почетна

о нама

активности

правна акта

информишите се

архива

контакт
АРХИВА
текући месец
претходни месец
текућа година
за период:
година: 
месец:  

АРХИВА    ТЕКУЋА ГОДИНА

сви 2025. (!)


10.12.2022.

БЛИЦ / ВЕСТИ / ДРУШТВО
КО НЕЋЕ ДА ЧЕКА ПРЕГЛЕД, МОЋИ ЋЕ ДА ПЛАТИ "БЛИЦ" ОТКРИВА: ДА ЛИ СУ КОМЕРЦИЈАЛНИ ТЕРМИНИ У ДРЖАВНИМ УСТАНОВАМА ИДЕЈА КОЈУ ЈЕ МОГУЋЕ СПРОВЕСТИ У ДЕЛО

Иако ништа још увек званично и конкретно, али у нацртима појавила се информација да би државно здравство требало комерцијализовати. Наиме, ако пацијент жели да иде код одређеног лекара, а не жели да чека, да му то буде омогућено у државној институцији и да се наплати. Многи и сада тако долазе до својих лекара, али одлазећи приватно.

Пише: Ивана Анђелковић
10.12. 2022 08:10


ФОТО: SHUTTERSTOCK
дечак преглед shutterstock1657487812

Ово заправо није нова информација, јер се још пре годину дана о томе говорило, да се оним лекарима који раде и приватно и државно, омогући да након што заврше своју смену, свој рад наставе на истом месту, али да то пацијенти плаћају, дакле, све исто као код приватника, само у државној институцији. Колико је изводљиво и да ли ће бити заинтересованих, видећемо, јер је ова идеја још увек разматра.

Пре неколико дана министарка здравља проф. др Даница Грујичич изјавила је да "треба изаћи на тржиште".

- Треба да изађемо на тржиште као и друге приватне клинике, па ко жели код одређеног лекара, нека онда финансира то. Још увек се о томе размишља, морамо се договорити са Министарством финансија, али мислим да смо на добром путу да се ради поподне, да се ради и суботом и недељом - рекла је Грујичић.


ФОТО: МИЛАН ИЛИЋ / РАС СРБИЈА
Даница Грујичић

Према речима струке, приоритет би био и допунски рад за који постоје, како је најављено, два модела на којима се ради, с тим што је акценат на испуњавање норме у обавезном делу, односно у државном здравству.

У вези са причама да ће забранити рад приватно, проф. Грујичић је рекла колегама да имају право на допунски рад.

- Имате право на једно и по радно време и то нико не може да одузме и пресече преко ноћи. Није то толики проблем у УКЦС колики је у унутрашњости, где су мање средине и где људи заиста морају да се обраћају у приватне установе зато што доктори који раде у здравству стриктно се држе неких заказивања и слично - казала је Грујичић.

Да ли би било заинтересованих лекара?

"Блиц" је у неколико домова здравља како у Београду, тако и у унутрашњости покушао да се информише о могућем моделу рада, званично, лекари не би коментарисали, а незванично немају ништа против уколико би лекари пристали на то.

- У принципу зашто да не, ако лекар хоће да остане после смене, али бојим се да они већ имају разрађен систем рада у приватним клиникама у којима раде, имају свој круг пацијената, и не знам колико би било заинтересованих. Што се буџета тиче, наравно да би нама одговарало. Али, као што рекох, све зависи колико је заинтересованих лекара, што се капацитета тиче, верујем да сваки дом здравља и болница, то може да изнесе - каже наш саговорник.

Др Жељко Раниловић, потпредседник Новог синдиката здравства у разговору за "Блиц" подсећа да је било и раније речи о томе, али и подсећа да је постојао допунски рад, с тим што тада пацијенти нису плаћали прегледе, а оваква замисао би могла бити спроведена само ако би било заинтересованих лекара, али и пацијената који већ своје лекаре налазе у приватним одрдинацијама.

- Било је прича и раније, постојао је и допунски рад у својој матичној установи, тамо где има појачана потреба за послом, или повремена или стална, да се лекари ангажују до процента извршења, и тај допунски рад обављају у својој матичној кући. Е пацијенти тада нису плаћали прегледе, то је било нешто друго. А ово о чему се сада прича имало би неког смисла, ако би лекари били заинтересовани, јер би после посла остајао ту и не би морао да иде на неко друго место. Али не знам како би то било осмишљено и колико је подложно злоупотреби, јер ту видим велику могућност за злоупотребу јер би сви ишли у тај комерцијални термин а мало њих би ишли у овај званични, тако да не видим да би ту постојала могућност да се избегне сукоб интерса - објашњава др Раниловић.


ФОТО: ВЕСНА ЛАЛИЋ / RINGIER

Владимир Петровић (58) са Новог Београда, у разговору за "Блиц" каже да он до свог жељеног доктора долази преко рада у приватној клиници, али да у принципу не би одмогло ни радити у државној институцији на тај начин.

- Што се мене лично тиче свог лекара кардиолога увек проналазим у приватној ординацији, закажем и завршим, платим, без гужве и чекања. У државној институцији можда сам отишао свега два пута а после сам се одлучио за приватно, а и корона је била две године па ме је можда и то навело да се определим за ову варијанту. Што се тиче тога да га нађем и у дому здравља, није ни то проблем, осим ако те услуге буду јефтиније него код приватника, па зашто да не. Све вероватно зависи од организације и капацитета. Нама пацијентима који плаћамо је важно да дођемо до жељеног лекара, а сада да ли ћемо га наћи у приватној или државној институцији свеједно је ако платимо, а ако ме питате ако већ плаћам где бих ишао радије, мој одговор је приватно - објашњава Петровић.

Извор

КОНФЕДЕРАЦИЈА СЛОБОДНИХ СИНДИКАТА
www.KSS.org.rs www.KonfederacijaSS.org.rs konfederacija.ss@mts.rs 011/3863.033, 3863.233, 3863.313 факс: 011/3863.200