БЛИЦ / БИЗНИС / МОЈ НОВЧАНИК
НА ЈЕДНОГ ПЕНЗИОНЕРА НИ ДВА РАДНИКА КАКО НАМ СТОЈИ ПЕНЗИЈСКИ СИСТЕМ: ДАМАМА УСЛОВ ЗА ПЕНЗИЈУ СВАКЕ ГОДИНЕ "ИЗМИЧЕ", ЈЕСУ ЛИ ПОТРЕБНЕ ДОДАТНЕ РЕФОРМЕ

За сваког пензионера у Србији у просеку раде скоро два радника. Према последњим подацима Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, у Србији живи 1.647.909 пензионера и 2.766.034 радника, што значи да на једног пензионера долази 1,68 запослених, а стручњаци наводе да је оптималан однос четири радника на једног пензионера. У око 30 општина у Србији живи више пензионера него радника, пише Euronews.

Пише: Блиц
18.01.2023. 08:10

ФОТО: СИНИША ПАШАЛИЋ / РАС СРБИЈА

Из угла државе, питање које се намеће је да ли ће у будућности имати ко да заради за пензије, као и да ли је пензиони фонд одржив. С друге стране, дилема која највише мучи оне који тренутно раде је да ли могу да рачунају на сигурна примања у старости, као и колико дуго ће уопште морати да раде. Дамама услов за пензију сваке године "измиче" за додатних шест месеци, да би до 2032. године достигле исти услов као и мушке колеге, који већ сада са тржишта рада одлазе у 65. години живота.

Број пензионера се у Србији из године у годину смањује. У децембру 2015. било их је 1.735.942, док их је данас 90.000 мање - 1.646.903.

ФОТО: СИНИША ПАШАЛИЋ / РАС СРБИЈА

Алтипармаков: Србија стабилизовала свој пензиони систем

Члан Фискалног савета Никола Алимпармаков за Еуронеwс Србја каже да је Србија успела да у доброј мери стабилизује свој пензиони систем.

"Ова последња два повећања кумулативно преко 20 процената, јесу била висока, али су она на граници одрживости. То је максимум који наша привреда и финансије могу да издрже, са нивоом од 10 процената бруто друштвеног производа. То је неки ниво који има већина земаља бивше Југославије. Ово што ми имамо у Србији јесте финансијски одрживо и на трагу је онога што имају и друге земље у региону, али треба инсистирати да се та финансијска стабилност одржи и у наредним годинама", сматра члан Фискалног савета.

Он каже да млади људи у Америци, Европи, па и Србији, углавном немају поверење у јавне пензијске системе, али да нема разлога за неповерење и да је то најмање лош систем. Напомиње да је важно само да га на одговоран начин моделирамо и водимо. Указује да развијеније земље у Европи, па ни Србија не могу да доводе у питање одрживост оваквог система, јер практично друге системе не можемо имати као основне.

"Можемо имати те приватне, допунске, за оне који могу додатно још да штеде, али сви пензијски системи функционишу на овај начин. До погоршања односа између пензионера и радника долази пре свега због демографских трендова, који су присутни и у Србији и у Европи. Ми смо 1960. године имали 10 младих особа на једну особу старију од 65 година, а сада смо то спустили, на последњем попису на 3 према 1, а 2050. године ће то бити 2 према 1", наводи Алтипармаков.

ФОТО: SHUTTERSTOCK / RINGIER

Он објашњава да Србија ту није изузетак, већ да се то дешава у читавој Европи. Подсећа да је проблем пензијског система у Србији додатно погоршавао економски део, али напомиње да је од 2014. године, када смо спровели последњу реформу, односно рестриктивност, у пензијском систему, учињен напредак.

"Тада смо имали однос 1,2 радника на једног пензионера. Дакле, успели смо да побољшамо то на 1,7. То није само због смањења броја пензионера, већ смо успели да повећамо и запосленост и то је заправо неки пут га бољитку у наредним годинама", сматра Алтипармаков.

Матковић: Актуелни систем најмање лош

Програмска директорка Центра за социјалну политику и професорка ФЕФА факултета Гордана Матковић каже за Еуронеwс Србија да постоји забринутост због демографских кретања, али да су економска кретања барем исто толико важна, ако не и важнија када је у питању одрживост пензијског система.

"Наравно, увек се поставља питање, као и у домаћинству, ако делите ресурсе које имате, колико коме у тој подели на крају припада. Треба имати у виду да одрживост може да иде на рачун адекватности. Као и са демократијом, ово је најмање лош систем обезбеђења за старост у модерним условима. Промене су сталне, морамо се на то навикавати. Ако се продужава животни век и капацитет људи да раде и здравствена ситуација, наравно да ћемо морати имати у виду да треба да се помера старосна граница за пензионисање", указује Матковић.

Од 1. јануара важе нови услови за пензионисање, према којима су за остваривање овог права женама потребне 63 године и шест месеци живота, и најмање 15 година стажа. Алтипармарков напомиње да пооштравање границе помаже да се уравнотежи, односно да се побољша тај однос пензионера и радника.

"То је била друштвена одлука да мушкарци и жене треба да се пензионишу у истој животној доби од 65 година. Постојали су и други начини, неке земље су омогућавале женама да иду две године раније од мушкараца, а неке омогућавају женама бенефиције у односу на број деце. Крајем 2021. се завршило пензионисање бејби бум генерације и тај један велики терет за пензијски систем је такође завршен. Тренд ће сада бити знатно блажи у наредној деценији и то ће помоћи", каже Алтипармаков.

ФОТО: RINGIER

Он сматра да је важно да имамо реалистична очекивања колико могу да износе пензије, а да грађани који желе и могу, додатно штеде у приватним фондовима. Према подацима Фонда ПИО за новембар 2022. године, просечна пензија у Србији била је 33.742 динара. На рачунима великог броја најстаријих суграђана, међутим, су значајно мањи износи од наведеног.

"Међу пензионерима има доста оних који су се из различитих разлога одлучили за рано повлачење са тржишта рада, јер су губили опције - од приватизације до пропадања фирми деведесетих. Када имате кратак стаж то повлачи и ниску пензију. Стари су били у предности у односу на остатак популације или им се бар није погоршавао стандард, али то сад више није тако. Постоји потреба да се унапреди стандард старих - не само пензионера већ и оних који нису остварили право на пензију", указује Гордана Матковић.

Са колико година се Европљани пензионишу?

Француска влада је пре неколико дана представила своју пензијску реформу, подижући старосну границу за пензионисање са 62 на 64 године до 2030. године. Премијерка Елисабетх Борне детаљно је изнела своје планове да Французи дуже раде, такође подижући период доприноса потребан за пуну пензију на пуне 43 године. Ово правило треба да се примени до 2027. године, док ће се законска старосна граница за пензионисање повећавати за шест месеци сваке године, почевши од септембра, да би на крају достигла 64 године до краја деценије.

Оштре критике реформе од стране и крајње деснице и крајње левице изазвале су протесте синдиката и забринутих грађана. Али повећање старосне границе за одлазак у пензију није само тренд у Француској. Стандардна обавезна старосна граница за одлазак у пензију ће се повећати у већини земаља Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД).

Услов за редован одлазак у пензију за мушкарце се креће од 52 године у Турској до 67 година у Норвешкој и на Исланду. За жене, то је 49 година у Турској, док Норвешка и Исланд имају највишу старосну границу за пензионисање од 67 година. Просек у ЕУ износи 64,3 године за мушкарце и 63,5 године за жене.

Не рачунајући Турску, минимална тренутна старосна граница за пензионисање широм Европе је 62 године за мушкарце и 60 година за жене. Тренутна старосна граница за пензионисање је 65 година или више у већини европских земаља у којима су доступни подаци ОЕЦД-а.

Од земаља чланица ЕУ, Грчка, Италија, Луксембург и Словенија имају најнижу тренутну старосну границу за пензионисање, са 62 године и за мушкарце и за жене.

ФОТО: СНЕЖАНА КРСТИЋ / РАС СРБИЈА

"Социјалне пензије" пажљиво одмерити

У Србији је претходних месеци било много полемике и око увођења закозване "социјалне пензије". Гордана Матковић сматра да је време да се озбиљно размотри и да се издвоје средства за таква давања, али напомиње да "социјалне пензије" морају добро да се дизајнирају, да не би дошло до демотивације да се плаћају доприноси и да би оне имале елемент хоризонталне правичности.

"Ту постоји већи број опција између осталог и да се оне додељују у оквиру новчане социјалне помоћи, али са много мање услова који се тичу имовине, поготово поседовања земљишта. Да се додељују тек старијима од 70, па можда и преко 75 година. Дакле, да се не би људи демотивисали да учествују у овом јавном пензијском систему, који је важан за издржавање", сматра Матковић.

Алтипармаков истиче да је потребно разјаснити да то није "социјална пензија", већ социјална помоћ која би зависила од материјалних услова.

"Не би то добијали сви, већ само они који немају пензију, или немају довољно високу пензију или немају довољан ниво прихода. Ту би кључну улогу требло да одигра систем социјалних карата који је развијен у Србији прошле године - да се таргетирају ти угрожени стари. Ми смо у Фискалном савету, на основу података Републичког завода за статистику, радили анализе угрожених старијих грађана и дошли до податка да 115.000 људи у Србији не прима пензију. Ипак, нису они сви социјално угрожени. Неки од њих још раде, а неки живе са супружником у домаћинству, тако да од тих 115.000, свега око 25.000 је угрожено, а само трећина њих прима ту новчану социјалну помоћ због ових проблема у тренутном дизајну социјалне новчане помоћи", објашњава члан Фискалног савета.

Он напомиње да би реформа тог система могла да обухвати и још двадесетак хиљада људи који не примају пензију уопште и отпилике још толико оних који примају ниске пензије. Сматра да би то могло и буџетски да буде прихватљиво и што би могло добро да се таргетира новим системом социјалних карата.

(Euronews)

Извор