БЛИЦ/БИЗНИС
ЗРАДНА ПРАВА
НЕМАЧКОЈ СУ ПОТРЕБНИ МИЛИОНИ НОВИХ РАДНИКА, А СРБИЈА НЕМА АДЕКВАТНЕ МЕРЕ ДА СПРЕЧИ МАСОВНЕ ОДЛАСКЕ

Немачкој, у коју већ одлази велики број људи из Србије, недостају милиони радника и радница. Као држава са најачом економијом у ЕУ, Немачка планира да донесе низ мера које ће олакшати приступ њеном тржишту рада људима који желе да раде тамо, то ће неминовно довести до новог таласа исељења. Да ли Србија и њена привреда имају начине да радну снагу задрже у земљи?

Марко Милетић
09.09.2022.

Фото: Марко Рисовић / Камерадес

У последње време све је више вести о томе да се највећа привреда ЕУ суочава са проблемом попуњавања радних места. Према писању Дојче Велеа Немачкој недостају милиони радника и радница, а као решење тог проблема све је извесније увођење неког вида зелене карте по угледу на земље као што је Канада. Према плановима, за странце који би желели да раде у овој држави постојали би одређени услови као што је образовање из одређених профила који су потребни привреди, знање немачког језика и старост до 35 година.

Србија је једна од земаља која за Немачку већ представља значајан извор нове радне снаге, а нове мере би могле додатно да поспеше процес исељавања што би заоштрило демографску слику Србије и проблеме са локалним недостатком радника који већ постоје.

Наше саговорнице са којима смо разговарали о овом проблему су сагласне да Србија већ има одређене мере које су усмерене, пре свега на задржавање млађих радника и радница, али да те мере нису довољне или да су чак и контрапродуктивне.

"Одлуком Владе 2019. године формирано је Координационо тело за праћење токова из области економских миграција које, између осталог, треба да се бави превенцијом даљег одласка грађана Републике Србије у иностранство. Шта је ово тело урадило не знамо јер извештаји које треба да подноси Влади на 90 дана не могу нигде да се нађу. Али оно што знамо, јер подаци постоје на страници Еуростата да је у 2021. години прву дозволу боравка у државама ЕУ добило 44.200 грађанки и грађана Србије од који њих 17.273 због запослења", каже за Машину психолошкиња Сарита Брадаш.

Јелена Јевтовић, Унија послодаваца Србије за Машину објашњава да су радници и раднице који недостају Немачкој сличног профила као и они радници који недостају Србији и другим привредама у региону. С тим да је, како каже наша саговорница, у неким областима пословања тај недостатак израженији и готово критичан.

"Чињеница да је Западној Европи, а посебно њеној најснажнијој чланици Немачкој потребан додатни број радника свакако ће имати утицај на наше тржиште радне снаге, па самим тим и на редовно пословање наших предузећа", каже Јевтовић.

Брадаш подсећа да је донета и Стратегија о економским миграцијама за период од 2021. до 2027. као и акциони план за њено спровођење. Једна мера у оквиру Стратегије се односи на задржавање радне снаге и гласи: "Развој програма за задржавање људских капацитета из категорије дефицитарних занимања".

"Овде је занимљива намера да се задрже само они који имају дефицитарна занимања мада нигде није дефинисано шта су то дефицитарна занимања. Још занимљивије је како је у Акционом плану замишљена реализација ове мере: водиће се друштвени дијалог о међугенерацијској солидарности (једна активност) и анализираће се потенцијали радне снаге у контексту емиграције (друга активност). Не треба да будете стручњакиња за планирање да бисте схватили да активности немају никакве везе са мером односно развојем програма задржавања људи", каже Брадаш за Машину.

Ипак, и поред тога што и домаћој привреди недостаје радне снаге мере које се у Србији спроводе када се погледају доступни подаци нису довољне да задрже младе људе у земљи како то за наш портал објашњава Јована Божичковић из Кровне организације младих Србије (КОМС). Према тим подацима које износи наша саговорница 57% младих не зарађује нити има било каква примања, док свега 12% младих зарађује више од 80.000 динара, што је посебно занимљиво узимајући у обзир чињеницу да највећи број младих људи каже да је за пристојан и достојанствен живот потребно више од 100.000.

"Иако постоји програм као што је Моја прва плата, он нема карактер плате и надокнада која се добија за рад није адекватна. Нацрт закона о радној пракси је креиран, али је питања да ли ће и у ком облику бити усвојен. Скоро свака пета млада особа ради без било каквог уговора, што додатно онемогућава њихово пре свега економско, па онда и свако друго осамостаљивање. Уз овакав тежак положај, најчешћи разлог који младе задржава у Србији су породица и пријатељи", каже Божичковић за наш портал.

Немачки савезни парламент (Бундестаг); Фото: Херман / Flickr

Како отклонити узроке због којих људи одлазе?

Као и код сваког лечења потребно је отклонити узроке због којих људи одлазе, верује Сарита Брадаш према којој су ти узроци утврђени бројним истраживањима. То су: немогућност налажења посла у струци, слабо плаћен посао и низак животни стандард.

"Животни стандард нису само финансијска и материјална добра (којих већини становника ове земље мањка) већ и доступно и квалитетно образовање, здравствена заштита, функционално правосуђе... Намере да се отклоне узроци исељавања нема за шта је добра илустрација то што министар финансија повећање минималне зараде на 40.000 динара сматра великим напретком. Нема већег подстицаја за куповину карте у једном правцу од овакве изјаве", сматра Брадаш.

Унија послодаваца је са своје стране раније предложила свеобухватан разговор о реформи образовања, у којем би учествовале све заинтересоване и релевантне стране.

"Потребно је променити садашњи систем школовања у правцу да он формира кадрове који су заиста потребни привреди, а то значи и да се млади људи мотивишу у правцу тих занимања за којима постоји реална потреба. Потребно је такође да се унапреде и оквири за реализацију стручне праксе у предузећима, као и услови за преквалификацију, доквалификацију и самозапошљавање грађана. Очекивање да наша предузећа понуде плате конкуретне са онима на Западу, или конкретно у Немачкој, једноставно нису реална", каже Јелена Јевтовић из Унија послодаваца Србије.

Она додаје да домаћа предузећа у великом броју послују у отежаним условима као и да наша економија "не располаже неким вишком средстава који је ту негде акумулиран, али послодавци не желе да га поделе са радном снагом".

"Простора за значајно повећање зарада нема у акумулацији предузећа, то је извесно, али се известан простор може пронаћи у смањењу дажбина на плате које плаћају послодавци.

Уколико би се држава одрекла дела тих прихода, отворила би могућност да се овај новац прелије у зараде запослених, а самим тим и они мотивишу да остану да раде на нашем простору", каже Јевтовић.

Овде се морамо осврнути и на актуелне преговоре о висини минималне зараде које је поменула и Сарита Брадаш. Представници послодаваца прихватају повећање минималне зараде али уз смањивање пореза, међутим ни такво повећање не би минималац довело на ниво минималне потрошачке корпе нити би пратило раст инфлације. Остаје и питање како би се и одакле у случају смањења намета на зараде финансирале оне ствари из државног буџета које су директно повезане са приходима од пореза на зараде као што је јавно здравство, или пак како би се пунио пензиони фонд, а како смо чули од наших саговорница то су неке од кључних ствари које су потребне за осигуравање стандарда живота потребног да људи остану у земљи.

Наша саговорница из КОМС-а сматра да држава треба да измени и усвоји одређене јавне политике попут поменутог Нацрта закона о радној пракси, Стратегије за младе и пратећег Закона о младима.

"Поред адекватних јавних политика, неопходни су различити програми подршке – попут гаранције за младе како би млади људи у Србији смањили период процеса транзиције из образовања на тржиште рада који често траје и до две године, док је европски просек свега неколико месеци. Потребни су програми подршке и на нивоу не само економском, већ и стамбеном осамостаљивању попут подршке алтернативним видовима становања попут стамбених задруга рецимо односно мера који немају партикуларно усмерење, као што је то било са субвенцијом за станове и помоћ за младе брачне парове, закључује Божичковић.

Извор