почетна

о нама

активности

правна акта

информишите се

архива

контакт
АРХИВА
текући месец
претходни месец
текућа година
за период:
година: 
месец:  

АРХИВА    ТЕКУЋА ГОДИНА

сви 2025. (!)


05.12.2022.

БЛИЦ/БИЗНИС
ГЛАВНА ТЕМА ДАНАШЊЕ СЕДНИЦЕ: ПРЕДЛОГ БУЏЕТА НА ДНЕВНАОМ РЕДУ СКУПШТИНЕ НИЗ ЕКОНОМСКИХ ЗАКОНА, ИЗМЕЂУ ОСТАЛИХ И ПЕНЗИЈЕ И ПОРЕЗИ

Седница Скупштине Србије почела је данас, а главна тема је Предлог буџета за 2023. годину који предвиђа укупне приходе од 1.843,4 милијарде динара, што је за 7,8 одсто више у односу на овогодишњи буџет, док су расходи планирани у висини од 2.107,4 милијарде динара.

Пише: Никола Војновић
05.12. 2022 08:10


ФОТО: САВА РАДОВАНОВИЋ / ТАЊУГ

скупштина србије заседање

Предлог буџета за 2023. годину добио је "зелено светло" матичног одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава.

Министар финансија Синиша Мали је јуче на седници овог одбора рекао да се буџет заснива на три стуба, од којих је први осигурање стандарда грађана кроз повећање плата и пензија.

Навео је да ће пензије кумулативно, са повишицама од новембра И јануара бити веће за 20,8 одсто, а плате у јавном сектору за 12,5 одсто.

Минимална зарада у Србији ће према његовим речима следеће године бити већа од 40.000 динара, а послодавци ће бити растерећенији.

Други стуб се тиче инвестиција о чему је министар рекао да се за пројекте предвиђа 6,8 одсто будућег буџета и нагласио да се неће одустати ни од једне капиталне инвестиције.

Рекао је да је трећи стуб енергетика и да је у буџету остављена резерва за набавку и гаса и струје.

Предложени буџет за 2023. је већи за 7,8 одсто у односу на актуелни ребаланс, а дефицит од 3,3 процента договорен је са ММФ-ом.

Брнабић: Никад већи буџет за капиталне инвестиције

Предлог буџета за 2023. годину прати приоритете који су изнети у експозеу за период до 2024, а један од њих је да се одржи фискална стабилност, рекла је данас премијерка Ана Брнабић, образлажући пред посланицима у Скупштини предлог буџета за следећу годину.


ФОТО: РАДЕ ПРЕЛИЋ / ТАЊУГ
Ана Брнабић Синиша Мали

Навела је да је планиран дефицит од 3,3 одсто бруто друштвеног производа, а дефицит је у ребалансу за ову годину износио 3,9 одсто, што према премијеркиним речима значи да се враћамо у преткризне године када је реч о овом параметру.

Имамо никада већи буџет за капиталне инвестиције, улажемо у енетргетику, просвету, науку, иновације, културу.

Јавни дуг ће бити испод 60, односно 56,1 одсто БДП, а што је веома важно, имамо простор и даље ћемо се борити да стално повећавамо плате и пензије, рекла је Брнабић.

- Плате у јавном сектору ће од јануара бити веће за 12,5 одсто, у војсци за 25 процената, минималац за 14,3 одсто и износиће 40.022 динара што је око 340 евра. Идемо на додатно пореско растерећење зарада, кроз повећање неопорезивог дела зараде и смањење стопе доприноса за пензијско и инвалидско осигурање на терет послодаваца, рекла је премијерка и додала да ће држава због тога бити ускраћена за 41 милијарду динара.

Гувернерка НБС Јоргованка Табаковић оценила је да је буџет пројектован реалистично и оценила да је остварив.

Опозиција је изнела низ критика, па тако Народна странка тврди да власт крије проблеме од грађана и да наводно покушава да представи да јавни дуг од 33 милијарде евра није алармантан, а Странка слободе и правде је негодовала што је седница заказана у веома кратком року и да опозиција због тога није могла да поднесе допуне дневног реда.


ФОТО: ДРАГАН КУЈУНЏИЋ / ТАЊУГ

Јоргованка Табаковић

Тврде да је реч о злоупотреби процедури са намером да опозиција што мање говори у парламенту.

Осим буџета, на предложеном дневном реду Скупштине Србије налази се низ економских закона, као што измене и допуне Закона о електронском фактурисању, којим се прецизирају постојеће одредбе и ради додатно усклађивање са постојећим законским оквирима, како би систем е-фактура још боље функционисао.

Такође и Предлог закона о изменама и допунама Закона о порезима на имовину, као и порезу на доходак грађана и доприносима за обавезно социјално осигурање.

Изменама овог закона предвиђено је повећање неопорезивог износа зараде са 19.300 динара на 21.712 динара месечно, смањење стопе доприноса за пензијско и инвалидско осигурање са 25 на 24 одсто.

На предлозеном дневном реду су и измене и допуне Закона о пореском поступку и пореској администрацији, којим се одредбе ова два закона усклађују са одредбама закона који уређује порез на доходак грађана, фискализацију, као и одредбама законика који уређује кривични поступак и увођење нових кривичних дела која су од значаја за сузбијање избегавања плаћања јавних прихода.

Очекује се да посланици размотре и предлозене измене Закона о пензијском осигурању, којим је предложена измена начина индексације пензија.

Предвиђено је да се начин обрачуна процента усклађивања пензија одређује у зависности од односа висине исплаћених пензија и новчаног износа као увећања уз пензију према висини бруто домаћег производа.

У зависности од висине наведеног односа предлаже се да се пензије од јануара наредне године усклађују на један од три начина и то према кретању зарада, потрошачких цена или тако да се узима у обзир половина процента промене зарада и половина процента промене потрошачких цена, као што је случај сада.

Предложени дневни ред је обиман и има 35 тачака, а међу њима су и предлози за избор судија који се први пут бирају на судијску фукцију.

(Извор: Тањуг)

Извор

КОНФЕДЕРАЦИЈА СЛОБОДНИХ СИНДИКАТА
www.KSS.org.rs www.KonfederacijaSS.org.rs konfederacija.ss@mts.rs 011/3863.033, 3863.233, 3863.313 факс: 011/3863.200