БЛИЦ/БИЗНИС/ВЕСТИ
НАЛЕД: МАСОВНА ЛЕГАЛИЗАЦИЈА МОРА ДА БУДЕ ПРИОРИТЕТ НОВЕ ВЛАДЕ СРБИЈЕ

Дигитализација поступка и масовно спровођење озакоњења нелегалних објеката, увођење система еПростор за израду просторних и урбанистичких планова и поједностављење процедуре постављања базних станица мобилне телефоније, три су кључна приоритета које ће Савез за имовину и инвестиције НАЛЕД-а номиновати новој Влади Србије за решавање у наредне две године, наведено је на сајту НАЛЕД-а.

Пише: Нада Матић
04.11. 2022 08:10

Фото: SHUTTERSTOCK

Међу приоритетима које су чланови Савеза изабрали јесу и укидање конверзије уз накнаду која је заробила 5.000 хектара грађевинског земљишта, бољи порески третман самосталних произвођача зелене енергије тзв. прозјумера, као и решавање спорова над пољопривредним земљиштем између задруга и компанија које су то земљиште купиле, насталих услед нејасног тумачења Закона о задругама. Фокус Савеза је тиме стављен на брже отклањање препрека које отежавају или онемогућавају улагања у Србији.

Међу кључним резултатима Савеза истакнут је допринос успостављању два важна електронска система - еАукција у оквиру које је у 2021. организовано готово 14.500 лицитација за продају имовине у поступцима извршења и уведена транспарентност у ову процедуру, као и еШалтер кроз који је за скоро четири године поднето више од 1,5 милиона захтева за упис у катастар док је просечно време решавања предмета 5,26 дана.

ФОТО: SHUTTERSTOCK

Директор Републичког геодетског завода Борко Драшковић најавио је да ће ускоро бити донет нови Закон о легализацији који ће озваничити масовну легализацију која ће бити дигитална, баш као што је и НАЛЕД предлагао. Он је истакао да је у претходном периоду доста тога урађено на унапређењу целог система РГЗ.

- Дигитализацијом поступака уписа у катастар омогућена је комуникација између различитих државних органа, што је грађане лишило одласка на неколико шалтера, а поступак уписа скратило на пет дана. Реформе су још увек у току и НАЛЕД нам је савезник у томе - казао је Драшковић.

Спровођење масовне легализације посебно је истакнуто имајући у виду да је на сателитском снимку РГЗ евидентирано више од 2,5 милиона нелегалних објеката. Градови и општине због ограничених ресурса успевају да у просеку реше нешто више од 20 предмета месечно док на сваког службеника дође више од 1.100 захтева. Тим темпом озакоњење би било окончано тек за неколико деценија иако је рок за завршетак наредна година. Изостанак легализације онемогућава грађане да у пуној мери користе своју имовину, лакше је прометују, заложе за кредит.

(еКапија)

Извор