БЛИЦ/БИЗНИС/МОЈ БИЗНИС
ПАУШАЛЦИМА МАЊИ ПОРЕЗ НАЛЕД И ДИГИТАЛНА ЗАЈЕДНИЦА ТРАЖЕ ПРОДУЖЕЊЕ ЗАШТИТЕ ЗА МАЛУ ПРИВРЕДУ И БЕНЕФИЦИЈЕ ЗА ИТ РАДНИКЕ

Како би се избегао сценарио потенцијалног затварања предузетничких радњи или бега у сиву зону, НАЛЕД и Дигитална заједница упутили су предлог Министарству финансија да се изменом Уредбе о паушалном опорезивању продужи ограничење повећања месечних обавеза до 10 одсто. Иницијатива је допуњена и додатним предлогом - да се промени начин обрачуна пореза за део паушалаца који послују преко интернета, пише Екапија.

Аутор:Аница Јеловац
04.10. 2022 08:10

Фото: SHUTTERSTOCK

Од 1. јануара следеће године, многим предузетницима паушалцима у Србији висина пореза могла би вишеструко да се повећа. Тог дана престаће да важи одредба у Уредби о паушалном опорезивању која прописује да пореска обавеза не може да се увећа више од 10 одсто у односу на претходну годину. Ова промена дошла би у веома незгодном тренутку, у време актуелне кризе и високе инфлације, наведено је на сајту НАЛЕД-а. <7/p>

- Циљ иницијативе је наставак стварања подстицајног екосистема за регистрацију нових предузетника и опстанак постојећих којих у Србији има више од 100.000. За одржање пословања у нестабилним временима кључно је да се омогући предвидљивост пореских обавеза и стимулише наставак пословања у легалним токовима – каже Иван Милетић, председник Савеза за фер конкуренцију у НАЛЕД-у.

Према његовим речима, предлог за измену обрачуна пореза за део паушалаца који послују преко интернета обухвата пре свега предаваче страних језика на платформама и тзв. виртуалне асистенте односно лица која пружају административне услуге преко интернета (шифре делатности 8559 и 8211). Према проценама, овим пословима бави се чак 39.000 особа од којих регистровану предузетничку радњу има мање од 1 одсто.

Кључна измена при њиховом опорезивању подразумевала би да ове две делатности буду третиране као "локацијски несензитивне" односно да на висину пореза не утиче у којем граду или општини је предузетник регистрован. Таква промена била би важна јер предавачи страних језика и виртуални асистенти месечно зараде између 70.000 и 80.000 динара, а две трећине њих живи у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.

- Један предавач страних језика у Београду би по садашњој формули, на приход од 80.000 динара морао да плати чак 52.000 динара пореза и јасно је да избегавају да се региструју због високих намета у великим градовима. С обзиром на то да је реч о раду преко интернета, место регистрације не треба да представља битан фактор у одређивању висине пореза. Уколико би био прихваћен наш предлог, при обрачуну пореза у овим делатностима би се узимала просечна плата на републичком нивоу која је нижа у односу на просечну плату у највећим градовима што би значило и нижи порез и подстицај за регистрацију – наводи Милетић.

Друга измена подразумевала би промену коефицијента с којим се множи пореска основица за ове делатности. Шифре 8559 и 8211 су међу првих 80 по висини коефицијента од укупно 407 делатности прописаних Уредбом о паушалном опорезивању. Смањење коефицијента такође би утицало на снижавање пореске обавезе и стимулисало њихово пријављивање.

Милетић на крају додаје да би оваква промена могла да мотивише и до две трећине радника на интернету из ове две делатности да из једне неизвесне позиције пређу у легалне токове и стекну већа права из социјалног осигурања. Систем би се, како наводи, овим изменама учинио правичнијим и објективно заснованим.

- Осим бенефита за паушалце, промена би била значајна и за државу. Према нашим проценама, број потенцијално новорегистрованих предузетника би могао да увећа приходе државног буџета за чак 5,4 мил евра и тај новац могао би да се искористи за унапређење јавних услуга – закључио је Милетић

Извор