БЛИЦ/ВЕСТИ/ДРУШТВО
МЛАДИ У СРБИЈИ ДО 32. ЖИВЕ СА РОДИТЕЉИМА ОВО СУ ДВА НАЈЧЕШЋА УЗРОКА, КАДА ЈЕ ВРЕМЕ ЗА ОСАМОСТАЉИВАЊЕ?

Тек са скоро 32 године живота млад човек у Србији напушта родитељски дом и постаје "свој човек", што је за око шест година више од просека младих у ЕУ, показује анализа Статистичког завода Европске уније - Еуростата. Немање посла и станова, али и то што у породици виде својеврсни азил, узроци су каснијег осамостаљивања.

Пише: Предраг Вујанац
18.09.2022. 18:39

ФОТО: SHUTTERSTOCK
ofis shutterstock_662834356

Како показују подаци Еуростата, млади у ЕУ су прошле године родитељско домац́инство напуштали у просечној доби од 26,5 година. Просек варира од државе до државе чланице ЕУ, а најстарији просечни узраст, сви са 30 година и више, бележе Португал (33,6), Хрватска (33,3), Словачка (30,9), Грчка (30,7) и Бугарска (30,3). Насупрот томе, Шведска (19), Финска (21,2), Данска (21,3) и Естонија (22,7) су забележиле најнижу просечну старост младих када је реч о њиховом осамостаљивању.

Са својим просеком од 31,4 године када њени млади грађани напуштају родитељски дом, Србија је боље рангирана од Португала и Хрватске. Еуростат у овом истраживању нема податке за БиХ и Црну Гору, које такође нису чланице ЕУ, што би било интересантно за поређење са нашом земљом. Сличне резултате, иначе, има и истраживање о положају и потребама младих за 2022. годину, које је спровела Кровна организација младих Србије (КОМС) на узорку од 1.117 испитаника узраста од 15 до 30 година. У КОМС-у констатују да су економски разлози пресудни што млади из родитељског дома излазе тек онда када званично и нису млади, са скоро навршене 32 године.

ФОТО: SHUTTERSTOCK
Туризам

- Њих 65 одсто живи у породичном дому, зато што нема прилику да се економски и стамбено осамостали. У Европи је тај просек 26 година, што нам показује да подаци у Србији нису условљени традицијом или вредностима, већ пре свега неповољним економским положајем младих. Скоро 60 одсто младих нема никаква примања, тек свака десета млада особа зарађује 80.000 динара, а највећи број младих сматра да је за пристојан живот потребно минимално 100.000 динара месечно. Међу младима који су запослени, око 20 одсто њих нису пријављени на послу, а више од 40 одсто и даље је запослено по уговору о раду на одређени период, уз око 5 процената њих на уговору о привремено-повременим пословима - каже за "Блиц" Јована Божичковић, члан Управног одбора КОМС-а, организације која шесту годину за редом прати положај младих у Србији.

Њихово истраживање додатно показује да када би млади и имали од чега да живе самостално, често немају где. Наиме, тек 12 одсто њих станује у свом стану.

- Стамбена политика би пре свега требала да буде приоритетно питање не само омладинске, већ и сваке државне јавне политике. Проблем постоји на нивоу приуштивости стамбене јединице како за куповину, тако и за изнајмљивање. Подстицајне мере изостају, оне које постоје попут субвениције за станове и помоћ за младе брачне парове нису адекватне и статистике се из године у годину погоршавају - наводи наша саговорница.

Да је финансијски моменат кључна разлика у доношењу одлуке кад започети самостални живот између младих у Србији и, на пример, њихових вршњака у Скандинавији, слажу се и социолози.

- Разлике са западом постоје у свему, па и у томе да се заповест "поштуј оца свога и матер своју да ти буде добро и дуго да поживиш на земљи", код нас црнохуморно али врло реалистично претворила у - "поштуј их да дуже живиш од њихове пензије"! Међутим, поред материјалног, треба обратити пажњу на још један фактор који се лако превиђа, а заправо је далеко опаснији од економског узрока за касно осамостаљивање младих људи - указује др Радован Марјановић, социолог.

ФОТО: SHUTTERSTOCK
Пензионери фикси телефон телефонска продаја регистар "Не зови"

- Живимо, наиме, у време "приватизације" начина живљења. Млади људи се лако и брзо затварају у себе, страшно незадовољни стањем у међуљудским односима на свим нивоима, од радног места, ако га имају, до дружења. И онда, нормално, породица им представља неку врсту азила и не само основну ћелију друштва, него целокупно друштво на које су упућени. Отуђење доводи и до све мање љубави, а пошто је волети и бити вољен једна од суштинских потреба човека, а партнери за нову породицу се налазе све теже и теже, логично је да се та потреба онда може једино задовољити у постојећој заједници са родитељима - објашњава др Марјановић.

По његовим речима, некада и конформизам доводи до "продуженог детињства", најпре код оних који имају посао, али захваљујући скуваном ручку и опраном вешу у родитељском дому, тако имају прилику да своју плату уштеде за нека лична задовољства. Међутим, како упозорава, на тај начин постају све пасивнији и равнодушнији према окружењу, што се највише огледа у великој аполитичности млађих од 30 година у Србији.

- И то није само отклон од политике, него од полиса, друштва у целини. Драматична последица такве духовне климе, која се огледа и у тих скоро 32 године живота када млад човек постаје "свој човек", јесте све мање нових породица, све старије друштво, једна нација пензионера и самаца - закључује др Радован Марјановић.

РОДИТЕЉИ треба ДА ПУСТЕ "ДЕЦУ ДА ОДРАСТУ"

Да у процесу осамостаљивања није увек сва одговорност на младима, став је дипломираног психолога Матеје Манојловића (24), сарадника у настави на београдском ФОН-у.

ФОТО: SHUTTERSTOCK
млади незапосленост фото shutterstock(1)

- Неке конзервативне и традиционалне вредности у нашем друштву инсистирају на породичном, колективном обитавању, раду и испомагању. Иако оваква стремљења имају своје предности (зашто не наставити породични посао?), ограничења која она намећу на младе често могу да се доживе као претећа и да ометају њихово напредовање и осамостаљивање. Наравно, ова међузависност често може да буде последица управо економских прилика. Често се код нас догађа да родитељи неретко прибегавају томе да децу у најмању руку не подстичу на осамостаљивање. Ово се не односи на то да ли их подстичу да зарађују, напротив. Иако постоје подстицаји да што раније почну да зарађују, родитељи ређе гурају младе у то да самостално доносе одлуке и преузимају одговорност. Готово је извесно и да тржиште рада треба да постане пријемчивије за младе, али осим тога веома је важно, и да родитељи "допусте својој деци да одрасту" - сматра Манојловић.

КО ШТЕДИ ЗА СВАДБУ, А КО ЗА СТАН ДЕЦИ

Један од примера разлике у осамостаљивању младих на западу и у Србији, како каже наш саговорник, јесте и ступање у брак.

ФОТО: SHUTTERSTOCK

- Код нас родитељи деценијама штеде за свадбу о којој ће се причати, евентуално писати, а онда се брачни пар усели у кућу једних од родитеља. На западу, прва брачна ноћ младенаца некада буде и у хотелу, али заједнички живот почињу у свом стану, који је уместо свадбе платила подједнако младина и младожењина породица, или га је чак обезбедила држава повољним кредитом - каже др Марјановић.

Просечна старост младих по земљама ЕУ када се осамостаљују:
Најмлађи 19
Шведска 21,2
Финска 21,3
Данска 22,7
Естонија 33,6
Португал 33,3
Хрватска 30,9
Словачка 30,7
Грчка 30,3

НАПОМЕНА: Просечна доб младих који се осамостале у земљама Европске уније прошле године био је 26,5 година.

Извор