такође, имамо обзира и за политичку ситуацију у којој се налази Србија због Косова и Метохије. Са друге стране, тамо где има простора да се размишља о заједничком наступу синдиката је исказивање незадовољства према Закону о раду, који је лош по интересе запослених. Дакле, хипотетички говорећи могућност организовања радничких протеста постоји а да би они били успешно спроведени потребно је координирати активности синдикалних централа као и да одзив буде масован – сматра наш саговорник.

Председник Удружених синдиката Србије “Слога” Жељко Веселиновић истиче за Данас да је у Србији немогуће организовање великих социјалних протеста попут оних који се тренутно одвијају у Француској и Немачкој.

– Једноставно, код нас не постоји традиција организовања масовних уличних бунтова како би се решили свакодневни проблеми са којима се радници суочавају.То је случај чак и кад су примања мизерна а животни стандард на најнижим гранама. Међу радницима у Србији постоји незаинтересованост али и страх за решавање сопствених социјалних проблема кроз протесте стога и у случају када би синдикати и позвали на њих они би било малобројни и не би довели до остварења циља. Другим речима, Србија је земља којој су потребни социјални протести јер разлога за то има на претек али субјективна ситуација, када је реч о онима који треба да их спроведу, је таква да од тога нема ништа – закључује Веселиновић.

Извор