РАДНА ПРАВА
ПРЕДЛОЖЕНИ ЗАКОН НЕ БИ ДОБРИНЕО БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉУ РАДНИКА, СМАТРА ПРОФЕСОРКА РАДНОГ ПРАВА

У Србији готово сваке године око 50 радника и радница изгуби живот на радном месту. Недавни случајеви раднице која је преминула након инфаркта који је доживела у фабрици Астер текстил у Нишу, као и раднице Леониа из Краљева која је преминула неколико дана након што је колабрирала на послу поново су отвориле дискусије о питањима безбедности и здравља на раду.

Машина
16.03.2023. 08:10

Фото : Милован Миленковић / Камерадес

Предлог Закона о безбедности и здрављу на раду би могао да се нађе ускоро пред посланицима Народне скупштине где га је Влада упутила након што је за овај предлог добила и зелено светло Социјално-економског савета.

Ипак, Др Мила Петровић доцент са Правног факултета Универзитета Унион сумња да овај пропис може допринети положају радника у Србији.

"Упитно је колико је реално очекивати да додатне обавезе, које су овим Предлогом утврђене, уопште буду спроведене у пракси, имајући у виду да оне подразумевају и незанемарљиве трошкове за послодавце, те и да неки послодавци можда неће имати ни финансијске могућности за то", каже Петровић за Машину.

Она подсећа и да су инспектори рада који су специјализовани у овој области и иначе дефицитарни и не чини се вероватним да ће се то променити у догледно време. "Зато се и поставља питање ко ће њихову примену уопште и да проверава", додаје Петровић.

Наша саговорница се слаже са оценама синдиката да Предлог закона о безбедности и здрављу на раду има одређених побољшања у односу на важећи Закон.

"Рецимо увођење института саветника и сарадника за безбедност и здравље на раду уместо лица за безбедност и здравље на раду и прописивање строжих услова за обављање таквих послова. Исто важи и за обавезу послодавца да има положен стручни испит уколико може да се пословима безбедности и здравља на раду бави самостално", рекла је Петровић.

Као позитивно професорка радног права види и проширење примене Закона на самозапослена лица, док јој је упитно "зашто исто није учињено и у погледу платформских радника који раде по захтеву (Glovo, Wolt итд.)".

Петровић сматра и да није примерено што законодавац жели да наново дефинише рад од куће и рад на даљину, будући да то јесте а и треба да буде материја Закона о раду, као и да је апсолутно упитно колико је могуће да послодавац и спроведе мере безбедности и здравља на раду у нечијем дому и у другим просторијама.

"Да ли то значи да ће послодавац бити одговоран уколико би се, примера ради, запослени оклизнуо на влажне плочице у свом купатилу", пита се Петровић.

На крају, наша саговорница истиче да је у Предлогу вешто избегнута и тематика увођења Регистра професионалних болести, имајући у виду да у важећим прописима постоје пропусти због којих је постојање професионалне болести практично немогуће утврдити.

Када ће се предлог овог закона наћи на дневном реду скупштинског заседања тренутно није познато.

М.М.

Извор