01.12.2015.

НЕОБРАЗОВАНА И ОСИРОМАШЕНА ЖЕНА - ПУТ У ПОТЛАЧЕНОСТ

Објављено: 01.12.2015. - 10:24

Познато је, и то није никаква енигма, да је степен образовања и економске моћи управо пропорционалан друштвеном статусу, слободи и независности сваког појединца у друштву.

Аутор: Драган Бурсаћ

Образована и економски снажна жена није нужно и потпуно слободна јединка у нашем друштву, али је без сваке сумње у предности над великом већином женске популације која, нажалост, ни стручном спремом, нити економским статусом не може себи обезбиједити ту независност.

Статистике показују да је међу жртвама насиља највише жена са, условно речено, нижим степеном образовања. Колико је образовање жене у сразмјеру са њеном независношћу у друштву, питали смо Биљану Савичић из Удружења Грађана "Будућност" из Модриче, које води сигурну кућу за жртве насиља у породици.

На основу дугогодишњег искуства у раду са женама жртвама насиља, Савичић каже да је насиље над женама друштвени проблем који је већ озбиљно узео маха и поред постојања бројних међународних и домаћих норматива који регулишу ово питање.

"Насиљем може бити погођена било која жена, али је чињеница да су жртве насиља у највећој мјери жене са нижим образовним степеном. Ниво образовања са сигурношћу одређује позицију жене како у породици, тако и у друштву. Жене са вишим степеном образовања чешће се одлучују за прекид насилничке породичне заједнице, јер у својој перцепцији виде начин и могућности да опстану и ван те заједнице", истиче Савичић.

Додаје да су жене које немају адекватно образовање често веома зависне од других, недовољно упућене у своја права, са јако ниским степеном самопоуздања, што их чини погодним за манипулисање од стране насилника.

Радмила Жигић из Фондације "Лара" из Бијељине, која такође води сигурну кућу за жене жртве породичног насиља, каже да је зависност, односно независност жена у друштву директно условљена доступношћу образовања. Она ово поткрепљује историјским чињеницама:

"Посматрајући историју покрета за права жена, видјећете да су жене као први захтјев за равноправност у друштву, тражиле право на образовање и требало је да прође цијели вијек да би могле равноправно да се уписују на факултете. Примјера ради, подсјетићу да је Универзитет у Цириху одобрио (експериментално) упис жена на студијске програме тек 1863. године, Оксфорд и Кембриџ још касније. Марија Кири је 6 година чекала да оде у Париз да студира јер у Пољској жене нису могле да похађају факултете. Много је разлога да жене инсистирају на образовању и да друштво нарочито води рачуна о приступу жена свим врстама образовања и цјеложивотног учења. "

Чињеница је и да су, без адекватног образовања, женама доступна само ниже плаћена радна мјеста, што директно утиче на њихову економску и сваку другу самосталност, те повећава ризик да буду жртва насиља.

Па ипак, треба бити опрезан у олаком доношењу закључака. Наиме, што се тиче узрочно-посљедичних веза насиља и образовања, јако је важно напоменути да се насиље дешава женама свих образовних структура и друштвених слојева.

"У евиденцијама, више је жена са скромнијим образовним профилом, јер образованије и запослене жене насиље ријетко пријављују полицији и проблем рјешавају унутар породичног круга и мимо помоћи институција. Знам велики број факултетски образованих жена које су прошле стравично искуство насиља. Али оне могу да се разведу, преузму бригу о дјеци, изађу из насилне везе без помоћи институција јер нису егзистенцијално угрожене. У свему другом, излазак из насиља и за њих је једнако болан процес", истиче Радмила Жигић из бјељинске Фондације "Лара".

Знамо да економска зависност, готово по правилу, шаље жену на маргине друштва. Биљана Савичић из Удружења Грађана "Будућност" Модрича каже да жене у БиХ чине око 40% радне снаге, али су и даље мање запослене у односу на мушкарце.

Поред тога, запослене жене су мање плаћене од својих колега мушкараца иако обављају исте или сличне послове. Код нас је још увијек друштвена норма да је мушкарац тај који финансијски доминира и обезбјеђује егзистенцију породице.

"Многе жене, препуштајући позицију хранитеља породице мушкарцу и дјеловање у друштвеном животу, бирају да буду незапослене и максимално упућене на приватну сферу дјеловања. При томе су исте често неплаћене раднице на својим породичним имањима, без имовине, радног стажа и слично. Наша искуства нам говоре да управо ту настаје проблем, јер у случају прекида тако уређене породичне заједнице из разлога почињеног насиља, оне су принуђене напустити породично домаћинство, при чему најчешће остају без ичега", Закључује Савичићева.

Радмила Жигић из Фондације "Лара" сматра да није пресудан само статус, него укупан квалитет живота. Проблем није само економске природе, него и друштвених предрасуда и невредновања женског неплаћеног рада у кући, у породичној економији.

"Свака домаћица дневно ради пуно радно вријеме које има и своју новчану вриједност, али она није исказана у економским прорачунима, чиме се директно доприноси маргинализацији жена које су незапослене. Имовина коју стиче у брачној заједници не уписује се и на њено име, што додатно доприноси њеној зависности и подређеном положају", каже Жигићева.

Када се ствари овако сагледају, поставља се питање - Колико сви заједено можемо да урадимо као друштво на едукацији и економском оснаживању жене, као предуслову за формирање слободне јединке?

Биљана Савичић тврди да би погрешно било рећи да ништа не чинимо, али да је чињеница да не чинимо довољно. Она истиче да друштво мора прихватити обавезу да једнако третира жене и мушкарце.

"Обезбјеђење равноправности је и уставна категорија, тако да око тога не би требало бити дилеме. Жене треба подстицати на укљученост, едукацију и личну изградњу, с циљем стварања услова њихове економске независности. Постојање одговорног друштва незамисливо је без задовољења принципа равноправности између мушкараца и жена", јасна је Биљана Савичић..

Радмила Жигић сматра да као друштво морамо да учинимо проблем видљивим и озбиљним.

"Жене су сиромашнији дио нашег друштва и то је основ на којем се морају креирати јавне политике, а посебно политике запошљавања, економског развоја, пореза, буџетске потрошње. То није само женско питање, то је озбиљан друштвени проблем и на тај начин га треба и рјешавати" , постулира Радмила Жигић

У свом дугогодишњем раду са жртвама насиља, ове двије организације настоје помоћи корисницама сигурних кућа да се дошколују и стекну одређену економску независност, како би се избавиле из зачараног круга насиља и сиромаштва. Чак и оне жене које су биле довољно храбре да напусте насилника и смјесте се у сигурну кућу, по изласку из сигурне куће суочавају се са тешким егзистенцијалним проблемима. Без посла, образовања, имовине, неке немају другог избора већ да се врате тамо одакле су побјегле.

УГ "Будућност" Модрича одавно је уочило везу између финансијске зависности жене и насиља почињеног над њом. Примјера ради, сигурна кућа УГ "Будућност" Модрича постоји већ 15 година. За све вријеме свог постојања, а према расположивим подацима, од укупног броја корисница Сигурне куће, њих 87% су економски зависне жене. Са друге стране, финансијска зависност је разлог и њиховог враћања у зачарани круг насиља. Оне најчешће немају гдје да оду и немају могућност да се осамостале. Управо из тих разлога, УГ "Будућност" је у посљедњих неколико година одлучило да активно ради на економском оснаживању жена, а нарочито жена жртава насиља.

Говорећи о економском оснаживању жена жртава насиља, Биљана Савичић каже:

"Имамо значајне контакте са послодавцима, при чему смо успјели изнаћи начин да неколико десетина корисница Сигурне куће добије запослење. Поред тога, корисницама је омогућено и да се укључе у едукативно/креативне активности (обука за пластеничку производњу, обука из воћарства, радионице декупаж технике, обука из предузетништва, и сл.). Неке кориснице су оснажене и на тај начин што су им додијељени пластеници, опрема за декупаж и израду декоративних предмета, шиваће машине, и сл. И поред свега, УГ "Будућност" неће стати на овим активностима. Оне ће у наредном периоду бити још свеобухватније и прогресивније. Разлог томе је наше вјеровање да је једино економски независна жена -- сигурна жена", закључује Савичићева.

Фондација "Лара" такође ради на економском оснаживању жена провођењем едукације и посредовањем у додјели малих грантова женама за покретање посла унутар домаћинства.

"То су мали предузетнички кораци, али јачају знање жена и свијест да оне имају права на посебне мјере подршке од стране друштва. Развој женских предузетничких вјештина, подршка женском предузетништву један је од важних корака у еманципацији жена. Водили смо и бројне кампање за подршку предузетништву жена, нажалост, наши порески закони су постали такви да је овдје донкихотовски подухват приватно предузетништво. Жене још мање имају шансе јер много мање могу рачунати на "специјалну" подршку која се остварује политичким и другим везама" , наводи Радмила Жигић испред Фондације.

Дакле, друштвена маргинализација условљава економску, а економска друштвену и све се врти у једном зачараном кругу. Циљ је јдном за свагда разбити тај круг.

извор: http://www.6yka.com/