БЛИЦ/БИЗНИС/МОЈ НОВЧАНИК
КО МОЖЕ ДА РАЧУНА НА ОДЛАГАЊЕ РАТЕ КРЕДИТА РАСТ ЕУРИБОРА ПОДИЖЕ РАТЕ, БАНКЕ ПРИПРЕМАЈУ НОВЕ МЕРЕ: ШТА КАЖЕ НБС

Повећање вредности еурибора доноси проблеме за оне који имају стамбени кредит са варијабилном каматном стопом, јер би им рате у зависности од вредности позајмице могле бити веће и више од 50 евра. Многи корисници кредита могли би доћи у ситуацију да све теже отплаћују рате, а централне банке у појединим земљама, попут Црне Горе, већ припремају програме заштите банкарских клијената.

Аутор: Нада Матић
03.10. 2022 08:10

Фото: ВЛАДИМИР ЖИВОЈИНОВИЋ / РАС СРБИЈА

У НБС кажу да за сада не постоје показатељи који указују на проблеме у отплати кредита клијената који имају позајмице са варијабилном каматном стопом, нити да постоје такви поремећаји који захтевају интервенцију у уговорни однос између банака и клијената.

Истичу да банке могу у појединачним случајевима у којима дође до проблема у отплати обавеза, независно од тога да ли је то узроковано растом променљиве каматне стопе да у складу са својим интерним правилима и проценом, понуде корисницима одређене олакшице, као што су застој у отплати, рефинансирање или продужење рока отплате, пише Euronews.

У централној банци напомињу да, за сада, то искључиво зависи од самих банака и њихове процене, што значи да се не разматра програм који ће обухватити све дужнике који желе да одложе рате, као што је то било током епидемије вируса корона.

Програм заштите у Србији је у припреми за једну групу клијената у коју спадају пољопривредници, који су током протеста у августу тражили да им се због суше и лоших приноса одложе рате кредита. Народна банка Србије ће у току октобра донети регулаторну одлуку, а након тога ће моћи да се подносе захтеви за мораторијум на кредите на који ће имати право регистрована пољопривредна газдинства. Сви остали, како сада ствари стоје, мораће да отплаћују све веће рате, уколико не успеју да се са банком договоре да их евентуално одложе.

ФОТО: SHUTTERSTOCK

НБС: Раст еурибора није неочекиван

У Народној банци Србије кажу да "раст референтне стопе еурибор није тако велики ни драматичан како се у медијима упорно приказује, посебно ако се узме у обзир стопа инфлације у Европској унији".

"Раст референтне стопе након тако дугог периода константног пада није ништа необично и неочекивано. Напротив, потпуно је неочекивано било да ће толико дуго бити у негативној зони. Пре закључења уговора клијенти су упознати са могућностима раста променљиве каматне стопе, при чему им се од 2018. даје посебан приказ раста, са различитим сценаријима, рате кредита у случају раста променљиве каматне стопе. Природа променљиве каматне стопе је управо таква да рефлектује промене на тржишту новца, ако се тај механизам мења током трајања уговора, онда се не остварује сврха те стопе", објашњавају у НБС.

Они подсећају да се променљива каматна стопа код уговора о кредиту састоји од референтне каматне стопе, као што је еурибор, и фиксне марже банке и да је променљива само референтна стопа будући да она отприлике одсликава каматну стопу по којој банка позајмљује на међубанкарском тржишту новац који затим пласира својим клијентима кроз уговор о кредиту.

Након што је нагло пала вредност еурибора 2008. године, ова стопа је од октобра 2011. године у константном паду, а од новембра 2015. године је била негативна, што се до тада, никада у историји није десило. До почетка 2022. шестомесечни еурибор је био око - 0,5 одсто и тек од јуна ове године је изнад нуле.

"Пуних шест и по година уместо да се на маржу банке додаје еурибор што је уобичајено и очекивано у банкарском пословању, висина ове стопе је заправо одузимана од марже, и то зато што НБС није дозволила оно што је у другим земљама била пракса, да банке примењују правило Зеро Флат Рате по којем се у случају негативних вредности референтне стопе примењује вредност 0, а због чега уговорена маржа банке у тим земљама није умањивана", наводе у НБС.

Они објашњавају да су сви задужени код којих је уговорена ова променљива стопа имали "веома повољан период од скоро 14 година, што је готово половина најдуже рочности стамбених кредита, у виду изузетно ниске или чак негативне вредности референтне стопе еурибор".

ФОТО: SHUTTERSTOCK

"Треба имати у виду и да су корисници који су узели стамбени кредит пре октобра 2008. године и са овим растом и даље у много бољој позицији и далеко од вредности стопе еурибор у време узимања кредита, док је у случају корисника који су кредите узели до 2011/2012. године тренутна вредност шестомесечне еурибор стопе око њене вредности у тренутку одобрења кредита. Уз то, све време је стабилан курс динара, тако да корисници кредита који су везани за еурибор стопу у последњих десет година нису били изложени курсним разликама", наводе у НБС.

Помоћ само коме је неопходно

Генерални секретар Удружења банака Србије Владимир Васић каже за Еуронеwс Србија да је једно од могућих решења за клијенте који имају проблем са отплатом кредита, продужење рока отплате, али да би то била нека опција за грађане који су у проблему, а не за све.

"Сада мора пажљиво да се балансира, с једне стране нема довољно средстава зато што је монетарна политика рестриктивна, а с друге стране треба помоћи онима којима је стварно потребно да превазиђу кризу. Не треба да буде онако широкопојасно као за време пандемије, него баш таргетирано и прецизно. Вероватно ће и неке будуће одлуке бити у том правцу, да буде намењено само онима којима је потребно", рекао је Васић за Еуронеwс Србија.

Пољопривредницима пауза за рате

Пољопривредни произвођаци уписани у Регистар пољопривредних газдинстава, који отплаћују пољопривредне кредите, моћи ће до априла да поднесу захтев за мораторијум, то јест одлагање отплате на период до 12 месеци. Мораторијум се неће спроводити по аутоматизму већ ће заинтересовани пољопривредници подносити појединачне захтеве. Народна банка Србије ће у току октобра донети регулаторну одлуку, а након тога ће моћи да се подносе захтеви за мораторијум на кредите, навели су из Министарства.

Према последњим подацима НБС за август, пољопривредници отплаћују 85.397,9 милиона динара кредита, а од тога, највећи удео имају инвестициони кредити са 66 одсто и кредити за ликвидност и обртна средства са 31 одсто.

Ради свеобухватног приступа изазовима с којима се суочавају дужници банака по основу пољопривредних кредита, у току је интензивна комуникација с Министарством пољопривреде, као и с пословним банкама. Намера свих наведених страна је да се за пољопривреднике по питању њихових дуговања према банкама нађе најоптималније решење. У току је израда адекватног модела олакшице у отплати обавеза дужника пољопривредника, имајући у виду специфичност околности које су их затекле", кажу у НБС.

У Црној Гори сви кредити везани за еурибор

Централна банка Црне Горе је због могућности даљег раста Еурибора обавезала комерцијалне банке да до краја септембра израде програме заштите клијената који имају кредите са варијабилном каматном стопом. Ти програми би "требало да омогуће да клијенти могу да пређу на кредите са фиксном каматном стопом или неки комбиновани модел". У НБС кажу да не могу да коментаришу активности Влада и централних банака у окружењу, где ипак постоје и одређене специфичности политичке и монетарне, али да постоје значајне разлике између две земље.

"Црна Гора нема сопствену валуту већ користи евро, па су сви кредити са променљивом стопом везани за еурибор и стамбени и готовински, док су у Србији за еурибор углавном везани стамбени кредити код којих је притом маржа знатно нижа у односу на готовинске који су везани за белибор на који НБС посредно ипак утиче и држи под контролом", објашњавају у НБС.

Извор