ЕКОНОМИЈА
ЕКОНОМИСТИ: НЕМА ЕКОНОМСКЕ ЛОГИКЕ ЗА ДАВАЊЕ МЛАДИМА, ЈЕДИНА СВРХА ПОПУЛИЗАМ

Аутор: М. О.
10.10.2022.

Фото: Printscreen / РТС

У пакету са раније најављеним повећањем пензија и плата за следећу годину, јуче је председник Србије Александар Вучић најавио и трећу рунду помоћи младима, овог пута од 5.000 динара упакована као "новогодишњи поклон".

Док су вести са упутствима како се пријавити за 5.000 најчитаније на информативним порталима, економисти покушавају да схвате мотив који стоји иза ових давања. Овај трошак за буџет је процењен на 45 милиона евра и стручњаци истичу да је сувише мали да би посебно подстакао инфлацију.

С друге стране, ни идеја да би ово могло да стимулише тражњу и помогне домаћој привреди "не пије воду", јер ће мали део тог новца, по мишљењу економистиа, отићи на неку робу домаће производње.

Милорад Филиповић, професор на Економском факултету у Београду не разуме зашто се овај новац даје.

"Не видим да ће то имати утицај на тражњу домаће робе. На индивидуалном нивоу, са 5.000 динара могу да изађу на једну вечеру. То јће углвном бити потроено по кафичима и ресторанима, можда на телекомуникационе услуге. Није ми јасно чему то осим за популистичку политику и привлачење младих гласача", истиче Филиповић.

Он повезује ово давање са најавом градње нафтовода до Мађарске.

"Зар није било боље за тај новац изградити пола тог нафтовода. Тих 5.000 динара мало значи појединачно, али за државу то је велики трошак", напомиње Филиповић.

Михаило Гајић, економмиста ЛИБЕК-а оцењује да је за неки већи макроекономски утицај укупна сума мала, а опет и као социјална мера је "чудна".

"То је опет погрешно циљање код давања помоћи. Новац се даје по некој карактеристици, на пример пензионерима, младима… а не угроженима. Међу тим људима од 16 до 30 година има студената, ученика, социјално угрожених, али и особа са добрим платама. рецимо међу програмерима има доста младих људи. Зато то видим као куповину подршке и то не младих, јер је тај новац заиста мали понаособ, већ њихових родитеља и бака и деда, којима се шаље порука да се држава брине о деци", објашњава Гајић.

Он оцењује да инфлација погађа најбронији део гласача владајуће странке који имају нижа примања и већи део дохотка троше на основне намирнице, лекове, струју и то је пољуљало популарност СНС-а код њих, јер осећају да нешто није у реду.

С обзиром да је инфлација у Србији 13,2 одсто у августу, а очекује се да још порасте у септембру, питање је да ли би уз раст пензија и плата у јавном сектору и овај новац могао да утиче на даљи раст цена, Гајић сматра да то неће бити случај.

"Кумулативни раст зарада је нешто мало изнад инфлације. Такође, то се односи на плате у јавном сектору које чине трећину укупних плата. У приватном сектору ипак раст плата мора да буде покривен растом продуктивности. Пензије ће порасти нешто више, али следеће усклађивање ће бити у априлу, а можда чак и у октобру, а до тада ће тај раст бити у доброј мери обезвређен ако се настави инфлација слееће године", закључује Гајић.

Извор