ИНФОРМИШИТЕ СЕ
| ИНФОРМИШИТЕ СЕ
|
10.12.2014.год.
Панел "Јавна предузећа и тржишна конкурентност у Србији"одржан у Danas conferens centruСЕРТИЋ: СТРАТЕГИЈУ ИМАЈУ САМО ПОШТА, ЕПС И ЕЛЕКТРОМРЕЖА
АУТОР: ДЕЈАНА МАЈСТОРОВИЋ
Београд - Са листе од 500 државних предузећа која морају да окончају процес приватизације, чак 170 уопште не функционише, а од тога 80 нема ни једног запосленог док у преосталим има тек по неколико радника. Неће сва предузећа отићи у стечај, процењујемо да ће то бити око стотину, углавном ових без радника јер она и не могу, осим кроз тај процес, да буду угашена - рекао је јуче министар привреде Жељко Сертић на конференцији "Јавна предузећа и тржишна конкурентност у Србији" Данас цонференс центра.
Према његовим речима, за највећи број тих предузећа не постоји тржишни потенцијал, а чак и они који раде и имају способан менаџмент, често имају и наслеђене проблеме због којих тешко долазе до послова. Сертић је навео да ће се спашавати свако предузеће које има било какав тржишни потенцијал, и то ће бити омогућено или кроз план реорганизације, договорну продају или пак извлачење кроз стечај.
- То није по свом аутоматизму гашење предузећа. Постоје заинтересовани купци који желе да купе предузеће из стечаја, да преузму и део радника. Такође, постоји правни модел како да се спасу неке од фирми. Било би лакше да смо то урадили 2003. или бар 2008, али тада је било атрактивно продавати фирме које су имале своје тржиште. Било је једноставније да купите део или укупан капитал предузећа, добијете тржиште и малу производњу коју угасите или не угасите - казао је министар.
Он је истакао да је мали број добрих и квалитетних примера у које су стране компаније улагале и направиле нови производ. Тога има нешто мало, навео је Сертић, у пољопривреди, хемијској индустрији, али најмање у машинској индустрији.
- Дозволили смо да наша индустрија дође до нуле. У јавности се често заплетемо у причу о реиндустријализацији, али то није могуће на онај начин како је рађено 50-их и 60-их година прошлог века, јер данас постоји тржишна утакмица, а тржишни принципи су једноставни. Постоје компаније које анализирају тржиште, фирме које су у проблему купују јефтине акције које после продају, највећи број је инвестиционих фондова који раде само то. Морамо да пређемо у такав свет тржишног функционисања, и да отварамо фондове - објаснио је министар.
Сертић је напоменуо да постоји проблем са Београдском берзом, која не функционише како треба и како је замишљено. Он је додао да је промена перцепције рада унутар фирми кључна ствар и да се не треба бавити бројкама.
- Основна методологија је управљање променама. У појединим медијима сензационалистички се пише о великом броју отпуштања. За јавна предузећа није кључни проблем колико ће људи отићи, већ како ће радити они што остану и како ће менаџмент управљати. Наредне године у јавном сектору очекујемо природни одлив, јер ће, с једне стране, неки од запослених отићи у пензију, а део ће прећи и у приватни сектор, уколико га довољно подстакнемо - објаснио је Сертић.
Према његовим речима ниједно предузеће не може да остане без кадрова, али важно је да запослени који ту остану, раде пуним капацитетом. Сертић је истакао и да је први заговорник да се отпусте нерадници, али да то није могуће учинити без анализе.
Он је подсетио да је Министарство привреде послало јавним предузећима план уштеда за наредну годину, али да су за сада стратегију развоја направиле једино три фирме - Поште Србије, Електропривреда Србије и Електромрежа Србије. Он је додао да су јавна предузећа укупно гледано на стубу срама својом заслугом, а сада им је потребна помоћ да промене начин управљања и уведу нову методологију.
Према речима Милана Кркобабића, директора Пошта Србије, јавна предузећа су камен на врату државе Србије.
- Ако погледамо фискалну консолидацију и стање јавних финансија и то колико треба да зараде у следећој години, они су свакако терет који покривамо из својих џепова. Једино је ЕПС кренуо у реформе док остали немају ту намеру, изгледа да чекају наређење министра. То значи да не постоји свест и спремност да се крене у суштинске дубоке реформске промене, а Поште Србије крећу управо у такву реорганизацију - подвукао је Кркобабић.
Он се сагласио са ставом Сертића да није пресудно колико ће радника у јавном сектору бити отпуштено, већ да људи који остану заиста раде и да менаџмент обезбеди послове. Такође, потребно је изборити се са конкуренцијом и поспешити профитабилност тих предузећа.
Један од закључака панела јесте да се не могу примењивати исти модели за сва јавна предузећа, јер нека од њих имају монопол на тржишту и апсурдно је да улажу новац у маркетинг, док су друга суочена са јаком конкуренцијом и оне без таквих издвајања немају шансу да остану "у игри".
Без отпуштања
- Поште Србије не предвиђају отпуштања и смањења броја људи већ адекватну прерасподелу, тамо где нам недостају, пребацићемо са места где их има више, а таквих је највише у администрацији. Поште су направиле детаљан план развоја за наредну годину, која обухвата прерасподелу особља, смањивање броја директора са 98 на 33, чланова Извршног одбора, а биће смањен и број сектора са 38 на 25 - најавио је Кркобабић и додао да ће природни одлив бити довољан у првој етапи, а да ће се формирати "заштитне радионице", како се не би отпуштали људи пред пензијом.
Имамо идеје, недостаје знање
- Немамо довољно пословног знања, али имамо идеје. Кључни елемент који страни привредници траже је да ли су овде људи спремни да када се угаси један посао крену у други, да ли постоји довољно еластичности и чврстине да се крене даље. Тако процењују способност менаџмента и радника. Наша земља има високе оцене у томе - казао је Сертић и додао да је неопходно изаћи из љуштуре сигурности јер данас ниједно радно место није стабилно.
|