НОВА ЕКОНОМИЈА
МОЖЕ ЛИ СРБИЈА ДА ПЛАЋА СВОЈЕ КРЕДИТЕ

Аутор: Милош Обрадовић
01.10.2022.

Цена задуживања

У она тешка времена када је Србија била на ивици банкрота и када је из буџета за камате на јавни дуг плаћано више од милијарду евра, Србија је отплаћивала дугове које су оставили "они", са каматом од 7,5 одсто. Данас, када је Србија еконо...

Фото: Нова економија

Током 2015. и 2016. године, усред фискалне консолидације, буџет је био тешко оптерећен каматама на јавни дуг које су достизале и три одсто БДП-а. Поређења ради, у то време за камате је издвајан износ једнак јавним капиталним улагањима или укупним годишњим приходима од акцизе на нафтне деривате.

Завршетком фискалне консолидације, али и невероватним, а неки би рекли и непоновљивим, стицајем околности где је новца на међународном тржишту било у толиком изобиљу да су каматне стопе биле чак и негативне, Србија се почела задуживати по све нижим каматним стопама и на све дуже рокове.

Колико прошлог септембра држава је емитовала тзв. зелене обвезнице на седам година са стопом приноса од 1,25 одсто и 15-годишње обвезнице са стопом приноса од 2,3 одсто, обе у еврима.

Годину дана касније, принос који купци наших еврообвезница траже на секундарном тржишту креће се од 6,3 одсто до 6,7 одсто.

Принос на десетогодишње обвезнице у динарима за годину дана порастао је за чак 4,2 процентна поена, на 7,6 одсто.

Овакво кретање камата на дуг није резервисано за Србију, већ се и друге земље у региону налазе у истом сосу. Према подацима с почетка септембра, међугодишњи раст стопе приноса на десетогодишње обвезнице Мађарске скочио је за чак 6,3 процентна поена, на 9,35 одсто, а Румуније и Пољске за четири процентна поена, на осам, односно шест одсто.

Потребе и реалност

За сада, Србија се још није задужила на међународном тржишту капитала у новим околностима и по новим каматама. Међутим, нема сумње да ће до тога морати да дође.

У буџету за 2022. годину уопште није предвиђено издавање еврообвезница, већ само задуживање на домаћем тржишту и билатерални зајмови. Што се тиче задуживања на домаћем тржишту, прошлог месеца држава је два пута реотварала десетогодишње динарске обвезнице из серије из 2018. године.

У првом покушају, од понуђених 18,45 милијарди динара, емитовано је пет милијарди динара са стопом приноса од 6,8 одсто. Десетак дана касније, од 13,4 милијарде, продато је 6,5 милијарди динара обвезница са истим приносом. Иако се воде као десетогодишње, ово су у ствари 5,5-годишње обвезнице, па отуд захтевани принос испод седам одсто, јер су по правилу камате на краткорочне обвезнице ниже него на дугорочне.

У покушају да одложе тренутак изласка на међународно тржиште, представници државе, председник Србије и министар финансија почетком септембра су добили кредит од УАЕ од милијарду долара по три одсто камате. За сада нема више детаља у вези са овим аранжманом, мада каматна стопа делује заиста повољно, посебно што је принос на америчке десетогодишње обвезнице око 3,5 одсто.

У оквиру тога је и интересовање које је наша влада исказала за стендбај аранжман са Међународним монетарним фондом, који укључује и финансијска средства која би, такође, требало да су под повољнијим условима од тржишних.

Али, да ли је то довољно?

У наредних неколико месеци доспева нам више од милијарду евра обвезница, а у периоду од шест до девет месеци још 102 милијарде динара и 350 милиона евра. Притом, ово нису све потребе нашег буџета, пошто треба финансирати и дефицит буџета, као и увоз енергената ове зиме, за који је недавно министарка енергетике рекла да би могао да кошта три милијарде евра.

Дејан Шошкић, професор на Економском факултету у Београду, истиче да ће повећање издвајања за камате у буџету директно коштати све нас јер се одатле исплаћују плате и наставницима и лекарима и финансирају инфраструктурни пројекти.

"Треба заборавити мегаломанске пројекте попут националног стадиона. Током две године пандемије јавни дуг је повећан за шест милијарди евра, а давало се без критеријума и запосленима и незапосленима и студентима и предузећима којима је помоћ била потребна и онима које пандемија није погодила", оцењује он, додајући да су се наши политичари занели и помислили да ће моћи стално да се задужују по један, два одсто.

"То је илузија и последица монетарне експанзије у свету", указује он.

Суочавање са стагфлацијом

Није само све већа цена дуга проблем, већ и привредно успоравање. Европској унији, као и централноевропским економијама, прогнозира се успоравање привредног раста, а Бундесбанка је прошле недеље у свом извештају упозорила да се немачка економија суочава са благом контракцијом у трећем кварталу, која ће се пооштрити у последњем кварталу ове и првом кварталу следеће године.

Шошкић истиче да се ЕУ суочава са стагфлацијом, комбинацијом високе инфлације и слабог привредног раста и да ће због тога трпети и стране директне инвестиције у Србију које махом долазе из ЕУ.

За јавне инвестиције које су претходних година биле мотор привредног раста, у случају раста удела камата у буџету биће све мање простора, а домаће приватне инвестиције су "ионако ниске, а неће се ни поправити без побољшања привредног амбијента, смањења корупције и независног судства", упозорава Шошкић.

Не само да су каматне стопе све више, већ је и рочност обвезница све краћа, што такође, према мишљењу Горана Радосављевића, професора на ФЕФА, показује погоршање услова задуживања.

"Ове године смо трогодишње обвезнице рефинансирали двогодишњим, а двогодишње 53-недељним. И поред скраћења рочности, каматне стопе расту и већ следеће године отплата камата ће скочити драстично. А следеће две године нам доспевају дугорочне, петогодишње, седмогодишње и десетогодишње обвезнице које ће бити још теже рефинансирати", каже Радосављевић.

И он се слаже да поред раста камата које директно утичу на повећање дефицита, што даље повећава потребу за задуживањем и то по лошијим условима, ове али и наредних година се очекује раст слабији од очекиваног. То онда доводи до повећања односа јавног дуга према БДП-у.

"Нама се износ камата у буџету за кратко време значајно смањио, али сада може исто тако да се врати. У том случају имамо избор или ићи на већи дефицит или смањивати трошкове, на пример инвестиције", поручује Радосављевић, додајући да је цео регион погођен растом камата.

У првих седам месеци за камате је из буџета исплаћено 83,7 милијарди динара, што је номинално 5,7 одсто више него прошле године у истом периоду, али када се одбије инфлација четири одсто мање.

Највећи издаци за камате били су 2015. године, када су чинили три одсто БДП-а, да би постепено опадали на 1,7 одсто у прошлој години.

За сада, ситуација није страшна зато што колико год камате биле велике и даље су негативне.

Економиста Славиша Тасић објашњава да ако је камата седам одсто, а инфлација у еврима девет, онда је то реално негативна каматна стопа. <7p>

"А таква стопа је повољна за дужника. То важи и за буџет Србије, чији су приходи такође увећани инфлацијом. Не значи ово да је инфлација добра, већ да треба гледати реалне камате и оне тренутно нису толико страшне. Међутим, то је тако у овом тренутку, а када инфлација почне да пада онда ће и оваква камата постати реално позитивна. Колико се сада задуживати зависи од процене какву инфлацију очекујемо у еврима. Ако она падне, онда ће стопа од седам одсто поново бити јако висока, иако ове године то у реалном смислу није", оцењује он.

Тасић истиче да су фактори раста камата делом спољни, јер имамо инфлацију и општи раст камата у еврозони и иначе у свету.

"У еврозони су све камате порасле за два или 2,5 процентна поена од прошле године. Али, делом су и домаће, јер је камата за Србију порасла и више од тога. Дакле, нису порасле само камате, већ и разлике у камати између Србије и других земаља еврозоне. Немачке пре свега, која се узима као најстабилнија. Та разлика је мерило других ствари везаних за Србију, као што су буџетске и енергетске неизвесности. Не гледа се само колики је тренутни јавни дуг, него и колико ће држава морати да потроши у овој енергетској кризи", објашњава он.

Извор