БЛИЦ/БИЗНИС/ПРИВРЕДА И ФИНАНСИЈЕ
"НА УДАРУ ГРАЂАНИ СА КРЕДИТИМА" ПОСЛЕ ОДЛУКЕ ФЕД ЛАНЧАНА РЕАКЦИЈА, САВИЋ: ОВО ЋЕ СЕ ЛОШЕ ОДРАЗИТИ НА ЦЕЛОКУПНУ СВЕТСКУ ПРИВРЕДУ

Нови раст референтне каматне стопе Федералних резерви САД је алат у борби са инфлацијом који ће изазвати усклађивање камата у Европи, што ће се прелити и ка крадитно задуженој привреди и грађанима, констатовали су данас саговорници Тањуга.

Пише: Аница Јеловац
03.11. 2022 08:10

Фото : ДЕЈАН БРИЗА / РАС СРБИЈА

ФЕД је референтну каматну стопу подигао за 75 базних поена, па је достигла 3,75- 4,0 процента.

Професор Економског факултета Београдског универзитета Љубодраг Савић оценио је да повећање никог неће оставити равнодушним, те да ће се лоше одразити на целокупну светску привреду, па и на српску привреду.

Истиче да ће последице имати грађани са кредитима, јер је очекивано да ће бити усклађена и камата Европске централне банке.

Објаснио је да ће одмах поскупети доларски кредити, као и да следи ланчана реакција у којој ће и друге земље морати да се прилагођавају.

"То ће натерати и Европску централну банку и друге водеће светске банке, да коригују каматну стопу", рекао је он.

ФОТО: SHUTTERSTOCK

Објашњава да ће стопа приноса код оних који тргују новцем у САД бити већа, те да ће и Европска централна банка своју камату кориговати да би се спречио бег капитала преко океана, што је био случај почетком кризе.

"Бег капитала би био погубан за Европу у овом тренутку, па верујем да ће и Европска централна банка промптно ускладити камату са САД. У овом тренутку повећавају се рате на доларске кредите, али врло брзо биће погођени и они који имају кредите у еврима", рекао је он.

Нове камате повећавају обавезе Србије за плаћање доларског дуга.

"Срећна околност, ако је срећна, јесте да се у последње време смањује учешће дуга државе у доларима у односу на дуг у еврима", рекао је он.

Оценио је да у Србији нема пуно људи који имају кредите у доларима, али упозорава на секундарни ефекат пригођавања европских каматних стопа.

"То ће погодити људе који имају кредите у еврима, а њих је данас у Србији највише", рекао је он.

Савић је поручио да ово није крај јер ће, због растуће инфлације која бележи историјско високе износе у свету, вероватно бити нових кориговања камата, почевши од ФЕД.

"Овакав раст инфлације у свету није виђен у последњих 40 година. Ово није крај, биће нових кориговања камата. Наставиће се муке људи који имају кредите са променљивом каматном стопом", рекао је он.

Савић не очекује да ће грађани Србије због подизања каматне стопе на улоге масовније почети да орочавају свој новац у банакама.

"Те камате су још увек симболичне. Једино је за људе примамљиво да не ризикују да их неко опљачка код куће или да кућа изгори и паре у њој", рекао је он.

ФОТО: SHUTTERSTOCK

Додао је да уопште не очекује да ће банке брзо пратити кретања камата на западу.

"А то онда не мотивише људе да полажу новац у банке", рекао је Савић.

Сматра да ће људи који имају од неколико хиљада до неколико десетина хиљада евра у овом тешком времену то оставити на сигурно место и под својом контролом.

Генерални секретар Удружења банака Србија Владимир Васић за Тањуг је оценио да је према најавама ФЕД повећао камате с обзиром да је инфлација и даље далеко од циљане.

Објаснио је да је инфлација показала знаке успоравања али да то није довољно и да ФЕД реагује очекивано јер чини задуживање скупљим, а индиректно шаље поруку свима који би да узму кредит и инвестирају да ће цена бити скупља.

"Индиректно ФЕД поручује да успоримо потрошњу и да више штедимо. То је порука политике било које централне банке, укључујући и Народну банку Србије и Европску централну банку", рекао је он.

ФОТО: ОЛИВЕР БУНИЋ / RINGIER
Владимир Васић

Додао је да инфлација не успорава па је затезање каиша, односно монетарне политике, један од лекова за њено заустављање.

"Сигуран сам да крајем године и почетком следеће, можемо очекивати да се инфлација генерално у свету заустави. То зависи од континента, глобалних утицаја, енергетске кризе, сукоба Русије и Украјине, климатских промена, тражње пољопривредних производа... Требало би да ове рестриктивне мере свима пошаљу поруку да смањимо потрошњу и тако индикретно утичемо на будућа ценовна очекивања и тиме и на инфлацију", рекао је он.

Васић је навео да истовремено расте и камата на депозите, што је мотив за додатну штедњу и награду за оне који новац повере банкама.

"Сада већ можете добити између 1,5 и два одсто камату на евро штедњу, а за штедњу динара и 3,0-3,5 процента", рекао је он.

Навео је да је у банкарском сектору Србије штедња сада већ на историјских 14 милијарди евра.

"Банкарски сектор је стабилан, ликвидан, солвентан, а утицај има и стабилан курс који води Народна банка Србије. Тако даје додатну стабилност у овим временима", поручио је Васић.

ФЕД је повећао референтну камату за 0,75 процетних поена четврти пут заредом, на распон од 3,75-4,0 посто, на највиши ниво од 2008. године.

(Тањуг)

Извор