ЕКОНОМИЈА
КОЛИКО НАС КОШТА ЕНЕРГЕТСКА КРИЗА: ГУБИТАК ЕПС-А У 2022. ОКО 900 МИЛИОНА ЕВРА, ПОСКУПЉЕЊЕ СТРУЈЕ ПРЕКО 20 ОДСТО

М. Обрадовић
05.12. 2022 08:10

фото BETAPHOTO/Сектор за односе с јавношћу ЈП ЕПС

Важан део буџета за 2023. годину представљају трошкови за покриће губитака компанија у енергетском сектору. То се пре свега односи на Електропривреду Србије и Србијагаса.

Фискални савет је у анализи предлога буџета за 2023. годину проценио да би губици ЕПС-а у 2022. години могли достићи 850 до 900 милиона евра, након што је у прва три тромесечја забележен губитак од 680 милиона евра.

У последњем тромесечју ове године очекује се губитак, али мањи него у претходним тромесечјима.

С једне стране последња три месеца потрошња струје расте, али на смањење губитка ће утицати поскупљење од осам одсто за становништво у септембру и са 75 на 95 евра по мегаватсату за привреду.

Захваљујући овом и поскупљењу струје од јануара губитак ЕПС-а могао би се смањити на 300 милиона у наредној години.

У анализи ефеката енергетског сектора на буџет Фискални савет напомиње да је тешко проценити факторе који утичу на резултат у следећој години, као што је цена струје из увоза, временских услова, квалитет угља…

Поскупљење струје у 2023. години у односу на 2022. износиће више од 20 одсто, проценио је Фискални савет.

Они су истакли да је поскупљење струје у септембру износило укупно око 11 одсто, плус осам одсто од јануара, док је за привреду цена скочила са 75 на 95 евра по мегаватсату.

"Повећање цене електричне енергије знатно ће смањити губитке ЕПС-а у 2023. али и обезбедити средства за инвестиције у средњем року – због чега је оправдано. Иако фундаментални разлог за губитке ЕПС-а у 2021. и 2022. нису биле ниске цене, већ лоше управљање које је довело до урушавање домаће производње", оценио је Фискални савет.

Према њиховој анализи приоритет за ЕПС је отварање новог рудника угља како би обезбедио сопствени квалитетан угаљ.

Они наводе и да извршавање планова инвестиција ЕПС касни већ више од једне деценије уназад и у производњи струје и у откопавању угља.

"Касни реализација инвестиција у 2022, што може угрозити отварање новог рудника у планираном року. Баш као и годинама уназад, инвестиције у 2022. извршавају се спорије. Планирано је било да ЕПС у 2022. уложи 80 милијарди динара, међутим, у првих девет месеци године реализовано је свега нешто преко 30 милијарди динара, што чини 70 одсто плана за тај период", упозорава Савет да би ово могло да доведе до даљег одлагања отварања угљокопа.

Савет упозорава да реформа у ЕПС-у не сме да се сведе на повећање цена. "За ЕПС 2023. година је преломна, када морају да се предузму одлучни кораци да би се производња повратила. Што пре се то догоди, ЕПС ће моћи да почне да остварује солидан профит продајући струју по вишим ценама, и да тиме обезбеди средства за инвестиције које су неопходне. Наиме, нове ЕПС-ове продајне цене имају потенцијал да креирају 500 до 600 милиона евра профита годишње", закључује Фискални савет, који сматра да би ЕПС могао да постане профитабилан у 2024, години. Како додају, ова компаније има око 10 одсто запослених вишка од око 20.000 запослених.

Турбуленције на тржишту природног гаса почеле су још средином 2021. године.

Од краја 2021. године Србијагас бележи огромне губитке, а досадашња буџетска подршка за ово предузеће достигла је чак 1,3 милијарду евра.

За увоз гаса држава је у децембру 2021. дала Србијагасу 300 милиона, а у јануару 200 милиона евра.

Затим је у марту дала гаранцију за кредит од 200 милиона евра, а Фискални савет процењује да је у јуну и јулу држава исплатила још 600 милиона евра за пуњење складишта гаса у Банатском Двору и Мађарској.

Ових 1,3 милијарди евра је према оцени Савета убедљиво највећи трошак државе у вези с досадашњим управљањем енергетском кризом.

Основни разлог губитка је прениска цена гаса у малопродаји, коју одређује Влада, а не само предузеће.

Уговорена цена гаса са Русијом повећана је са 250 на 400 долара на 1.000 кубних метара, али је на тај начин покривано око две трећине потрошње, док је остатак купован на тржишту за 500 до 550 евра за 1.000 кубика. С друге стране држава је држала цену за домаће потрошаче замрзнуту на 300 до 350 евра за хиљаду кубика.

Истовремено друге европске земље су углавном помагале енергетски угрожене купце.

Процена Фискалног савета је да би наредне године држава могла да настави са субвенционисањем Србијагаса са 400 до 500 милиона евра након два поскупљења од укупно 20 одсто.

Извор