РАДНА ПРАВА
УСВОЈЕНА УРЕДБА О МИНИМАЛНОЈ ЗАРАДИ У ЕУ – ПОКУШАЈ ОБЕЗБЕЂИВАЊА ПРИСТОЈНОГ ЖИВОТА ЗА 25 МИЛИОНА РАДНИКА И РАДНИЦА

Европски парламент је јуче усвојио уредбу о минималној заради у ЕУ која ће се примењивати у државама чланицама које већ имају законски дефинисану минималну зараду. Очекивања су да ће ове мере побољшати животни стандард за око 25 милиона радника и радница који примају минималац у ЕУ.

Машина 15.09.2022.

Фото: Fred Marvaux / European Union 2022 / EP
Заседање Европског парламента о минималној заради

Истог дана када је у Србији Влада висину минималца за следећу годину поставила на, недовољних, 40.020 динара и дан након што су синдикати протестовали захтевајући веће зараде, Европски парламент је већином гласова усвојио нове уредбе о адекватној минималној заради у ЕУ.

Гласовима 505 посланика за, 92 против и 44 уздржана, Европски парламент је усвојио уредбу од које се очекује да побољша стандард око 25 милиона запослених радника и радница у ЕУ. Мере о којима се гласало су претходно, у јуну, усвојене у Савету Европе, а њихова основна намера је да се свим радницима у ЕУ "обезбеди адекватан животни стандард, смањи сиромаштво запослених, да се промовише социјална кохезија и узлазна друштвена покретљивост и смањи јаз у платама међу половима".

Ова директива ЕУ дозвољава појединачним државама да саме одређују висину минималца, међутим, чланице ће морати да гарантују да њихови минималци дозвољавају радницима који их примају да воде пристојан живот узимајући у обзир трошкове живота. Као репер за израчунавање минималне плате, државама чланицама је предложено да успоставе израчунавање трошкова потрошачке корпе која укључује робу и услуге по реалним ценама или да висину минималца постави на 60% бруто износа медијалне зараде или 50% бруто износа просечне зараде.

Уколико би се у Србији примениле ове мере, минимална зарада би била нешто виша од 50.000 динара, што је и био један од захтева синдиката током преговора у Социјално-економском савету. Међутим, много значајније је што би се минималац усклађивао са растом просечне или медијалне зараде, а не само једном годишње како је правило код нас.

У ЕУ 21 од 27 чланица има законски регулисану минималну зараду и у тим државама ће се, међу којима су и Немачка и Француска као највеће економије, у наредне две године имплементирати мере које је усвојио Европски парламент. У шест земаља у којима минималац није законски регулисан, Аустрија, Кипар, Данска, Финска, Италија и Шведска, висина зарада се одређује кроз процес колективног преговарања.

У тексту на порталу Јакобин, Феликс Сироватка (Фелиx Сyроватка), подсећа да су дискусије о ЕУ мининалној заради старе колико и сам пројекат уније. Занимљиво је да су у различитим моментима многи синдикати из земаља западне европе, а понајвише из Немачке и нордијских земаља, били против усвајања оваквих мера пошто су сматрали да могу веће зараде да остваре путем социјалног дијалога и колективних уговора. Француске леве партије и Европска конфедерација синдиката су већ деценијама најснажнији заговорници успостављања ових мера, а актуелна криза и реални пад зарада као и искуство претходне економске кризе из 2008. године су сада ипак нагнале и друге актере да се заложе за европски минималац који је јуче добио већину у Европском парламенту.

Фото: Марко Милетић / Машина
Намирнице из минималне потрошачке корпе у Србији које је синдикат показао на протесту испред Палате Србија;

Усвојена директива је, поред минималне зараде, усмерена и на прилично јасно оснаживање процеса колективног преговарања у државама чланицама ЕУ, као и на већу заштиту права радника и нарочито синдикалног организовања, о чему ћемо писати више у засебним чланцима на Машини.

Усвојена директива није умаљена пошто је у последњих годину дана приметна промена у односу ЕУ према радним правима и зарадама. Одлуке које су донете у Европском парламенту, Европској комисији и у Савету Европе не значе да је дошло до промена политика у правцу већег заступања радничке класе, али сасвим сигурно показују све шире разумевање европских политичких и економских елита да им ни демографски ни економски показатељи не иду у корист, те да уколико желе да задрже и привуку нове раднике у своје државе и компаније, морају да учине одређене уступке као што су веће зараде и бољи радни услови.

С обзиром на то да држава Србија нема адекватне мере за задржавање радне снаге у земљи, а Влада сматра да трочлана породица може живети од 40.020 динара, делује да локални политичари и послодавци боље разумеју проблеме Немачке него привреде у Србији и радника и радница који је покрећу.

Извор