ДРУШТВО
ИНТЕРНИСТЕ ВРАЋАЈУ У ДОМОВЕ ЗДРАВЉА: ШТА ЋЕ ПАЦИЈЕНТИМА ДОНЕТИ РЕОРГАНИЗАЦИЈА ПРИМАРНОГ НИВОА ЗДРАВСТВА

И.Ковачић
02.03.2023. 08:10

У МИНИСТАРСТВУ здравља увелико се разматра да ли би и неуролози, ендокринолози, уролози и други специјалисти требало да буду доступни пацијентима већ када затраже лекарску помоћ у дому здравља. Осим тога, прави се и план о изградњи нових и добро опремљених здравствених амбуланти, тако да и најудаљенија села имају здравствену заштиту.

Фото Г. Шљивић

И те активности су усмерене ка раније постављеном циљу - да се до 70 одсто здравствених услуга пружи на нивоу примарне здравствене заштите, чиме би се смањио притисак на опште болнице и клиничке центре, а самим тим и скратиле листе чекања.

Државни секретар у Министарству здравља др Мирсад Ђерлек за "Новости" каже да је реорганизација рада домова здраља и здравствених амбуланти широм Србије један од основних задатака овог министарства. Примећује и да потенцијал који има примарни ниво до сада није био искоришћен у довољној мери:

- Тренутно правимо анализу које би то специјалистичке службе требало да буду доступне на нивоу домова здравља, а коначну одлуку донеће министарка, републичке стручне комисије и саветодавна тела у што краћем периоду.

Засад, како каже наш саговорник, у плану је да сваки дом здравља има бар интернисту, јер пуно је услуга из области интерне медицине:

- То су мала улагања, јер осим лекара специјалисте подразумевају још само ЕКГ апарат. Такође, појачаћемо медицину рада, јер желимо да се лекарска уверења за возаче, која су се фактички сва преселила у приватне домове здравља, врате у државне. У плану је да појачамо и педијатријску службу.

Реорганизацијом рада домова здравља и здравствених амбуланти биће убрзана и дијагностика.

- У лабораторијама које се налазе у оквирима домова здраља допустићемо, зависно од економске исплативости, али да се не наруши здравље пацијената, већи број биохемијских анализа - каже Ђерлек. - Дакле, омогућићемо да пацијент не мора да иде у општу болницу или здравстени или клинички центар да би добио одобрење специјалисте или супспецијалисте да може о трошку осигурања да одради неку анализу, већ бисмо то спустили на одговорност изабраног, односно будућег породичног лекара. На овај начин ћемо да скратимо "шетање" које је врло непријатно за пацијенте у лошем здравственом стању, а истовремено ћемо да убрзамо пружање здравствене услуге.

У циљу побољшања дијагностике, др Ђерлек каже и да ће бити набављено још опреме:

- Размишљамо да у великом броју домова здравља, поготово у унутрашњости, омогућимо да свака установа има неколико ултразвучних апарата, и да наши лекари заврше макар основни курс из ултразвучне дијагностике. Јер, кад дође пацијент са болом у стомаку, да га не шаљу даље, већ да му ураде овај основни преглед, да се види да ли је у питању калкулус у жучи или бубрегу, да се направи права тријажа. Садашња пракса је да се ови пацијенти упућују на преглед код чак троје специјалиста - хирурга, интернисте и уролога.

Такође, како наводи наш саговорник, разматра се појачање служби радиологије, које би добиле више рендген-апарата, и да се у сеоским амбулантама које су удаљене од 30 до 50 климоетара од најближе опште болнице или здравственог центра, набаве скенери.

- Планирамо преко донација из ЕУ да до 31. августа свака болница и здравствени центар добију нови скенер - наводи др Ђерлек. - Пошто у свим тим установама већ имамо скенере, они ће у једном тренутку да буду вишак и моћи ће да се распореде у мале амбуланте.

Смернице како би територијално требало да буду организовани домови здравља и здравствене амбуланте, у великој мери дао је недавно завршени попис, па ће се мрежа ширити према броју и структури становника.

- Циљ нам је да здравствена заштита буде истог квалитета на целој територији Републике Србије - каже Ђерлек. - Дакле, у Београду, Нишу, Новом Саду и Крагујевцу нису неопходне драстичне промене, али морамо да размишљамо и о пацијентима на пример, у Димитровграду, Кањижи, Малом Зворнику... Понегде ћемо бити приморани да спојимо по више села у једну здравствену амбуланту, да би лекар имао пуно радно време, а грађани одговарајућу медицинску помоћ.

Извор