ЕКОНОМИЈА
ЕКОНОМИСТИ: ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋА ЋЕ БИТИ КРИТИЧНА ТАЧКА ПРЕГОВОРА СА ММФ-ОМ

Аутор: М. Обрадовић
21.10. 2022 08:10

Фото: Бета/Милош Мишков

Јуче су започели разговори мисије Међународног монетарног фонда са представницима Србије које предводи гувернерка Народне банке Јоргованка Табаковић.

Ови разговори се воде у оквиру трећег разматрања резултата актуелног програма тзв. ИПЦ-Инструмента за координацију политике који је започет у јуну прошле године и траје 30 месеци.

Овај програм је саветодаван, нефинансијкси и стога необавезујућу. Међутим до 4. новембра ће се разговарати и о "модалитетима будуће сарадње са овом институцијом", како је наведено у саопштењу НБС.

Још раније је саопштено да је Србија показала интересовање за стенд бај аранжманом са Фондом, а тај аранжман је много чвршћи, држава има на располагању одређен износ новца по повољнијим условима од тржишних, али се од ње заузврат тражи да испуни одређене циљеве у вођењу економске политике.

Ово зна да буде прилично непопуларно код влада, јер се захтеви углавном своде на стезање каиша, смањење јавне потрошње, смањење дефицита и јавног дуга, ако је потребно чак и смањење плата и пензија.

Рецимо 2011. године Србија је закључила 18-месечни стенд бај аранжман из предострожности, али је буџет за 2012. био превише трошаџијски у односу на оно што је договорено са ММФ-ом, па већ прва ревизија споразума није завршена.

Пре неколико дана мисија ММФ-а је одобрила аранжман са Северном Македонијом који треба да буде одобрен од извршног одбора Фонда.

Стручњаци истичу да неће бити много изненађења у захтевима Фонда и да ће аранжман вероватно и нама бити одобрен. Јуриј Бајец, економиста и професор на Економском факултету у Београду у пензији истиче да су Србији очигледно сада потребна додатна девизна средства због чега се и тражи стенд бај аранжман, када већ имамо важећи саветодавни. "Додуше ми смо и прошли пут имали средства на располагању али их нисмо користили, али сада мислим да ће бити другачије.

Нема неких тајни шта би ММФ могао да тражи. Мислим да неће много дирати монетарну политику, а посебно не политику девизног курса. Какав год да је и колико год да је спољнотрговински дефицит курс је сидро и мислим да ће и ММФ остати при томе", оцењује Бајец који је у ранијим владама учествовао у преговорима са ММФ-ом.

С друге стране, фискална политика ће, према мишљењу Бајеца, морати да помогне монетарној.

"Фискална политика не би смела да настави са трошењем као у време Ковида. Мораће да се пази са потрошњом и да се иде на селективну помоћ грађанима и привреди. Друго питање ће вероватно бити да се не жури са повећањем плата у јавном сектору. И на крају ту су јавна предузећа која су од раније проблем, али сада се то искристалисало. Иначе Фонд укаже шта је проблем, а на држави је да предложи решење које ће бити у складу са очекивањима", напомиње Бајец.

Он додаје да нико не воли да му дође ММФ.

"Споразум са њима је увек лош знак. Али код слабијих држава инвеститорима боље изгледа када има споразум са ММФ-ом. Опет боље би било да имамо инвестициони рејтинг, онда би још боље изгледали", каже Бајец. ММФ је често знао ранијим владама и да послужи као алиби ако треба спровести неке непопуларне мере. С друге стране, када се покаже да су мере дале резултата онда не оклевају да заслуге приграбе за себе.

Дакле, кључна ствар на којој ће ММФ инсистирати је контрола фискалног дефицита и јавног дуга, посебно са растом цене задуживања.

Између осталог Србија зато и тражи новац од ММФ-а јер је јефтинији од онога што можемо да добијемо емисијом обвезница на међународном тржишту.

У априлу 2020. године усред пандемије Александар Вучић, председник Србије рекао је да им је ММФ нудио милијарду евра по камати од три одсто, али да смо ми могли јефтиније да се задужимо на тржишту.

Ако је та камата и даље актуелна то би сада било више него двоструко јефтиније него што инвеститори траже да купе наш дуг.

Принос на наше еврообвезнице прешао је осам одсто, што је више него принос на оне чувене еврообвезнице које смо издали 2011. године по 7,25 одсто о којима је нова власт касније често причала као о пропасти наших јавних финансија.

Иван Николић, сарадник Економског института истиче да је та ликвидност коју ММФ може да понуди под повољнијим условима од тржишта главни разлог зашто смо тражили аранжман.

"Ми сада не би могли да се задужимо испод осам одсто. Код њих је то много повољније. То значи и неко условљавање код вожења економске политике. То се пре свега односи на фискалну политиоку, управљање јавним предузећима и структурне реформе. Шта и колико ће се тражити је ствар преговора", објашњава Николић.

Формално Влада прави програм и подноси на одобрење Одбору директора ММФ-а, али у пракси тај програм се прави у консултацији са стручњацима ММФ-а.

"У овом тренутку потребе за новцем нема, јер нам је стање у буџету боље од планираног. Ово је више нека резерва за неповољан развој ситуације. Предмет разговора ће бити пре свега буждет за 2023. годину као оквир економске политике за следећу годину, али мислим да ту нема неких неслагања. Повећања плата и пензија иако номинално делују висока, када се узме у обзир инфлација нису ризик за јавне финансије.

Мислим да ће ктирична тачка бити управљање јавним предузећима. Да ли ће то бити измештање јавних предузећа из Министасртва финансија у Министарство привреде или нешто друго зависи од разговора. У складу с тим ће се формирати и нова влада", напомиње Николић.

Извор