Здравље се показало као најзначајнија веза у односу дужине радног времена и животног задовољства. Најнаклоњенији краћем радном времену су људи са средњим примањима, док они са највишим примањима у мањој мери преферирају скраћивање времена проведеном на послу, док људи са најнижим примањима нису јасно одређени према радном времену. Радници и раднице у приватним фирмама су задовољнији са краћим радним временом док задовољство оних који раде у јавном сектору није повезано са променама у дужини радног времена, неки су од резултата истраживања.

Научници су дошли до ових закључака анализом података добијених у Европској друштвеној анкети (European Social Survey) која се спроводи од 2002. године, а узорак у последњој објављеној анкети која је послужила за истраживање је 18.060 валидних испитаника.

Више пара више слободног времена

Иако је анализа великог броја података показала да већина људи у Европи, где су и рађене анкете, преферира краће радно време, односно с краћивање радне недеље, значајно је приметити другачија очекивања код у групама испитаника подељених према висини примања.

Највећи број оних са средњим примањима (тзв средња класа) жели краћу радну недељу – како објашњавају научници они желе више времена за слободне активности што би им пружило веће животно задовољство. Они са највишим примањима су слабије наклоњени краћем радном времену, а разлог за то научници виде у томе што примања великог броја људи из ове групе не зависе толико од дужине радног времена већ од других фактора. Радници и раднице са најнижим примањима показују индиферентност, односно нису наклоњени краћем или дужем радном времену – истраживачи верују да је то резултат несигурног положаја који ниске зараде носе са собом – за ове људе је број радних сати често у директној вези са висином зараде.

Жене су наклоњеније краћем радном времену од мушкараца. Један од закључака овог истраживања је и да су жене које су у партнерским односима, без обзира што на послу проводе времена колико и мушкарци, далеко оптерећеније свакодневним кућним пословима. То је један од разлога зашто су оне склоније скраћивању радне недеље. Други се крије у недостатцима друштвене бриге о деци и породицама што велики број жена заправо присиљава да раде краће како би могле да се посвете бризи о породици.

Запослени у приватном и јавном сектору су такође две групе међу којима се показала разлика у прихватању краћег радног времена. Научници објашњавају да је разлог зашто радници у приватном сектору у већем броју нагињу ка скраћивању радне недеље то што услед слабије контроле они често раде и дуже од стандардних 40 сати недељно, док у јавним предузећима и институцијама постоји веће поштовање ограничености радног времена.

Из тога су произашле и одређене препоруке истраживача. Они сматрају да је у различитим државама потребно, пре него што краћа радна недеља постане стандард, донети и оснажити мере које ограничавају радно време и тако штите здравље радника и радница. Осим тога потребно је, сматрају истраживачи, увести веће контроле поштовања радног времена у приватним фирмама.

Скраћивање радног времена, односно увођење четвородневне радне недеље, постало је актуелније у периоду спровођења мера против ширења вируса ЦОВИД-19 када се показало да је могуће радити и краће уз другачију организацију. О краћем радном времену сте могли већ да читате на Машини.

М.М.

Извор