АКТИВНОСТИ
| АКТИВНОСТИ
|
18.02.2016.
Активности гране науке, образовања и културеЗАШТО ПОНОВО ШТРАЈКУЈЕМО?ЗАКОН О ПЛАТАМА У ЈАВНОМ СЕКТОРУ
Саму најаву доношења Закона о платама у јавном сектору, просветни радници у Србији су прихватили сматрајући да је свака промена у односу на постојеће стање, добра. Већ дуго наше зараде су далеко испод републичког присека. Најнижа примања просветних радника у Србији, у односу на њихове европске колеге, не могу се правдати никаквим "мерама штедње". Да испред нас буду чак и колеге из Албаније, Македоније, Босне, Црне Горе, неприхватљиво је.
Закон о платама у јавном сектору је најављиван дуго и уз велику помпу. Његов први и званични "промотер" је био претходни министар финансија у Влади РС, Лазар Крстић. Доношење оваквог Закона је сматрао сопственом "мисијом" . Његовим одласком из Владе, охладиле су се и амбиције власти за доношењем таквог закона.
После извесног времена догодио се и штрајк просветних радника. По његовом завршетку је потписан Споразум o решавању спорних питања. Тим документом, Влада Републике Србије преузела је и неке обавезе. Чланом 3. овог Споразума "Влада се обавезује да ће благовремено утврдити предлог посебног закона којим ће се уредити плате запослених у јавном сектору, а који би се примењивао од 1. јануара 2016. године. Предлогом из става 1. овог члана побољшаће се материјални положај запослених у образовању". Овако стоји у оригиналу чији су потписници, потпредседница Владе Републике Србије, Кори Удовички, и Министар просвете, науке и технолошког развоја, Срђан Вербић.
Штафетну палицу "промотера" Закона о платама у јавном сектору је преузела потпредседница Владе Кори Удовички. Јавна расправа о Нацрту Закона о платним разредима у јавном сектору (у чијој изради нису учествовали представници синдиката, иако је то експлицитно стајало у Споразуму), почела је веома касно. Сам Нацрт је представљао разочарење за све који су га видели. Може ли се у њему пронаћи било шта добро? Ето, ако се потрудимо, наћи ћемо да је добар мотив, "за исти рад, иста зарада". Ту би се негде, похвале могле и зауставити. Зашто су из Нацрта Закона изостављени, а касније враћени, функционери? У суштини, њихов специфични радно-правни статус не би требало да има икакве везе са њиховом зарадом.Врло је магловито ко се сматра функционером, али је јасно да само они могу да напредују до највишег,13.платног разреда.
Зашто су изостављена јавна предузећа? Чиме су то она заслужила такав и толики ниво аутономије? Управо је њих целокупна јавност детектовала као узрочнике корупције, непотизма и многих проблема. Опште је мишљење да онда, када (и ако) буду приватизована, могу да буду самостална, али не и пре тога! Дакле, некима се даје аутономија коју можда нису ни тражили, а школе ће и даље бити у канџама Ценуса, који се, узгред буди речено, мењао преко ноћи и без икакве логике.
Закон о платама у јавном сектору, увелико касни. Чак и да је донет, њиме, како каже садашњи министар финансија, Душан Вујовић, плате не би биле ни повећане, ни смањене!?! Чему онда толика прича? Осетићемо бољитак, можда, после фискалне консолидације, а не пре 2018. године, поручују из Владе РС.
Чекају се нови закони који ће уредити области јавног сектора. Без тих законских аката, кровни закон биће само мртво слово на папиру.
Циљеви због којих се Закон усваја су девалвирани, а просветни радници су још једном изиграни. Због тога су репрезентативни синдикати тражили од Владе РС да повећањем коефицијената у два наврата, ове године, исправи неправду смањења плата из 2014.године, као и да исплати награду предвиђену Посебним колективним уговором и Споразумом.
Тражимо само оно што је, на крају штрајка, Влада већ потписала, побошљшање материјалног положаја запослених у образовању.
Ресор за образовни систем УСПРС Милан Јевтић
Погледајте
Одлуку » |