РАДНА ПРАВА
НОВИ МОДЕЛ ЗАДРУГЕ МОЖЕ ДА ОБЕЗБЕДИ БОЉЕ УСЛОВЕ ЗА РАД

У недавно објављеној публикацији Платформе Заједничко под називом "КА УДРУЖЕНОМ РАДУ – Приручник за оснивање задруге самосталних радника(ца)" представљен је нови модел задруге који нуди решења за специфичне проблеме са којима се сусрећу самостални радници у Србији.

Машина
Аутор: Катарина Милутиновић
20.10. 2022 08:10

Извор: pxfuel.com

У публикацији организације Заједничко је посебан фокус стављен на оне категорије самосталних радника/ца код којих је примећен низак степен самоорганизовања кроз задруге зарад остваривања заједничких интереса и потреба, а што је директна последица врсте посла који обављају или начина на који су радно ангажовани.

Ту се пре свега мисли на раднике у култури, раднике различитих профила који посао проналазе на интернету, као и на раднике који су ангажовани на пројектима ограниченог трајања, најчешће у креативном сектору.

"Претходна истраживања Платформе Заједничко показала су да у Србији континуирано расте број радника/ца који раде самостално, а који се због начина на који је ова област уређена, као и других фактора који произилазе из саме природе оваквог рада, сусрећу са низом проблема који знатно утичу на квалитет живота и рада, укључујући отежан приступ радним и социо-економским правима и немогућност удруженог деловања", изјавила је за Машину Јелена Шапић, једна од ауторки публикације.

С обзиром да раде самостално, а не по основу уговора о раду, самостални радници имају отежан приступ бројним правима која проистичу из стандардног радног односа, а која су предуслов за достојанствен живот.

Остају ускраћени за право на здравствено и пензијско осигурање, плаћени годишњи одмор, боловање, породиљско и трудничко одсуство, а пошто нису обухваћени Законом о раду, не могу остварити ни право на синдикално удруживање и преговарање о унапређењу радних услова.

Додатно оптерећење представља чињеница да трошкове око набавке опреме и обезбеђивања простора за рад морају да сносе сами, али и да су приморани да поред своје основне делатности обављају и низ административних послова.

Због недовољног познавања права и обавеза које произилазе из уговорног односа са клијентом у погледу услова рада, радног времена, висине хонорара и доприноса за пензијско, инвалидско и здравствено осигурање, самостални радници често нису у могућности да уговарају послове под условима који би били у њиховом најбољем интересу.

Све наведено ставља самосталне раднике и раднице у рањиву позицију коју карактерише економска и социјална несигурност, али и подређеност у односу на клијенте за које раде. Чињеница да самостални радници имају ограничен или никакав приступ правима која су загарантована запосленим лицима, аутоматски значи и виши степен рањивости на кризе, као што су економска или она изазвана пандемијом коронавируса, наводи Шапић.

У складу са тим, ауторке публикације понудиле су модел услужне задруге, односно, задруге дељених услуга, разрађеног по узору на више примера добре праксе из европских земаља где се овакав тип удруживања показао успешним у превазилажењу потешкоћа са којима се самостални радници свакодневно суочавају.

Поред тога, ауторке су размотриле и у ком смеру би могао ићи даљи развој услужне задруге, узимајући у обзир специфичности положаја радника/ца у култури и на интернету у Србији.

Услужне задруге најпре раде на оснаживању чланова, тако што на себе преузимају правно-административне послове, припремају уговоре са јасно дефинисаним радним условима, посредују у комуникацији са клијентима, уговарају повољније цене за набавку опреме за рад и стварају прилике за умрежавање и стицање нових вештина.

Још једна погодност коју чланство у задрузи може донети самосталним радницима и радницама јесте јачање њихове преговарачке позиције у односу на клијенте, што је од посебне важности када је реч о утврђивању минималне цене рада.

У наредној етапи, када се задруга већ успостави као ентитет са већим бројем чланова и развијеним капацитетима за пружање услуга, отвара се могућност за формирање фонда заједничког осигурања из којег се по потреби издвајају средства за оне чланове који су из одређених разлога спречени да раде дужи временски период.

Међутим, како би се постигла дугорочна радна и социоекономска сигурност за самосталне раднике, неопходно је да задруга заговара трајно регулисање њиховог статуса кроз увођење нове правне категорије у виду статуса запосленог предузетника.

Статус запосленог предузетника се обезбеђује кроз заснивање радног односа на неодређено између задруге и фриленсера посебном врстом уговора који запосленом омогућава да задржи аутономију у обављању своје делатности, али и да истовремено ужива сва права која произилазе из радног односа. Оног тренутка када се закључи уговор, задруга постаје послодавац који се обавезује да ће исплатити договорене зараде, без обзира на исплате клијената.

Модел запосленог предузетника се успешно примењује у Француској још од 2014. године, а процењује се да би, уз мање модификације и усклађивање са домаћим правним системом, могао дати добре разултате и у контексту Србије.

Будући да у Србији и даље доминира тип земљорадничке и пољопривредне задруге, ауторке наглашавају да је нужно радити и на мењању структурних услова како би се створило подстицајно окружење за развој других типова задругарства који су такође предвиђени Законом о задругама, али остају махом занемарени (на пример, радничке, потрошачке, социјалне и друге задруге).

"Задруга као начин организовања код нас има своју богату историју, па тако сви памтимо пољопривредне задруге које су некада биле веома заступљене. Задруга као правно лице и даље постоји, постоји Закон о задругама, међутим тај модел је потребно прилагодити тренутном контексту у којем су се појавиле нове и другачије потребе од оних због којих су се до сада радници удруживали на овај начин" објашњава Мирјана Драгосављевић, ауторка публикације.

Шапић закључује да организовање и пословање кроз задруге без сумње представља важно алтернативно решење које би могло послужити као начин превазилажења прекарних услова рада самосталних радника и радница.

Међутим, како и сама истиче, успешност представљеног модела зависиће од интересовања и залагања људи и њихове спремности да се удруже и сарађују заједно, као и од заговарања промена које су неопходне да би се развио и оснажио један шири задружни екосистем.

Извор