ШТРАЈК РАДНИКА ЗАГРЕБАЧКЕ ЧИСТОЋЕ ПОУЧАН ЈЕ ЗА СРБИЈУ
ДА БИ СЕ УСПЕШНО СПРОВЕО СИСТЕМ СЕЛЕКЦИЈЕ ОТПАДА, СРБИЈА МОРА ПРЕ СВЕГА ДА ОЈАЧА И РЕФОРМИШЕ РАД ЈАВНИХ КОМУНАЛНИХ ПРЕДУЗЕЋА И ДА НЕ ЗАЖМУРИ НА ПОЛОЖАЈ РАДИНЦА И РАДНИКА.

Роберт Касумовић
08.02.2023. 08:10

Штрајк радника Чистоће у Загребу; Фото: Сара Пањкота / radnickaprava.org

Након три дана потпуне обуставе рада, 25. јануара окончан је штрајк радника загребачке Чистоће. Званични повод штрајка били су откази тројици радника који су почетком јануара снимњени како у исто возило празне више контејнера који су намењени за одлагање различитих врста отпада.

Након ступања радника у штрајк, градоначелник Загреба Томислав Томашевић, претио је да ће управа Загребачког холдинга, у оквиру којег послује и Чистоћа, тужити раднике за незаконити штрајк, али је трећег дана након обуставе рада ипак постигнут договор између радника и послодавца. Неки од захтева комуналаца су испуњени одмах, а о неким захтевима попут оног да се повећају коефицијенти за најниже плате радника и возача, ће се преговарати наредних месеци.

Овај штрајк је добар пример радничке солидарности и удруженог деловања радника и синдиката. Није било знакова поделе а радници су јасно истакли своје ставове и захтеве којих су се држали до окончања штрајка чиме су скренули пажњу јавности на проблеме са којима се суочавају као и на чињеницу да радници, уколико су сложни, могу да утичу на јавне политике које се тичу свих грађана.

Међутим, поред чињенице да је овај догађај указао на озбиљне проблеме радника и радница широм нашег региона, он је указао и на проблеме који се тичу стања у коме се налазе наша комунална предузећа и озбиљност проблема организовања селекције и рециклаже отпада.

Илустрација; Форо: Robert Wallace / Flickr

Шта су стварни узроци који су довели до штрајка?

Од првог октобра 2022. године, град Загреб увео је нови начин прикупљања отпада. Нови модел подразумева одвајање мешаног отпада који није за рециклажу, од обновљивог отпада који чине: стакло, пластика и папир. Циљеви ове мере су смањење отпада који је неопходно депоновати како би се растеретила градска депонија и побољшао квалитет ваздуха у граду.

Међутим, поред политичке одлучности коју је показало руководство града Загреба да се са овим процесом крене када је зацртано, изостала је озбиљнија реформа и припрема комуналног сектора за овај процес. Најбитније што је град урадио у периоду пре увођења ових мера је обезбеђивање контејнера који су прилагођени двориштима зграда и увођење посебних кеса за мешовити отпад које се додатно наплаћују са циљем стимулације грађана да одвајају отпад. Идеја је била да се кроз нову тарифу наплате услуга и наплате посебних кеса за мешовити отпад, покрију трошкови одвожења нове количине рециклабилног отпада.

Нови начин управљања отпадом подразумева прикупљање различитих врста отпада, њихово депоновање, које изискује додатни простор, као и обраду или рециклажу. И пре почетка примене селекције отпада, било је за очекивати да ће радници Загребачке чистоће бити под додатним оптерећењем, јер се сада на њихов терет ставља и пражњење контејнера са рециклабилним сировинама. Додатни посао увек захтева и проширења капацитета у виду опреме, возила и људства, што је у овом случају изостало. Ако се узму у обзир отежани услови рада и додатно оптерећење, очекивано би било да се разговара и о повећању плата, чега такође није било.

На лошу ситуацију у загребачкој Чистоћи, указивали су радници протестујући и почетком децембра. Њихове жалбе односиле су се пре свега на ниске плате радника и возача. Запослени су се жалили и на дотрајале униформе, прековремени рад и чинњеницу да не могу користити слободне дане и годишње одморе због повећаног обима посла. Негодовали су и због застарелих камиона који се све више кваре услед већег оптерећења, јер су принуђени да их товаре више због мањка возила.

Ипак, и поред свих проблема, треба рећи и то да су позитивни резултати одвајања отпада већ видљиви у Загребу. Само у октобру 2022. године било је 27% мање мешаног отпада, 40% више одвојене пластике и 9% више папира. Међутим, недвосмислено је да су овакви резултати произвели додатан посао радницима чистоће. Иако је примена нових мера дала позитивне резултате, комунално предузеће није адекватно припремљено за нову количину посла, па су радници били принуђени на обуставу рада.

фото: Марко Милетић / Машина

Шта може Србија научити из догађаја у Загребу?

Иако су преговори са Европском Унијом тренутно у застоју, за очекивати је да ће тема екологије бити једна од важнијих када они буду настављени. У склопу поглавља 27 које се тиче животне средине, Србију у наредним годинама чекају тешке реформе у погледу управљања отпадом. Први корак у том процесу биће успостављање система селекције отпада и повећање процента рециклаже.

Да би се успешно покренуо овај систем, потребна су ојачана комунална предузећа која би поднела терет додатних послова. Тренутно се предузећа која се баве чистоћом готово по правилу налазе у тешкој ситуацији. Значајан број ових предузећа бори се са мањком радника, лошом механизацијом и нестручним управаљањем, пошто се на челу јавних комуналних предузећа углавном налазе људи који су делегирани из политичких партија на власти, а који врло често немају адекватно искуство за вођење ових предузећа.

Такав лош менаџмент води и до лоших резултата рада и презадуживања предузећа, а уместо да се проблеми лошег управљања сагледавају, они се на крају користе као изговор за приватизацију предузећа, што на крају резултира повећањем цена, падом квалитета услуга и одпуштањима радника и радница. Такође, врло често се на комуналне услуге гледа кроз неолибералне оквире пословања, па се од њих очекује да морају нужно да остварују профите, уводе додатне смене или повећају обим рада без предходних јачања капацитета.

Прикупљање отпада у Србији тренутно карактерише и једна велика специфичност. Око 87% сировина које пристигну на рециклажу у Србији, буде достављено од стране 50.000 сакупљача секундарних сировина. Ови људи нису званични део рециклажне индустрије јер их не запошљавају ни комунална предузећа, ни рециклери којима обезбеђују сировине. Како би обезбедили голу егзистенцију, сакупљачи секундарних сировина приморани су да свакодневно прелазе и по више десетина километара у потрази за сировинама, а често су у прикупљање укључена и деца. Зарада од прикупљања секундарних сировина често је и једини приход за неке породице, а најчешће се тиме баве социјално угрожени Роми и Ромкиње. На основу процене центра за високе економске студије (ЦЕВЕС), индивидуални сакупљачи секундарних сировина добију тек 49-60% од стварне продајне цене производа продатих рециклерима, док разлика одлази посредницима и фирмама регистрованим за сакупљање отпада.

Такође, Србија мора да се позабави својим рециклажним капацитетима. Највећи део рециклаже у Србији тренутно обављају приватне фирме које користе чињеницу да држава не располаже озбиљним капацитетима за обраду отпада и на тај начин прикупљају значајан профит који би могао да се слије у државну касу.

Битно је истаћи да Србија у овом моменту и не би могла да успостави систем класификације отпада по Загребачком моделу, јер је Хрватска пре увођења овог система имала бољу инфраструктуру управљања отпадом од онога што Србија поседује данас. Као добар пример овоме може послужити чињеница да је услед прикупљања веће количине стакла кроз пројекат "Управљање стакленом амбалажом на Западном Балкану", који спроводи НАЛЕД, Србија приморана да стакло извози у Хрватску и Бугарску јер не поседује сопствене капацитете.

Уколико би Србија покушала да уведе систем класификације и одношења отпада кроз нереформисана комунална предузећа, то би за последицу имало неколико лоших ствари:

Попут загребачке Чистоће, технички капацитети комуналних предузећа не би били довољни за прилагођавање већем обиму посла. Тренутни број возила које ради на улицама не бих могао да послужи пражњењу већег броја контејнера.

Радници би били приморани да раде више и већим интензитетом. Уколико већ не постоје, уводиле би се и треће смене.

Више десетина хиљада сакупљача секундарних сировина остало би без икаквих прихода.

Србија не поседује своје рециклажне капацитете, па би сировина ишла у извоз или би била продавана приватним рециклерима. На овај начин држава би губила велике своте новца, док би користи од тога имале приватне фирме.

Србија је Стратегију за управљање отпадом заменила документом који се зове Програм управљања отпадом у Републици Србији за период 2022 - 2023. У овом програму се готово и не спомиње реформа постојећих комуналних предузећа за управљање отпадом, а понајмање у контексту прилагођавања процесу селекције отпада. Овим документом предвиђа се оснивање 26 центара за управљање отпадом, чија је улога да потпомогну процес селекције отпада и да повећају проценат рециклаже. Механизми за успостављање ових система и њихово функционисање нису прецизирани.

Мере и циљеви које су предвиђени Програмом за управљање отпадом делују веома апстрактно, као што су деловале и Стратегије које му предходе. На први поглед, овај документ више представља листу лепих жеља, него одрживих решења која ће побољшати систем управљања отпадом. Такође, у оквиру овог документа уопште нису сагледани проблеми сакупљача секундарних сировина, па се стиче утисак да држава нема никакве планове да се бави проблемима ових људи у наредном периоду.

Да би се успешно спровео систем селекције отпада, Србија мора пре свега да ојача и реформише рад јавних комуналних предузећа. Потребно је поставити стручне кадрове на водећа места, који могу да допринесу ефикаснијем раду. Потребна су додатна улагања у техничку инфраструктуру и у рециклажне капацитете у јавној својини који могу остваривати значајне профите својим радом. Од њих могу да се финансирају плате нових радника и радница, који морају бити запослени због повећаног обима рада. Уједно на овај начин је могуће решити и проблеме невидљивог рада сакупљача секундарних сировина, који су већ упознати са пословима одвајања и рециклаже отпада.

Извор