ДРУШТВО
СТИПЕНДИЈЕ ЗА БУДУЋЕ НАСТАВНИКЕ: КАКО ПОВРАТИТИ ИНТЕРЕСОВАЊЕ ЗА НАСТАВНИЧКЕ ФАКУЛТЕТЕ

Љ. Бегенишић
01.03.2023. 08:10

ДЕЦА која желе да студирају наставничке факултете треба да добију стипендије, а давање стипендија мора да буде по регионима у складу са локалним потребама. И положај наставника би морао да буде бољи, а за то је неопходно значајно повећати плате. Оне би требало да буду за 30 до 50 одсто више од просечних у Републици.

"Епидемије" косе ђаке крајем школске године, Фото М. Анђела

Ово су неки од предлога декана седам наставничких факултета за решавање једног од највећих проблема у просвети - недостатка наставничког кадра.

Декани Филолошког, Математичког, Филозофског, Хемијског, Биолошког, Физичког и Географског факултета Универзитета у Београду одржали су јуче састанак на коме су ови предлози "стављени на папир", а они ће бити и основа коначног документа који ће бити предочен просветним властима.

Саставни део тих предлога је и да студијски програми за школовање наставника треба да буду препознати као посебни у погледу финансирања, а акредитацију ових студијских програма на државним факултетима треба да плаћа држава која као оснивач свакако има ту обавезу. У супротном, постоји опасност да факултети процене да више немају интереса да послују са губитком приликом школовања наставника и почну да гасе ове студијске програме.

- На седницама Сената Универзитета у Београду као и на проширеним састанцима ректорског колегијума у више наврата констатовано је да је образовни систем озбиљно нарушен и уздрман до темеља - каже за "Новости" Ива Драшкић Вићановић, декан Филолошког факултета на коме је јуче одржан састанак. - Свесни опасности која прети младим генерацијама, али и држави, јер без стабилног образовног система нема ни стабилне државе, оформили смо радну групу састављену од декана факултета који школују наставнике. Наш задатак је да дефинишемо који су фактори довели до урушавања образовног система у Србији и да предложимо начине на који се уочени проблеми могу решити.

Дефинишући те проблеме, декани су уочили драматичан пад квалитета наставног кадра, јер се често као наставници у основним и средњим школама запошљавају људи који немају одговарајуће квалификације. Уочено је, даље, да су потцењени, презрени, повремено и малтретирани од ученика и родитеља.

- За њихов положај кључни фактор је финансијски аспект, наставници су екстремно мало плаћени, чиме се сигнализира да ни држави није стало до таквог занимања - каже Ива Драшкић Вићановић.

Такође, декани пажњу скрећу и на то да је урушен квалитет средњошколског образовања неадекватним и лошим програмима, прогрешно формулисаним стандардима и њиховим исходима. Све то доводи до приметног пада интерсовања за упис на студијске програме факултета намењених школовању наставника. Уочени проблеми и предлози за њихово решавање биће саставни део документа који је у припреми и који ће се још "брусити".

Интересовање за наставне смерове на факултетима у прошлој школској години било је веома мало. Тако се на Математичком факултету пријавило свега осам кандидата. На Филолошком факултету где се школују наставници српског језика и књижевности, за 410 места пријавило се 295 кандидата. На Филозофском факултету уочили су да је све мање пријављених за студије историје. Ништа боље није ни на Географском, Хемијском и Физичком факултету, где на наставничким смеровима сваке године остане много упражњених места.

Извор