БЛИЦ / БИЗНИС / ВЕСТИ
КОНАЧНО! КАМАТЕ ПОЧИЊУ ДА ПАДАЈУ! ЕУРИБОР У МИНУСУ ВЕЋ НЕДЕЉУ ДАНА, АЛИ ТО НЕ ЗНАЧИ И ДА ЈЕ КРАЈ ЛОШИМ ВЕСТИМА

Иако централне банке по свету ових дана дижу камате, кад се подвуче црта, много је боље него што је било. Еурибор је после годину дана узастопног раста почео лагано да пада, а то би могле да буду и добре вести за све кориснике кредита у Србјии чије су рате расле и прошле и ове године. Ипак, централне банке страхују и даље од инфлације, не искључују нова заоштравања монетарних политика, што значи и да је крај расту камата у Србији.

Нада Матић
20.03.2023. 08:10

ФОТО: ПЕТАР МАРКОВИЋ / РАС СРБИЈА
салтер фото петар марковиц

Тренутна вредност тромесечног еурибора је 2,750 одсто, и то је видљив пад у последњих десетак дана. На 8. март еурибор је износио 2,94 и тада се опасно приближио "црвеној граници". Дан после је пао на 2,92, а онда и на 2,64 колико је вредео 16. марта. У сваком случају видели смо силазну путању.

ФОТО: EURIBOR-RATES.EU / SCREENSHOT

Тромесечни еурибор

И ФЕД, и Европска централна банка и НБС наставиле су да повећавају кључне камате. Страх од инфлације и даље постоји. Америчке Федералне резерве о новим каматама одлучују у уторак и среду (21. и 22. марта).

ЕЦБ претходно је повећала три кључне каматне стопе за 50 базних поена, што ће недвосмислено довести до повећања Еурибора, па самим тим и свих кредита индексираним у еврима у Србији. Практично ова одлука ЕЦБ подићи ће рате за тих 0,5 одсто, што за неког ко има стамбени кредит значи повећање рате само од ове одлуке између 15 и 35 евра.

Тако на пример, ако је неко узео кредит од 50.000 евра на 20 година, са каматом од 3,5 одсто, везану за шестомесечни Еурибор, и то прошле године, њему је рата износила око 276 евра. Ако узмемо у обзир да се рате са шестомесечним Еурибором усклађују два пута годишње, у јулу и децембру, и урачунамо скок Еурибора, он од јула рату плаћа месечну рату 296, а од 1. јануара када су се последњи пут ускладиле плаћа око 360 евра.

Да се ради о кредиту везаном за 3М Еурибор, након скока рате у јулу, њима је следовала и једна у септембру, након које су рату плаћали 337 евра. Они којима је кредит везан за 3м Еурибор, стиже повећање и 31. марта.

Ипак, некима је рата скочила и више. Како нам прича саговорница, Г. Ж. која је узела кредит на 80.000 евра почетком 2022. године, са поменутом каматом од 3,5 одсто, и роком отплате од 25 година. У почетку, како каже, њој је рата износила 390,3 евра.

- Рата на кредит ми је пре нове године износила неких 410 евра, да би се после првог јануара она подигла на чак 519, што је 109 евра више него у јулу. Еј, за 6 месеци 109 евра. Морала сам да решим стамбено питање, али ако се овако настави не знам шта ћу, истиче наша саговорница. Након одлуке ЕЦБ пре ове, њена рата је виша за око петнаест до двадесет евра, а након ове ће јој додатно повећати рату 31. марта.

Иако сигнали да ће се са хајком на инфлацију наставити стижу са свих страна, са јучерашњом ванредном седницом ЕЦБ, поставља се питање да ли су и колико актуелна дешавања у финансијском свету утицала на промену стратегије?

Управо о томе смо разговарали са Зораном Грубишићем, професором на Београдској банкарској академији, који је истакао да ти догађаји ипак неће значајно продрмати еврозону.

- Видели смо да не може да утиче на њу јер је ЕЦБ ипак јуче подигла каматне стопе за тих очекиваних 0,50 одсто, дакле, ништа није било блаже. Није било никакве реакције у односу на догађаје са "Credit Suisse" која је у Европи, а ни на америчке банке - каже Грубишић за "Блиц Бизнис".

Повећање опреза и регуларива

Обуздавање инфлације ће и даље остати примаран циљ којима се управљају руководећи у Европској централној банци.

- Наставиће да гледају инфлацију, шаљу такав сигнал. Ово је била интервенција Швајцарске националне банке за "Kredi Svis" и ЕЦБ нема ништа са тим. Она за своје велике централне банке и то ове најјаче "Dojče benk", "Paribas BNP" И "Социете Женерал" каже да је све у реду и то за сада стварно делује тако - рекао је Грубишић.

Са колапсом озбилњих банкарских система је може бити у вези негативни раст шестомесечног Еурибора претходних дана, чија је вредност 14. марта била 3,035 одсто. Ово је први пут да овај параметар падне толико у једном дану. Затим је Еурибор изненађујуће наставио је да пада у наредна два дана и 17. марта је износио 2.482 одсто. Иако прва асоцијација на то логично може бити могућност нижих рата за кредит, то се неће десити сад, јер су централне банке одлучне у настављању оштре монетарне политике.

ФОТО: SCREENSHOT

Грубишић наводи да једино до чега ће сигурно доћи је повећање опрезности и праћења активности банака и да је инфлација њихов примарни проблем.

- Оштрија ће бити регулатива тих великих банака еврозоне да се види на време да ли се појављује проблем јер то је улога ЕЦБ, али немамо најаве да ће то утицати на каматне стопе јер се ту гледа инфлација - закључује професор.

Раст рата за кредит

Званична одлука ЕЦБ-а је повећање три кључне каматне стопе за додатних 50 базних поена. Нова каматна стопа главне операције рефинансирања биће 3,5 одсто, стопа на маргиналне кредитне олакшице 3,75 одсто, а стопа на депозитне олакшице бити три процента. Ово ступа на снагу од 22. марта.

Стручњаци су сагласни да ће се овакви удари на инфлацију кроз каматне стопе наставити јер се она још није "охладила". То ће најпре осетити грађани који имају кредите са варијабилном каматном стопом у еврима јер ће њихова рата порасти сходно увећању Еурибора.

Еурибор, односно индекс по којем банке међусобно позајмљују новац, усклађује се по одређеним датумима, на пример, шестомесечни се усклађује 30. јуна и 31. децембра. Тек после тога ће бити познато се колико процената ће порасти кредити, али како наш саговорник Грубишић каже: "све зависи од пословне политике банке".

- Увек око два процента виша каматна стопа у динарима него у еврима, што се и сад дешава - оквирно је додао Грубишић.

ФОТО: SCREENSHOT

Тренутно шестомесечни Еурибор износи 3,13 одсто, док је на почетку месеца износио 3.31 одсто. На почетку године је још нижи са вредношћу од 2.73.

Његове вредности се објављују свакога дана у 11 часова пре подне. Објављује их "Thomson Reuters", а надгледа Европска банкарска федерација. Има их више, а најпознатији су тромесечни, шестомесечни и дванаестомесечни.

Извор