НОВА ЕКОНОМИЈА
КОЛИКО СУ СТВАРНО ПОРАСЛЕ ПЛАТЕ ЗА ВРЕМЕ СНС

Приближавање десетогодишњице власти СНС представља добар повод да се направи пресек остварених резултата......

Нова економија
03.03.2023. 08:10

Нова економија
ВЕСТИ ИЗ ЗЕМЉЕ

Реалне зараде у Србији од 2012. године до 2021. године повећане су за 26%, што значи да су просечно годишње расле за 2,6%. Раст зарада током наведеног периода био је изразито неравномеран, јер су зараде између 2012. и 2017. године реално опале за 1,8%, да би од 2017. до 2021. оствариле кумулативно реално повећање за 29%, показује анализа професора Економског факултета Милојка Арсића коју је радио за Нову економију.

Приближавање десетогодишњице власти СНС представља добар повод да се направи пресек остварених резултата у различитим областима, укључујући и раст зарада. Овакве анализе су нарочито корисне с обзиром на то да се у јавности од стране власти подаци често презентују селективно, а понекад се наводе нерелевантни или погрешни подаци како би се резултати власти представили што бољим, наводи професор.

Реални раст просечних зарада у одређеном периоду показује колико је повећана куповна моћ просечне зараде, односно колико је могуће купити више производа у на пример 2021. него у 2012. години. С обзиром на то да зараде чини око 50% укупног дохотка грађана, кретање реалних зараде представља добар показатељ промене животног стандарда у одређеном периоду.

Раст реалних зарада био је сличан динамици БДП, с тиме што су до 2007. године зараде расле спорије, а након тога брже од раста БДП.

Остварени реални раст у периоду 2012-2021. се може оценити као солидан резултат, али никако као најбољи у историји. Реалне зараде у Србији су од 2000. до 2012. године повећане за чак 184, 6%, што значи да су расле просечно 9,1% годишње. Чак и ако се претпостави да је стварни раст, због промена методологије, сузбијања сиве економије и др. био ман

ји за 25% , добија се да је просечан годишњи реални раст и зарада измедју 2000. и 2012. години износио 7%, што је вишеструко бржи раст него од 2012. до 2021. године

Шта све можеш са евром

Просечне зараде у еврима су у периоду 2012-2021. година повећане за око 52%, што значи да су расле дупло брже него реалне зараде. Знатно бржи раст просечних зарада у еврима од раста реалних зарада последица је политике курса динара, која подразумева фиксан номинални курс динара према евру, док инфлација расте из године у годину. Раст зарада у еврима је важан показатељ промена међународне ценовне конкурености привреде Србије, али није добар показатељ промене стандарда грађана. Раст зарада у еврима показује само колико више евра грађани могу да купе за просечну зараду, али не и колико више производа могу да купе. У условима јачања реалне вредности динара у односу на евро, осим што расту зараде у еврима, расту и цене производа у еврима, па један евро у 2021. години има има знатно мању куповну моћ него пре неколико година.

Где смо у односу на друге земље

Важно питање је да ли су зараде у Србији расле брже него у другим земљама, односно да ли је Србија лидер по расту зарада у последњој деценији? Добар начин за вредновање оствареног повећања зарада у Србији је поређење њиховог раста са растом зарада у суседним земљама. Суседне земље чини адекватан скуп за поређење јер се ради о земљама које имају слично историјски развој, а Србија се према нивоу развијености, мереном у доларима једнака куповне снаге, налази на средини посматране групе земаља.

Просечан реални раст зарада у суседним земљама у периоду 2012-2020 година износио је 35%, при чему по брзини раста предњаче чланице Европске уније – Румунија 84%, Бугарска 75% и Мадјарска 63%. Већина суседених земаља, које су припадале бившој Југославији, остварила је сличан раст реалних зарада – реалне зараде су Босни и Херцеговини порасле за 18%, Хрватској за 19%, Србији за 20%, а у Северној Македонији за 22%. Једине две земље које у посматраном периоду нису оствариле реални раст зарада су Албанија и Црна Гора.

На основу претходних података могу се извести два закључка. Први је, да Србија према расту реалних зарада у периоду 2012-2020. никако није лидер у односу на суседне земље јер је остварила раст који је знатно мањи од просека (Србија 20%, просек 35%) при чему су четири земља оствариле бржи, а четири земље спорији реални раст од Србије.

Додавање података за 2021. годину, када буду расположиви, можда би мало могло да поправи позицију Србије, али се резултати не би значајно променили. Други закључак је да је у већини земаља од 2016. године дошло до убрзања раста зарада, што упућује да су постојали заједнички покретачи њиховог раста који делују на све земље у региону. Најважнији покретач раста зарада у земљама региона, укључујући Србију, у другој половини претходне деценије је несташице радне снаге, која се појавила услед снажне емиграције у развијене европске земље, али и ниског природног прираштаја, што је подстакло снажан раст реалних зарада. Осим тога, снажна привредна експанзија током друге половине претходне деценије, била је праћена растом продуктивности, који је створио основу за раст реалних зарада.

Мада зараде у еврима нису добар показатељ промене стандарда у оквиру једне земље, оне су корисне за међународна поређења нивоа зарада. Додатно оправдање за овакво поређење је у томе што су цене производа у еврима у суседним земљама сличне као у Србији. Нешто већа одступања постоје у случају Хрватске и Мађарске чије цене у еврима су за 27%, односно за 17% веће него у Србији и Северне Македоније чије цене су за 12% ниже него у Србији. Према висини просечних зарада у еврима Србија је средином 2021. године, од девет посматраних земаља, била на петом месту, што је иста позиција као и у 2012. години. Уз односу на 2012. годину Србија је по висини просечне зараде у еврима престигла Босну и Херцеговину, али су њу престигле Румунија и Бугарска, тако да је њен ранг остао непромењен. Стога често навођена чињеница да је Србија по висини просечних зарада у еврима престигла Црну Гору и Босну у Херцеговину, уз изостављање чињенице да су њу у истом периоду престигле Бугарска и Румунија, представља политичку манипулацију од стране власти.

Иако се Србија у 2021. години налазила тачно на средини посматране групе земаља према висини зарада у еврима важно питање је колики је био раст њених зарада у еврима у односу на друге земље у периоду 2012-2021. година? Кумулативни раст зарада у Србији у еврима у наведеном периоду износио је 52%, што је нешто брже од просечног раста у суседним земаљама који је износио 48%. Бржи раст зарада у еврима од Србије су имале Бугарске, Мађарска и Румунија док су остале земље имала спорији раст. Дакле по расту зарада у еврима у последњих девет година, као и по нивоу зарада у 2021. години, Србија је близу просека суседних земаља, па се стога не може оценити као лидер.

Минималац 300 евра

Осим просечних зарада за оцену стања на тржишту рада релевантно је поређење минималних зарада у Србији и суседним земљама. Према висини минималне зараде Србија се налази на шестом месту од девет посматраних земаља – нижу минималну зараду од Србије имају Албанија, Бугарска и Македонија, док остале земље имају вишу минималну зараду од Србије. Минимална зарада у Србији од 2012. до 2021. номинално је повећана за 63,9%, док је реална вредност мимималне зараде повећана за 27,2 %, што је слично расту просечне зараде. Реални раст минималне зараде у еврима је знатно већи и он у наведном периоду износи 57,7%, али овај податак не представља адекватан показатаљ побољшања економског положаја радника.

Осим кретања просечних и минималних зарада током претходне деценије и њиховог поређења са другим земљама релевантно је кретање зарада по секторима својине и привредним делатностима. Номиналне зараде у јавном сектору у Србији у периоду 2016-2021. година, за који постоје поуздани подаци, повећане су за 53%, а у приватном за 39%. Као резултат бржег раста, зараде у јавном сектору су 2021. години биле веће него у приватном за 17,1% док је у 2016. години за разлика износила 6,6%. Разлика у висини зарада између јавног и приватног сектора привремено је била смањена у годинама након фискалне консолидације, да би се у периоду 2018. -2021. година, вратила на ниво који је постојао пре фискалне консолидације.

Просечан раст реалних зарада од 20% у периоду 2012-2020. праћен је великим разликама по привредним делатностима. Док је у неким делатностима, као што су уметност, образовање и финансијске услуге, остварен минималан раст зарада, у другим делатностима као што су информационе технологије, стручне, научне и сличне услуге остварен је врло висок раст реалних зарада. Велике разлике у расту зарада последица су значајних промена у тражњи за услугама различитих делатности, технолошлих промена и др., са једне стране, али и промена на тржишту радне снаге на другој страни.

Још су веће разлике у кретању реалних зарада ако се посматрају уже дефинисане привредне делатности. На следећем графикону је приказано пет привредних делатности које су имала најмањи раст реалних зарада и пет делатности које су имале највећи раст реалних зарада у периоду 2012-2020. Највећи кумулативни раст зарада оствариле су делатности које захтевају високу стручност као што су информационе технологије, ваздушни саобраћај и креативне делатности, попут кинематографије. На другој страни, најмањи раст зарада је остварен је у делатностима у којима се обављају једноставни рутински послови, као и у делатностима у којима се људски рад замењује рачунарима и другим машинама.

Пројекат се реализује је у оквиру Програма малих медијских грантова који финансира Амбасада САД а администрира Независно удружење новинара Србије. Ставови, мишљења и закључци изнесени у пројекту нужно не изражавају ставове НУНС и Амбасаде САД већ искључиво аутора.

Извор