ЕКОНОМИЈА
ТЕТКИЦЕ И ДОМАРИ ДАНАС ПОДНОСЕ "УРГЕНЦИЈУ" ПРЕДСЕДНИКУ СРБИЈЕ, А АКО НЕ УСПЕ ПРЕТЕ МАСОВНИМ ПРОТЕСТИМА

М. О.
18.11. 2022 08:10

Фото: Милица Вучковић/ФоНет

Адвокат Иван Јечменица, правни заступник запослених у јавном сектору који раде за минималац, најавио је да ће данас предати "ургенцију" председнику државе Александру Вучићу.

У њој ће тражити да што пре одговори на писмо које му је упућено пре месец дана са потписима 1.000 теткица и домара, са захтевом да им се опросте судски тошкови, а на које одговор нису добили.

"Тажимо да престане одмазда над теткицама и домарима", поручио је Јечменица на јучерашњим протестима теткица и домара испред председништва најављујући масовне протесте уколико им судски трошкови не буду опроштени.

Запослени у јавном сектору са најнижим зарадама, често и мањим од минималаца, до којег новац додаје држава, масовно су тужили државу за исплату регреса и топлог оброка за који су тврдили да није у склопу минималне зараде коју су примили.

То нису само они тврдили већ је и сам Врховни касациони суд то одлучио у пресуди из 2020. године у којој је по тужби једне теткице из здравствене установе надевено да "када је запосленом исплаћивана минимална зарада, право на топли оброк и регрес које запосленом припада по Закону о платама у државним органима и јавним службама није реализовано".

Ово је био окидач за масовне тужбе које су уследиле и које су махом добијали, па су многима већ и исплаћене пресуђене суме.

Међутим, у јулу ове године ВКС је објавио нову пресуду по основу тужбе запослених у просвети чија је суштина да запослени у просвети који примају минималац немају право да преко тог износа добију и регрес и топли оброк, јер је он већ садржан у њиховом коефицијенту.

Након тога судови су почели да у другом степену да доносе супротне пресуде, па сада људима који раде за минималац прети плаћање трошкова суђења од 60.000 до 90.000 динара који вишеструко превазилазе њихове плате.

Ово није први пут да Врховни касациони суд донесе правни став супротан дотадашњој судској пракси и својим сопственим ранијим пресудама.

Прошле године био је чувен случај доношења правног става у вези са масовним тужбама против банака. Клијенти су подигли на хиљаде тужби против банака за незакониту наплату трошкова обраде кредита и наплату осигурања кредита код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита и већину њих и добили, на првом, па чак и на другом степену.

Окидач за масовне тужбе био је став ВКС из 2018. године који су судови махом тумачили као да су банке неоправдано наплаћивале трошкове обраде кредита.

Међутим, прошле године Врховни касациони суд донео је нови правни став који иако необавезујући, ипак представља смерницу које се судије углавном држе, према ком су банке имале право да наплаћују трошкове обраде кредита као и осигурање код НКОСК.

Последица је губитак већине већ добијених спорова или у другом степену или по основу ревизија, а поред тога што ће изгубити спорове на клијенте ће пасти и трошкови судских поступакам који у просеку износе 40.000 - 50.000 динара.

Калкулисало се са укупном сумом од око 90 милиона евра.

Банке су додуше дале могућност клијентима који су их тужили да до краја године одустану од тужби да би им били опроштени судски трошкови.

Теткице и домари помоћ траже од председника државе, а не владе, а јасно је и зашто. Ако се погледа уназад често су разне интересне групе добијале уступке државе када су протестовале испред председништва.

Рецимо 2019. године је након протеста задужених у швајцарским францима и након договора са председником држава донела лекс специјалис према ком су кредити из швајцараца конвертовани у евре.

Трошак од 100 милиона евра платила је држава из буџета, а остатак су преузеле банке. И тада су дужници подносили масовне тужбе против банака и имале на својој страни и мишљење Врховног касационог суда.

И летос су незадовољни радници Фијата када су затворили аутопут на Новом Београду ишли на разговор код шефа кабинета председника државе, па су добили гаранције да ће добити више пара за отпремнине од најављених 200 евра по години радног стажа.

Извор