БЛИЦ/БИЗНИС
ОД ЕКОНОМСКОГ ДО МЕДИЦИНСКОГ ТЕХНИЧАРА ЗА ГОДИНУ ДАНА ПРЕКВАЛИФИКАЦИЈА СВЕ ПОПУЛАРНИЈА, А ОВО СУ ЗАНИМАЊА КОЈА ДОНОСЕ НАЈВЕЋЕ ЗАРАДЕ

"Шта ћеш бити кад порастеш" - питање је на које, чини се, боље знамо одговор у најмлађем узрасту када нас у шали старији пропитују, него у преломним тренуцима уписа у средњу школу или на факултет. Вођени сугестијама родитеља, утицајем околине или пак недовољном зрелошћу и мотивисаношћу, бирамо професију којој треба да се посветимо читав радни век.

Аутор: Вања Зеленовић 08.10. 2022 08:10

ФОТО: SHUTTERSTOCK / RINGIER

Све ово оставља последице које у најмању руку могу бити финансијске природе.

Ипак, тржиште је препознало и ову проблематику, па у нашој земљи постоје бројни курсеви који ће нам омогућити да зараду и већу пословну сатисфакцију пронађемо у другим занатима и вештинама. Ако изузмемо опште познату ИТ индустрију, од бројних могућности финансијски су најисплативији курсеви масаже, неге и лепоте тела, па чак и курсеви органске производње - саветују на једној онлајн платформи за преквалификације.

Како наводе, могућност добре зараде чека и оне који се извеште као сервисери беле технике, али и стручњаке на пољу логистике који своје ухлебљење могу да траже у домаћим и иностраним компанијама за транспорт.

Потврда за то долази и са тржишта, па је тако за курс масаже потребно два месеца и око 20.000 динара, док је месечна зарада негде између 40.000 и 80.000 динара. Уколико постоји могућност отварања сопственог салона за масажу, онда су цифре свакако веће када је реч о заради, али и улагањима.

Посао маникира/педикира још је исплативији у том смислу, јер је за курс потребно издвојити око 30.000 динара за месец и по дана обуке, те исто толико за набавку основне опреме. Ипак, нешто је лакше организовати посао јер може да се ради од куће или у сарадњи са неким салоном лепоте, а зарада може да иде од 40.000 до невероватних 100.000 динара.

Како је "Блиц" већ писао, да се разради посао потребно је око пет година, а препорука задовољних клијената је основ за успешан бизнис у овој струци.

Када је реч о курсевима за преквалификацију, у нашој земљи постоји неколико сетификованих центара који се тиме баве и гарантују да послодавци препознају њихове дипломе као меродавне при запошљавању.

Програми Националне службе за запошљавање на захтев послодавца

Како је за "Блиц" речено у Националној служби за запошљавање, организују се обуке које су резултат анализе потреба тржишта рада, односно потреба послодаваца у погледу потребних знања и вештина неопходних за обављање конкретних послова. Циљ реализације обука је стицање нових знања, вештина, способности и радног искуства.

Обука на захтев послодавца је мера која подразумева учешће у финансирању обуке незапосленог ради стицања знања и вештина потребних за обављање послова на конкретном радном месту, уколико на евиденцији незапослених Националне службе за запошљавање нема лица са потребним знањима и вештинама, односно постојећа знања и вештине не одговарају потребама конкретног радног места.

Међу наведеним обукама најзаступљеније су оне из области текстилства и кожарства, машинства и обраде метала и електротехнике.

Поред тога, како наводе из Националне службе за запошљавање, континуирано се прате трендови на тржишту рада по питању знања и вештина, која се траже или која недостају, или се прогнозирају као потребна у наредном периоду.

До података о недостајућим вештинама на тржишту рада долази се коришћењем различитих извора информација, као што су пријаве потребе за запошљавањем и праћење реализације посредовања у запошљавању потребног кадра путем Извештаја о реализацији пријава потреба за запошљавање, анкете послодаваца, документа локалних самоуправа у погледу развоја и инвестиција, привредних комора и других који имају значајну улогу у процесу креирања и развоја општег и локалног тржишта рада.

По преквалификацију назад у школску клупу

Да би од економског техничара дошли до медицинског, потребно је нешто више уложеног труда, времена и новца.

Наиме, све већу популарност имају државне, али пре свега приватне медицинске школе које нуде могућност преквалификације или доквалификације на неко од веома тражених занимања, а највећу експанзију су доживеле у претходним годинама због епидемије корона вируса и мањка медицинског особља.

Преквалификација може да се заврши и за годину дана, ако се ревносно полажу испити, а постоји и пракса у различитим медицинским установама у зависности од школе која се уписује. Док је та пракса за време короне реализована у учионицама школе, сада већ то није случај. Тако једна приватна новосадска медицинска школа за смер физиотерапеутски техничар организује праксу у Јодној бањи.

Улагања већа, али се исплати

Према искуствима неких који су прошли преквалификацију, за 27 испита цена је негде до 1.800 евра, а број испита зависи од сличности школе коју смо првобитно завршили, односно од броја предмета који ће нам бити признати као положени. Тако за мањи број испита преквалификација може да нас кошта и упола мање.

Иако плата за медицинску сестру/брата не прелази 80.000 динара, а најчешће је за 20-30 хиљада испод тога, поред овог смера у школама се нуде смерови физиотерапеутског, лабораторијског, фармацеутског техничара, педијатријске, гинеколошко-акушерске или стоматолошке сестре.

Према искуствима оних које интересује преквалификација у области медицине, главни мотив је одлазак у иностранство или повећана могућност за запослење у месту становања због епидемије корона вируса. Ипак, има и оних који су схватили да желе да се баве нечим другим још за време трајања редовног школовања, па не желе да губе време.

- Завршила сам хемијску школу, а остао ми је жал за медицинском коју тада нисам успела да упишем. Одлучила сам се за преквалификацију када сам видела рекламу једне приватне медицинске школе. Завршила сам смер медицинског лаборанта за две године, јер сам лагано давала један испит месечно. То је било 2008. године, а све ме је коштало негде око 1.200 евра - каже за "Блиц" медицинска лаборанткиња из Новог Сада.

Како додаје, на школску праксу ишла је на Поликлинику три недеље, а потом је и стажирала на истом месту 6 месеци.

- Трудила сам се максимално да се покажем што боље за време стажирања, а на крају ми се то исплатило. Своју шансу сам добила неколико месеци касније када је једна колегиница отишла на трудничко и ја сам конкурисала и добила посао - објашњава Наташа.

Према њеним речима, најтеже је на позицији медицинских техничара, односно сестара, јер им је радно време по 12 сати, а морају да раде и физички и психички веома захтеван посао.

- За њих нема викенда, празника нити било чега другог. Слободни су само ако им сменски тако западне. Тај посао баш треба волети да би се радио. Јесу плаћеније због сменског рада, али због захтевности веома често дају отказ, па је можда чак и најлакше наћи посао на тој позицији - тврди ова медицинска лаборанткиња.

Како каже, посао вађења крви није нимало пријатан такође, а има и доста посла који је пацијентима невидљив. Због тога је пре две године одлучила да заврши још једну преквалификацију, за физиотерапеутског техничара.

- Уписала сам у нади да ћу можда променити посао, праксу и стаж сам одрадила у Јодној бањи. Ипак, у овој области је још теже наћи посао, макар када је реч о државним здравственим установама. Ипак, у приватној пракси је нешто лакше, јер се увек отварају нове ординације. Народ је стално болестан, па у нашој струци нажалост увек има пуно посла - закључује ова Новосађанка.

Извор