ДРУШТВО
ЗА ТРИ ГОДИНЕ НЕЋЕ ИМАТИ КО ДА УЧИ ДЕЦУ: ЗАШТО СЕ МЛАДИ СВЕ РЕЂЕ ОДЛУЧУЈУ ЗА УЧИТЕЉСКЕ ФАКУЛТЕТЕ

Љ. БЕГЕНИШИЋ
21.01.2023. 08:10

Фото П. Милошевић

Резулатат оваквог односа младих према наставничкој професији је мањак учитељског кадра, нарочито у већим центрима.

У београдским основним школама жале се да је веома тешко наћи некога ко би радио на замени када учитељица оде на трудничко боловање, па су приморани да ангажују учитељице из продуженог боравка, а на њихова места доводе наставнике других предмета.

С друге стране, у Министарству просвете тврде да су сва учитељска радна места за ову школску годину попуњена и износе податак да у школама у Србији ради 12.510 наставника разредне наставе.

Да је ситуација парадоксална каже нам декан Учитељског факултета професор др Данимир Мандић, који истиче да с једне стране учитељи лако могу да се запосле, али с друге стране - мало ко жели да ради тај посао. А зашто је тако?

- Чињенице да нема поштовања деце и родитеља према овом племенитом, али тешком послу, и лоша материјална ситуација учитеља, главни су разлози што се матуранти тешко опредељују да упишу наставничке факултете - каже Мандић за "Новости".

Он наглашава да за овако неповољну ситуацију нико појединачно није крив, да је проблем системске природе и упоређује га са кућом коју нико деценијама није одржавао, па она неминовно пропада.

Колико је мало интересовање за упис на Учитељски факултет показује и податак да је након оба уписна рока прошле године - у јуну и у септембру - на овом факултету остало 41 слободно место на буџету и 107 места за самофинансирајуће бруцоше.

По свему судећи, овакав тренд ће се наставити и није реално очекивати да у овој школској години свршени средњошколци покажу велики ентузијазам за упис на учитељске факултете.

- Ако се овако настави, а хоће, за три године у Србији неће имати ко да учи децу, јер просвета је младим људима незанимљива - упозорава Јасна Јанковић из Уније синдиката просветних радника Србије. Она, такође, наглашава да просветне смерове на факултетима уписују деца са лошим оценама у средњој школи.

Како би се стање поправило, стручњаци сматрају да је потребно повратити поштовање према просветним радницима, али и њихов материјални статус.

- И учитељи се морају прилагодити новом времену и стицати нове компетенције, не може се данас деци предавати као пре 30 година - каже проф. Мандић. - Учитељи треба да оспособе децу да уче и да мисле, да стекну радне навике и да теоријска знања примењују у пракси.

Фото Танјуг

Учитељи истичу да је бавити се овом професијом некада била привилегија и понос, а да је данас то много другачије.

Жељана Радојичић Лукић, која се 2019. нашла међу 50 најбољих учитеља света има утисак да друштво на учитеље гледа као на трошак и неснађене особе, које као такве и не заслужују боље. Она, међутим, не дели такво мишљење.

- Учитељска професија је бескрајно лепа, креативна и опуштајућа за сваког ко је ово занимање изабрао из љубави. Пружа могућност да изразимо креативност на различите начине. Да будемо узор неким малим људима, али и да непрестано учимо.

Наставне смерове уписују деца са лошим оценама, Фото З. Јовановић

Плата од 50.000 до 60.000 динара

Декан Учитељског факултета Данимир Мандић истиче да учитељи имају плату између 50.000 и 60.000 динара, и да са тим новцем није лако живети, поготово у великим центрима.

- Држава ће с временом морати да нађе начин и стимулише просветне раднике који ће бити све више дефицитарни - истиче Мандић.

Извор