БЛИЦ / БИЗНИС / СТРАТЕГИЈА
ДА ЛИ СУ ПОСЛОДАВЦИ СПРЕМНИ ЗА ГЕНЕРАЦИЈУ З? ОД ПОСЛА ОЧЕКУЈУ ВИШЕ ОД САМЕ ПЛАТЕ: У НЕКИМ ГРАДОВИМА ИХ НЕ ЗАПОШЉАВАЈУ

"Генерација З долази у ваше бизнисе: Да ли сте спремни?”, питање је које ће бити постављено већ првог дана овогодишњег Бизнис форума који ће се одржати на Копаонику од 5. до 8. марта, а на ком ће окупљени стручњаци разговарати о својим досадашњим искуствима у раду са генерацијом З, као и о њиховим ставовима, размишљању и свему ономе шта послодавци у раду могу очекивати од младих, саопштено је из Савеза економиста Србије.

Пише: Блиц
27.02.2023. 08:10

ФОТО: SHUTTERSTOCK / РАС СРБИЈА

Како је наведено, генерација З одрасла је уз напредне технологије, интернет и иновативне апликације без којих данас не можемо да замислимо било који пословни процес. Како "генерација З" интернет користи од раног детињства, веома велики део њихове комуникације и интеракције се одвија на друштвеним мрежама што свакако доприноси њиховом осећају супериорности и независности, а имајући у виду да је дигитализација неминовна у било ком сегменту бизниса, баш они су ти који, захваљујући израженом предузетничком духу, могу унапредити било који бизнис, наводе из СЕС-а, пише Н1.

"Оно што желимо да видимо јесте у којој мери старије генерације разумеју младе који су рођени после 1996. године, да ли схватају њихова занимања и да ли су свесни њихових потреба", рекао је председник СЕС Александар Влаховић.

О генерацији З протеклих месеци истраживало се, разговарало и коментарисало и у земљама ЕУ, пре свега у Немачкој.

ФОТО: SHUTTERSTOCK

У Хамбургу не желе да запошљавају генерацију З

У децембру 2022. године, портал 24хамбург.де објавио је чланак у којем се тврди да је Агенцији из Хамбурга "прекипело" и да одбијају да запосле младе људе.

Како се наводи, бројни послодавци из Хамбурга не желе да запошљавају људе рођене између 1995-2000. зато што су незадовољни њиховом радном етиком.

Како се наводи у чланку, хамбуршки фризер више не узима приправнике – због недостатка поштовања и страсти, а хамбуршка старт-уп фирма "Nerdinstrusties" такође се суздржава од запошљавања пост-миленијалаца, јер је "искуство показало како поједини млади људи доносе листу жеља на интервју за посао. Један од захтева је тај да буду слободни уторком и четвртком јер од 17:00 сати планирају да иду на јогу".

У чланку се тврди да генерација З:

слободно време ставља наспрам посла.

има ограничен капацитет за концентрацију, издржљивост и успостављање нових контаката.

да су их родитељи претерано штитили.

не показује поштовање или посвећеност, чак се тврди да нису способни за живот

радије би били незапослени него несрећни, а више од половине је рекло да би дали отказ ако би посао ометао њихов приватни живот.

половина испитаника се не би придружила компанији која не дели њихове друштвене и еколошке вредности.

З генерација у Србији следи трендове својих вршњака

У покушају да проверимо неке од ових тврдњи Н1 је разговарао са двоје младих припадника З генерације у Србији, Катарином Илијашевић, плесачицом и кореографкињом и Филипом Ваљаревићем, инжењером организационих наука (смер менаџмент), тренутно запосленим у једној америчкој ИТ фирми.

"Свакако да у неким од ових тврдњи има истине, док су неке потпуно нетачне, Ја се апсолутно слажем са тврдњама под 1, 5 и 6 и не видим ништа неисправно у томе. Ментално здравље је нешто што би свако од нас требало да стави на прво место, рад на себи и на идеалима које има. Свесни смо да ако ми нисмо задовољни у радном окружењу нећемо моћи да пружимо максимум и испунимо очекивања послодавца и све више се трудимо да поставимо границе између послодавца и нас и нашег приватног живота. У преводу без прековременог рада, без рада викендом и без неплаћеног рада. Што се тиче друштвених И еколошких вредности чврсто верујем да компанијска култура треба да се поклапа са културом коју запослени има, јер је хармонија у тиму и добра комуникација са менаџментом на врху листе приоритета које наша генерација очекује од послодавца", каже Филип за портал Н1.

О генерацији З писало се и на порталу "Webmind" уз констатаију да су запослени који припадају генерацији З (1997-2000) врсни познаваоци технологије, оријентисани ка каријери, и од радног места очекују више од саме плате. Желе изазовно радно окружење, у којем ће се осећати цењено. Ако поредимо претходне генерације закључује се да су Бејби бумери живели да би радили и да генерација З мења наратив.

ФОТО: SHUTTERSTOCK/ РАС СРБИЈА

Од посла се очекује више од саме плате

Катарина Илијашевић, кореографкиња сложила се са овим тврдњама и за портал Н1 наглашава да од радног места очекује "много више од саме плате, јер новац могу да зарадим било где: у кафићу, да шетам псе, могу да живим од тик тока или инстаграма, али бирам уметност као своје радно место. Јер ме занимају пројекти који би можда променили нешто, освестили проблем и критички коментарисали друштво у којем живимо". Жели, каже да буде "цењена и уважена" и да има "свој глас&quo; , а не би &qot;трпела" као генерација њене мајке "неплаћене радне сате, дреку од послодаваца, због глупих 200,300 динара по сату". У појединим изнетим тврдњама не види ништа спорно, док неке, као и Филип сматра нетачним. Слободно време јој је свакако, веома важно и приоритетније од посла и каже, за портал Н1 да није сасвим сигурна да је разумела шта то заправо значи.

"Искрено ово ми у опште није јасно, па шта ћу друго да радим него да размишљам о свом слободном времену и животу, мој тата је на пример цео свој живот оставио у некој фирми и шта је добио за то – једно велико ништа. Оно што моја генерација тражи јесте разумевање, поштовање и неку врсту стимуланса или похвале. Вратимо се на то колико је у нашем времену факултет од, назовимо то, велике важности. Ок, ја платим хиљаде и хиљаде евра за неки факултет и радим даноноћно на испитима и пројектима да би ме сутра неко платио 25 година са истом вредношћу. Мислим да је доста омаложавања поштених радника", истиче Катарина додајући да би “апсолутно пре била незапослена него нецењена и несрећна”.

Тврдњу да је Генерација З неспособна за живот Катарина одлучно оповргава тврдећи да је са својих 23 "урадила више него њена мајка, која је са 23 била “само мајка”, док она “гризе и халапљиво иде ка циљу – да живи лепо од своје уметности", што је можда и разлог, каже Катарина, константног размишљања о одласку из Србије.

"Често говоримо на млађима свет остаје, е па овакав свет каквог сте нам оставили не желим. Смлаћен од рата и немаштине, загађен до гуше, расизам скоро као елемент ваздуха и онда се питамо зашто је моја генерација избирљива. Можда не желимо свет који сте нам баш ви оставили", каже Катарина за портал Н1 додајући да се можда највише не слаже са тврдњом да генерација З има "ограничен капацитет за концентрацију, издржљивост и успостављање нових контаката".

"Мислим да преко друштвених мрежа у које се доста разумемо успостављамо нове контакте брже него што су то моји родитељи радили. С друге стране, те исте мреже су смањиле капацитет за концентрацију јер је све кратко и експлозивно на интернету И онда се навикнеш да пратиш нешто са упола снаге и дуже ствари од 10 минута често постану тешке за праћење. Али не мислим да је тако и у пословном свету", закључује Катарина.

ФОТО: SHUTTERSTOCK

Бејби бумери живели да би радили, Генерација З ради да би могла да живи

"Бејби бумери су живели да би радили, генерација З мења наратив", ову констатацију Филип за наш сајт коментарише "ја бих још додао – генерација З ради да би могла да живи".

"Каријера је свакако нешто што свако од нас жели да направи, али мислим да у нашој генерацији има све мање људи који причају како воле свој посао и живе за свој посао", каже Филип.

Истраживање које је провео "Deloitte" 2022. године, наводи да 75 одсто испитаника генерације З преферира хибридни рад или рад на даљину у односу на рад из канцеларије. Међутим, само половина њих тако ради.

Разлози које најчешће наводе у корист рада на даљину су:

30 одсто – Помогло ми је да уштедим;

26 одсто – Имам више времена да радим друге ствари до којих ми је стало;

22 одсто – Олакшава ми свакодневно обављање посла;

18 одсто – Позитивно утиче на моје ментално здравље;

17 одсто – Подстиче ме да дуже останем код тренутног послодавца.

"Што се тиче хибридног и "remote" начина рада, пре свега треба схватити да је наша генерација била на почетку каријере када нас је ЦОВИД задесио. Већина нас је своја прва радна искуства управо имала у оваквом радном окружењу. Ми смо утицајем спољних околности улазили у праксе И радне односе, а да ни не упознамо лично послодавца. Мислим да смо веома брзо прихватили тај начин рада, јер смо увидели да доноси бројне бенефите као што износе и статистике Deloitte са којима се у потпуности слажем. Додао бих још једну ствар коју наша генерација вреднује, а то је флексибилно радно време. Оно је општеприхваћено у нашој генерацији, јер сматрамо да док год су задаци обављени и циљеви компаније испуњени радно време може бити флексибилно и прилагођено приватном животу запосленог".

Истраживање доноси и податак да скоро половина испитаника осећа да су под стресом кад су на послу, иако су њихови послодавци наизглед више фокусирани на благостање на радном месту и ментално здравље. Већина припадника ове генерације, истраживање је показало напушта своја радна места у року од 1-2 године и често мења компаније.

Према истраживању Deloitte разлози су:

16 одсто – Нисам се осећао/ла као да се мој feedback узима у обзир;

4 одсто – Плата није била довољно висока;

13 одсто – ЦОВИД-19 пандемија ме је натерала да преиспитам своје вредности и тежње;

11 одсто – Сматрао/ла сам да је то радно место штетно за моје ментално здравље;

10 одсто – Недостатак могућности за развој учења и вештина.

Као што послодавац бира нас, можемо и ми њега

"Обзиром на веома турбулетно тржиште рада, наша генерација ништа не препушта случају, узимамо ствари у своје руке и не чекамо да нам послодавац да отказ. У потпуности бих се сложио са разлозима одласка из "Deloitte" истраживања и много мојих блиских људи би сваку од ових ставки потврдили. Постали смо свесни да исто као што послодавац може да бира нас, можемо и ми њега. Имамо разне прилике у дигиталном окружењу и нисмо ограничени територијално где ћемо радити, нити у којој ћемо валути бити плаћени. Свесни смо какво функционише тржиште рада, који су наши квалитети, како да "продамо" себе на тржишту рада. Веома смо транспарентни када причамо о примањима, размењујемо искуства међу собом и уз помоћ дигиталног света лако можемо да пронађемо позицију која нас занима. Имамо приступ плаћеним и бесплатним курсевима који данас, у неким професијама, у очима послодавца који зна какав профил запосленог жели. вреде више него мастер диплома. Додао бих само да ми је веома драго што видим да плата није на првом месту као разлог за одлазак, јер верујем да наша генерација вреднује доста више радно окружење, културу feedback-а и ментално здравље него плату. Такође, постоји део људи који би отишли да раде на другој позицији за мању плату ако су испуњени претходно поменути услови рада", коментарише Филип резулате "Delloite“" истраживања за портал Н1.

Генерацијом З се почетком 2023 бавио и "Business News Daily", који констатује да запослени који припадају генерацији З највише вреднују "високе плате, укључене бенефите и најновије погодности, а одбијају их строги надређени, дуги радни сати, и плата која једва надилази законски минималац", као и да је овај део популације углавном заинтересован за тецх позиције.

"Ја бих се лично сложио да је тецх индустрија број један за нашу генерацију јер испуњава наше жеље и идеале у корпоративној култури којима стремимо. Наравно овде се говори о статистичким истраживањима која су спроведена у земљи која је далеко технолошки испред нас, али мислим да овај тренд такође важи и код нас и да наша генерација ипак иде у корак са временом", каже Филип, који и сам ради у ИТ сектору.

Упркос изнетим резултатима истраживања из којих се може закључити да постоји велики јаз између генерације З, као најмлађих на тржишту рада, који чине трећину запослених и старијих генерација, које су им надређене, најчешће генерације X или миленијанаца постоје и примери добре сарадње.

Традиционална индустрија спора за генерацију З

Анита Мат, директорка „ЦЕО@ Инфора“, која је већ 18 година у ИТ сектору, каже за портал Н1 да са десетак ангажованих припадника генерације З у својој фирми има позитивна искуства.

"Да, имају велике амбиције, да, желе веће плате, не интересује их прековремени рад, имају своје хобије и воле да путују. Али, изузетно су вредни, ако имају добру мотивацију. Од десетак мојих младих колега, четворо су изванредни у сваком смислу. Од осталих десет запослених и сарадника (припадника старијих генерација) издвојила бих опет четворо. Дакле, свака генерација има свој дриве, а на послодавцу је да га покрене. ИТ индустрија је свакако једна од модернијих и то З екипи лежи. Традиционалне индустрије су сувише споре за њих. Питање је по мени, да ли је генерација З заиста "проблематична" или је традиционална индустрија сувише конзервативна и спора да би их прихватила и разумела? Време ће показати”, каже Мат, која за наш портал наводи и неколико примера који управо потврђују резултате истраживања да је генерацију З тешко задржати и да често мењају компаније.

"Један дечко је након неколико месеци рада (два пута је частио због запослења) схватио да не жели да буде програмер и отишао је. Ни једног тренутка нисмо помислили да је незадовољан. Други је чак променио град због овог посла, сви га заволели, весељак… И оде једног дана као да га никада није ни било. Није се ни поздравио са колегама. Морао је да помогне родитељима", каже Мат.

На једно од најважнијих питања које поставља истраживање, али и послодавци и сами припадници генерације З – како привући и задржати (будући) врхунски таленат међу генерацијом З? Филип каже да је на првом месту “транспарентност и емпатија према запосленом, затим вредновање постигнућа запосленог, приватног времена запосленог, али и награда за рад који превазилази очекивања, прилика за учење, развој и прикладно менторство, па и прикладни бенефити и добре плате".

Како бисмо се боље упознали са генерацијом З Филип за наш портал наводи три појма која се везују за ову генерацију која би до 2025. требало да чини 27% радне снаге.

ФОТО: SHUTTERSTOCK

Sillent ili quiet quitting, то јест "тихи отказ".

"То је ситуација када нећете дати отказ, већ ћете чекати да вам послодавац да отказ, а за то време радите минимални посао само да не будете отпуштени и користите своје слободно време да или тражите нешто ново или радите фрееланцинг са стране или просто уживате у слободном времену", појашњава Филип појам који се средином прошле године појавио на друштвеним мрежама.

Rage applying

"Овај терми подразумева просто бесно, изреволтирано пријављивање на што већи број послова док сте још увек запослени, јер послодавац не жели да вас унапреди или да повишицу и то људи раде веома транспаретно да чак и њихов послодавац зна", каже Филип за наш портал.

Burnout

"Овај термин, нажалост све више имам прилике да чујем у свом окружењу. Подразумева да је наша генерација преплављена негативном енергијом у радом окружењу и количином посла када просто долазимо до тачке пуцања и давања отказа чак и у случају када немамо резервну опцију.

И за крај још неколико информација о постмиленијалцима или интригантној генерацији З.

За разлику од својих претходника миленијалаца, који су били везани за стони рачунар својих родитеља и конектовали се на интернет преко телефонске линије, генерација З рачунар, односно телефон држи у џепу и нон стоп је онлине. Признају своју зависност од интернета и телефона и за њих се везује још један појам

ФОМО (Fear of missing out,) свеприсутна бојазан да ће нешто пропустити ако остану оффлине. Више од половине испитаних Зед генерације изјавило је за Бусинесс Инсидер да им је доступан Wи-Фи важнији од слободног тоалета.

Ако бисмо на једном месту покушали да објединимо многобројна истраживања о генерацији З у најкраћем бисмо могли рећи да су када је реч о концентрацији нестрпљиви, упола мање фокусирани од миленијалаца, али су од њих бољи у обављању више задатака истовремено.

ФОТО: SHUTTERSTOCK

Не мисле да би требало по сваку цену да заврше високе школе, најбоље уче посматрајући свет и људе око себе, већински желе сопствени посао у свом, независном окружењу и не плаше се незапослености, јер сматрају да им се свакога дана отварају нове он лине могућности.

Показују мању заинтересованост за робне марке од својих претходника и важније им је показивање своје индивидуалне личности, што је директна последица појаве инфлуенсера. Најпопуларнија друштвена мрежа за њих је ТИК ТОК.

Повезани су са културама широм света, поседује свест о другим људима, различитости, очувању животне средине, терористичким нападима и природним катастрофама. Имају прогресивне ставове о полу и ЛГБТ популацији, али конзервативне када је реч о имиграцији. Забринути су стање у свету, а истраживања у Србији показују и да генерација З већински жели у војску.

О првој потпуно дигиталној генерацији, која је изазов пре свега за послодавце, али и социологе и психологе, у Србији није било пуно истраживања.

(Н1)

Извор