ЕКОНОМИЈА
ШТА ЋЕ СВЕ ГРАЂАНИ СРБИЈЕ ПЛАЋАТИ СКУПЉЕ ОД ЈАНУАРА СЛЕДЕЋЕ ГОДИНЕ?

Гојко Влаовић
11.12. 2022 08:10

Фото: фото (BETAPHOTO/ДРАГАН ГОЈИЋ/МО)

Након што 1. јануара поскупе струја и гас, и то усред грејне сезоне, поскупеће и све остало, у првом реду храна, репроматеријал и услуге, па ће се трошкови живота потрошача у Србији повећати за најмање једну петину, сматра домаћа стручна јавност.

Иницијална каписла, која ће неминовно довести до даљег раста инфлације, свакако ће бити повећање цена енергената попут електричне енергије и природног гаса.

На нови талас поскупљења знатно ће утицати то што највећи број привредних предузећа тек треба да измени цене својих производа.

Наиме, Влада Србије је још 1. септембра подигла цену струје за привреду на 95 евра по мегават сату међутим највећи број предузећа нове уговоре са Електропривредом Србије за снабдевање електричном енергијом потписује крајем године.

То значи да више од 60 одсто привреде још увек плаћа струју по старим ценама. Од 1. јануара ће се та ствар променити што ће довести до поскупљења њених производа. Такође, своје цене ће, након 1. јануара, повећати и микро предузећа која струју плаћају као домаћинства. Реч је, у првом реду, о разним занатским радњама.

Иначе, од првог дана наредне године цене струје ће се кориговати за осам, а природног гаса за 11 одсто.

Струја ће поскупети за домаћинства, која ће од фебруара плаћати око 300 динара више на месечном нивоу него досад, док се цена "плавог енергента" мења и за индивидуалне потрошаче и за привреду. Када је реч о домаћинствима она која у више користе гас током грејне сезоне у већој мери ће осетити и удар на свој кућни буџет.

Последњи пут досад струја је поскупела 1. септембра за 6,5 одсто док су месец дана раније повећане цене гаса у малопродаји у Србији. Убрзо након тога Влада Србије донела је уредбу по којој је повећана накнада за произвођаче струје из обновљивих извора енергије за 83 одсто, са 0,437 динара по киловатсату на 0,801 динара.

Заједно, та два повећања цена, донела су увећање рачуна за струју за око 11 одсто.

Занимљива је рачуница која каже да ће када стигне фебруарски рачун за струју, домаћинство које потроши примера ради 700 киловат сати платити 24,4 одсто више него што је за исту количину потрошене струје рачун износио у августу.

Тада је потрошених 700 киловат сати коштало 6.803 динара рачунајући попуст од пет одсто за плаћање на време и таксу за медијски сервис од 299 динара. У фебруару ће толико потрошене струје коштати 8.467 динара по новом ценовнику који је одобрила Агенција за енергетику и уз вишу накнаду за ОИЕ, такође са обрачунатим попустом од пет одсто и таксом за јавни сервис.

Ова рачуница не обухвата случај када домаћинства имају мању потрошњу него у истом месецу прошле године и по том основу остваре право на попуст. Тај попуст је ступио на снагу од октобарских рачуна за струју како би се грађани стимулисали да троше мање струје, како би ЕПС морао мање да увози и трајаће током зимске сезоне.

Стручна јавност истиче да ће до нових поскупљења од јануара доћи и због тога што поједина индустријских предузећа у фази производње користе гас те ће и она подићи цене својих производа.

Без обзира што држава, како би ублажила негативне ефекте енергетске кризе настале услед рата у Украјини, одређује максималне цене горива на пумпама у Србији експерти за енергетику истичу да ће одлука Европске уније о забрани транзита руске нафте за треће земље која се транспортује морским путем, утицати и на раст малоподајних цена нафтних деривата.

Тај ембарго, који је ступио на снагу 5.децембра, онемогућава Србију да користи руску нафту, већ ће, уместо тога, морати да јој нађе алтернативу, највише из Ирака, али по вишим ценама што ће поскупети пераду "црног злата" у НИС-овој рафинерији у Панчеву.

Наиме, након војне интервенције у Украјини Москва је смањила цене своје нафте, па ју је Србија куповала за 25 одсто ниже у односу на цене које је формирала руска конкуренција. Након што је руска сирова нафта појефтинила Србија је набављала чак 45 одсто "црног злата" из те земље.

То може да доведе и до скока малопродајних цена горива на бензинским пумпама у Србији. То би се ипак могло избећи у случају да је држава вољна да се одрекне дела прихода које инкасира и смањи износ акциза на гориво.

Председник Покрета за заштиту потрошача Србије Петар Богосављевић каже за Данас да није тачно, како тврде надлежни, да поскупљења струје и гаса од осам односно 11 одсто нису велика јер су ти износи у домену хиперинфлациије.

– Такви износи су дефинитивно велики и утичу на смањење животног стандарда грађана. Сасвим је извесно да ће раст цена та два енергента утицати на поскупљење прехрамбених производа, других животних потрепштина као и услуга. Сходно томе треба очекивати да ће од јануара доћи до општег раста цена у просеку од око10 одсто - објашњава наш саговорник.

Економски аналитичар Велимир Гавриловић каже за Данас да се може констатовати, само ако се гледа проценат повећања цена струје и гаса, да није реч о енормном поскупљењу али да са друге стране треба узети у обзир да та два енергента нису једина која ће поскупети након Нове године.

– Због санкција Русији које ЕУ уводи због рата у Украјини поскупеће и гориво на пумпама, уколико се не смањи износ акциза наравно. Велики индустријски комплекси користе гас у својој производњи те ће поскупети и њихови производи. Исто важи и за грађевински материјал. Већина привредних предузећа ће подићи своје цене због тога што морају да плаћају веће рачуне за струју од 1. јануара када им стартују нови уговори са ЕПС-ом па ће се то одразити на цене животних намирница и других потрепштина. Када се та ситуација сагледа из овог угла види се да ће сва та поскупљења повећати трошкове потрошача за бар једну петину а то није мало у условима високе инфлације и економске кризе - наводи Гавриловић.

Генерални секретар Удружења за гас Србије Војислав Вулетић каже за Данас да у којој ће се мери повећати трошкови потрошача природног гаса зависи од тога за које потребе га користе.

– Гас, домаћинства могу да користе за загревање али и за кување, климатизацију и тако даље. Сходно томе, она која га користе за више потреба имаће и веће рачуне. Примера ради, рачуни потрошача који су досад гас месечно плаћали око 1.000 динара повећаће се за око 100 динара. Ако им је рачун пак био 5.000 динара сада ће бити већи за око 500. Треба нагласити да је предност коришћења гаса што се трошкови смањују када заврши грејна сезона јер се онда не користи за те потребе. Тада су рачуни мањи. На оно на шта свакако треба рачунати је то да ће индустрија која у производњи користи гас повећати своје цене па ће ти производи за потрошаче постати скупљи од Нове године - закључује наш саговорник.

Извор