НОВА ЕКОНОМИЈА
УСТАВНИ СУД ПОСРЕДНО УКИНУО "ВУЛИНОВУ УРЕДБУ"

Уредба предвиђала да се радно способни корисници новчане социјалне помоћи по налогу центра за социјални рад укључују у друштвено користан рад

Нова економија
Инфлација једе плате, али једе и камате

Аутор: Невена Петаковић
28.10. 2022 08:10

Одлуком Уставног суда да укине две одредбе Закона о социјалној заштити престао је да постоји правни основ по коме је донета "Вулинова уредба" која је увела "принудни, неплаћени рад корисника новчане социјалне помоћи", каже за Нову економију, Данило Ћурчић, програмски координатор А 11 - Иницијативе за економска и социјална права.

Наиме у октобру 2014. године Влада Србије донела је Уредбу о мерама социјалне укључености корисника новчане социјалне помоћи.

Тадашњи министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Александар Вулин њено увођење објашњавао је чињеницом да "социјална помоћ неће бити помоћ него зарада".

Уредбом је, између осталог, било предвиђено да се радно способни корисници новчане социјалне помоћи по налогу центра за социјални рад укључују у друштвено користан рад, односно рад у локалној заједници.

Они који одбију овај вид активације могу изгубити или им се може умањити социјална помоћ која им по закону припада.

Уставни суд је на на основу иницијатива и предлога за оцену уставности Уредбе одлучио да по сопоственој иницијативи покрене поступак оцене уставности основа за доношење ове уредбе, објашњава Ћурчић.

Шта је утврдио Уставни суд?

Умањење или губитак права на материјалну подршку не може бити предмет споразумевања између корисника и центра за социјални рад, већ услови под којима долази до тог губитка (или умањења) морају да буду прописани законом, наводи Уставни суд у одлуци у којој је поништио две одредбе Закона о социјалној заштити.

Уставни суд је поништио одредбу 3 Члана 80 која каже да Центар за социјални рад може закључити споразум са корисником материјалне подршке о активном превазилажењу његове неповољне социјалне ситуације, који садржи активности и обавезе корисника, као и могућност умањења и престанка права на материјалну подршку у случају неоправданог неизвршавања обавеза из споразума.

Поништена је и одредба 4 која каже да мере социјалне укључености прописује Влада.

"Чекало се осам година да Уставни суд одлучи о том питању, али оно што је сад кључно је да је тиме престао да постоји правни основ по ком је донета Вулинова уредба која је увела принудни, неплаћени рад корисника новчане социјалне помоћи

Уставни суд поништио две одредбе Закона о социјалној заштити

Према речима Ћурчића, оно што остаје проблем је то да је Уставни суд ушао само у питања да ли је законом могло бити предвиђено да се ово питање препусти подзаконској материји, односно Уредби, а није улазио у саму суштину иницијатива које су поднете против Уредбе.

"Зато се може очекивати да ће се ово питање "радне активације" корисника које подразумева да они обављају некакав неквалификовани посао без накнаде вратити кроз измене Закона о социјалној заштити", каже Ћурчић.

Социјалне карте: Како држави да докажеш да си сиромашан?

То питање би морало системски да се решава, и без идеје да се социјална помоћ "зарађује" или "одрађује".

Систем треба да функционише тако да се социјална помоћ одобрава оним појединцима који не могу самостално да превазиђу препреке са којима се суочавају, а све то засновано на начелу солидарности, а не размене, објашњава он.

Уредба којан је донета 2014. године је својевремено била образлагана тиме да "социјална помоћ неће бити помоћ него зарада", али је кроз њену примену најмање десет хиљада појединаца било принуђено да обавља неплаћене послове од којих им је зависила ионако прениска социјална помоћ, наводи А 11- Иницијатива за економска и социјална права.

"Ови људи били су принуђени да чисте улице, снег, копају канале, одржавају путеве, а у неким случајевима и да копају гробна места да не би изгубили социјалну помоћ".

У периоду од фебруара до септембра 2018. године, А 11 је спровела истраживање о примени Уредбе.

Резултати су показали да њени ефекти нису запошљавање корисника већ наметање нових обавеза које за последицу имају или нарушавање достојанства и стигматизацију корисника новчане социјалне помоћи или губитак, односно умањење права.

Социјална помоћ од 1. октобра већа за 805 динара

Социјална помоћ за појединца, односно носиоца права у породици од 1. октобра износи 10.385 динара.

За сваку наредну одраслу особу у породици новчана помоћ је 5.193 динара.

За дете до 18 година висина новчане помоћи је 3.116 динара.

У претходних шест месеци је основица за одређивање висине новчане социјалне помоћи износила 9.580 динара.

Иако је новчана социјална помоћ конципирана са идејом да се смањи апсолутно сиромаштво, основни износ новчане социјалне помоћи (до 1. октобра је то било 9.580 динара) је био осетно нижи од линије апсолутног сиромаштва, која је процењена на 12.495 динара за једну одраслу особу, писао је тада Фискални савет.

Фискални савет пише да би повећање износа накнаде за 10 одсто коштало непуних 1,5 милијарди динара, док би повећање накнаде за 15 одсто коштало додатних 2 милијарди динара годишње.

Новчана социјална помоћ је основни инструмент социјалне политике за борбу против (апсолутног) сиромаштва и има за циљ да обезбеди материјалну подршку најугроженијим породицама које остварују приходе мање од дефинисаног износа новчане социјалне помоћи.

Извор