БЛИЦ/БИЗНИС/ПРИВРЕДА И ФИНАНСИЈЕ
ИНФЛАЦИЈА СВЕ ДУБЉЕ НАГРИЗА НЕМАЧКУ ГРАЂАНИ ШТЕДЕ ВИШЕ НЕГО ИКАДА, МНОГИ СЕ ПЛАШЕ НОВИХ ПОСКУПЉЕЊА: НОВА АНКЕТА ПОКАЗАЛА И СТРАХ

Инфлација све више нагриза куповну моћ немачких грађана, сада чак и оних из средње класе. Видљиво је то и по све празнијој потрошачкој корпи и по одабиру производа које људи у њу стављају, показало је истраживање објављено у уторак. У студији Немачке удружења штедионица (ДСГВ) 57 посто испитаника изјавило је да су смањили своју потрошњу у претходних 12 месеци. Годину раније то је морало учинити њих 42 посто.

Аутор: Аница Јеловац
26.10. 2022 08:10

ФОТО: SHUTTERSTOCK

ДСВГ објављује резултате истраживања уочи Међународног дана штедње 31. октобра.

Страх од инфлације, која је у Немачкој у септембру порасла на 10 посто први пут у последњих седамдесет година, сада је заживио. Око 90 посто испитаника рекло је да их брине инфлација, рекао је председник ДСВГ-а Helmut Schleweis (Schleweis).

Становништво стога нерадо троши новац: мање је спремно куповати него икад у последњих 16 година, а готово половина, 46 посто, намерава додатно да смањи ионако ограничене издатке. Годину дана раније на то се спремало 26 посто испитаника.

Истодобно, анкетирање 4600 грађана проведено је у неколико валова од овог лета. У последњем, октобарском кругу истраживања, 54 посто испитаника изјаснило се да намерава додатно сузбити потрошњу.

Јака инфлација посебно погађа оне с нижим примањима, јер они пропорционално већи део прорачуна морају трошити на пуко преживљавање - најбрже расту храна и грејање.

Огромних 83 посто домаћинстава с нето приходом мањим од 1000 евра морало се последњих месеци почети одрицати неких основних животних потреба, а 40 посто је то одрицање описало као "велико".

Забринути су и они с бољим примањима. Притисак је такође повећан у средњој економској класи, која се до сада релативно добро носила с трошковима и није зависила о државним потпорама, рекао је Schleweis.

Тако сада 58 посто домаћинстава с нето приходом већим од 2.500 евра мора, барем у мањој мери, ограничити своје издатке.

Свеукупно, две трећине свих испитаника (65 посто) изјавило је да су се одрекли нечега што иначе конзумирају свакодневно.

Надаље, њих 61 посто почело је бирати јефтиније алтернативе уобичајеним производима, 54 посто куповине мање ствари него пре, а готово половина, 49 посто, мање греје стан и штеди енергију негде другде.

Извор