ДРУШТВО
ДОШЛО ВРЕМЕ ДА РАДНИЦИ ПОСТАВЉАЈУ СВОЈЕ УСЛОВЕ: ЗОРАН МАРТИНОВИЋ, ДИРЕКТОР НАЦИОНАЛНЕ СЛУЖБЕ ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ ЗА "НОВОСТИ"

Јелена Ж. Скендерија
18.12. 2022 08:10

СВАКО ко данас жели да нађе посао то и може. Важно је само превазићи дугогодишње стереотипе, као и жељу за комфором и ухлебљењем искључиво у јавном сектору.

Фото З. Јовановић

Свој пут треба тражити у реалном, јер су могућности, услови и зараде које он нуди много бољи. Ту и са средњошколском дипломом може врло пристојно да се заради, док је у јавном сектору са таквим образовањем плата тек око минималца, каже у разговору за "Новости" Зоран Мартиновић, директор Националне службе за запошљавање.

- Са наше евиденције само у прошлој години до посла је путем разних субвенција дошло близу 30.000 људи, а кроз посредовање при запошљавању та бројка је још и већа. Списак оних који су остали без посла, што бележимо на основу исплаћених накнада за случај незапослености, врло је сличан годинама уназад и креће се око 30.000. То су они који су изгубили посао против своје воље и кривице. Највише их је са најнижим износом накнаде од 16.000 нето, што значи да су пре отказа зарађивали највише до минималца. То говори да без посла остају углавном они са најмањим платама.

* Велики број људи и поред тога што су годинама на евиденцији Националне службе одбијају понуђени посао. Који су разлози?

- Разлози су деценијама уназад исти. Прво, постоје људи који уопште не желе да раде, други траже лакши посао, али има и оних који одбијају понуђено из здравствених и породичних разлога или удаљености од места рада. Дешава се да многи неће да раде у сменама, прековремено, ноћу, са уговором о привремено повременим пословима, али дешава се и да послодавац није ажуран у исплати зараде.

Фото З. Јовановић
Зоран Мартиновић

* Како се НСЗ "бори" са оваквим проблемима?

- Незапослени који желе да буду на нашој евиденцији морају да испуњавају и прописане обавезе. Уколико се не јављају свом саветнику једном у три месеца, бришемо их са листе. То нису једини разлози за скидање са листе. За годину дана обрисано је 52.000 имена, од тога половина је пронашла посао, што је одлично, пет процената стекло услове за пензију, а остали су из неоправданих разлога одбили посао или нам се нису јавили.

* То значи да нема више повластица на рачун незапослености?

- Наравно. Нема више бенефита за комуналне услуге, умањење накнаде за предшколско за децу незапослених, социјалну помоћ или слично само зато што сте на списку НСЗ. После "брисања" тек након шест месеци могу поново да се врате на евиденцију.

* Колико људи данас имају поверења у вашу службу?

- Наша улога није нимало атрактивна из угла незапослених, поготову оних који су на евиденцији дужи временски период, али боримо се. Пре десетак година за многе је било илузорно пронаћи било какав посао преко наше службе, сада је то знатно промењено. Данас послодавци имају проблем да пронађу радника, јер никада шансе за запошљавање нису биле веће. Мислим да је дошло време да услове постављају радници, а не послодавци, а то могу само ако су довољно образовани и квалификовани.

* Каква је позиција Националне службе за запошљавање у савременој ери дигитализације?

- Период пандемије је многе наше услуге превео у комуникацију електронским путем. Из тога су се касније изродиле три платформе - виртуелни сајам запошљавања, обука за активно тражење посла и развој предузетништва. Промене су видљиве и ми смо постали модеран сервис, а у поређењу са земљама у окружењу, али и Европом уопште не заостајемо. Идемо у корак са европским достигнућима и примењујемо све методе као и они.

Фото З. Јовановић

* Имате ли конкуренцију на тржишту?

- Водећа смо агенција како сада, тако и свих претходних година, имајући у виду широку лепезу услуга које пружамо. Агенције за посредовање при запошљавању не доживљавамо као своју конкуренцију, већ као додатни механизам који ће побољшати стање на тржишту рада. Осим посредовања нудимо и психолошку подршку, бољу селекцију, радимо на мотивацији, додељујемо субвенције за покретање сопственог бизниса и праћење њиховог пословања. Уз наше посредовање послодавци прихватају и оне који немају много шанси на тржишту због недостатка знања, образовања, вештина или година.

* Много новца се издваја за разне субвенције приликом запошљавања, ко има предност при додели?

- Највише издвајамо за младе без радног искуства и квалификација, старије од 50 година, децу у хранитељским породицама, Роме... Што се тиче бизниса, искључили смо трговину и игре на срећу, а предност имају производне и привредне делатности које носе највише бодова.

* Колико новца на годишњем нивоу иде у ове сврхе и да ли је то довољно?

- Држава је у овој години издвојила шест милијарди динара, ту је и 550 милиона за мере запошљавања особа са инвалидитетом, а од општина је стигло додатних 900 милиона динара. Увек може бити више и боље, али имајући у виду стање на тржишту рада, види се да смо на добром путу. Треба наћи разумну меру, јер то је новац чији ток мора озбиљно да се контролише и да се оправдају таква улагања.

Фото З. Јовановић

БЕЗ РАДНОГ МЕСТА 428.000

* Шта показује статистика, колико је незапослених у Србији?

- Позитивна кретања на тржишту рада настала су захваљујући доброј економској политици Владе, која је обезбедила стабилност привреде и повољан економски амбијент за постојеће и нове инвеститоре, као и отварање нових радних места. На нашој евиденцији тренутно је 428.000 незапослених,што је за 11 одсто мање него лане. Пре само неколико година списак је имао више од 700.000 имена. Према анкети о радној снази, стопа незапослености је 8,9 одсто, док је у земљама Европске уније око шест процената. То показује да смо близу просека. С друге стране, стопа запослености је никад већа - 50,8 одсто.

Извор