26.04.2014.

НОВА ВЛАДА СМАЊУЈЕ ПРАВА ЖЕНА!

Категорија: Социјалдемократија ; Датум: 26. 04. 2014. ; Аутор: Милош Ђајић

Новим Законом о Министарствима који је предложила старонова Влада у настајању између осталог укида се и Управа за родну равноправност. Ово је било за очекивати мада нисам мислио да ће бити овако брзо и радикално. Већина људи зна да се годинама залажем за родну равноправност пре свега мотивисан жељом да мојим ћеркама оставим уређенију Србију где ће се оне и њихов рад више поштовати.

30% жена у Влади

Знате сви да кад год могу и упркос свему увек ћу покушати да прогурам механизам минималне квоте. Радило се о страначком статуту, некој одлуци или Закону. Тако смо и 2011. године баш у ово време прогурали на мишиће, упркос противљењу многих амандман којим осигуравамо стварних 30% жена у Склупштини. И ево сад после других избора та одлука није укинута, што не значи да некада неће то пасти неком на памет. Данас у Народној Скупштини имамо 83 народне посланице. Е сад оно што се од њих очекује, јер наравно неке од њих немају појма да не би биле ту где јесу да није било чувеног амандмана Александре Јерков, је да борбу за равноправност наставе. Ми из ЦМВ смо им се у то име и обратили једним писмом да увек када погледају на чему стоје схвате да стоје на многобројним раменима жена пре њих које су се избориле за веће поштовање женских права. Јучерашња најава да ће од 19 министара само 3 бити министарке показује да нас мандатар није чуо

Предраг Стакић лого женска људска права

Управа за родну равноправност

Управа за родну равноправност је била орган управе у саставу Министарства рада, запошљавања и социјалне политике. Њена надлежност је била да обавља стручне послове и послове државне управе који се односе на : анализу стања и унапређење положаја жена, израду Националних стратегија за побољшање положаја жена, израду нацрта закона из ове области, сарадњу са другим државним органима, међународну сарадњу у овој области, пружање административно техничке подрше Савету за родну равноправност Владе Србије... Новим Законом о министарствима она се укида. Овим старанова Влада на самом почетку показује да има намеру да смањи стечена права у области људских права што је недопустиво.

Синоћ сам касно контактирао једну своју савезницу на пословима родне равноправности из владајуће странке. На жалост њен одговор ме је дубоко разочарао, јер се за укидање користи слична аргументација као за укидање Фонда за заштиту животне средине. Подсећам да је исто тако на брзину укинут Фонд и да ево већ две године не можемо да успоставимо систем финансирања заштите животне средине у Србији, а последице се ових дана виде и у поплавама које су последица нагомиланог отпада у одводним каналима и коритима река. Она каже "Биле су злоупотребе новца у Управи, а слаби ефекти". А на то ја поручујем, процесуирајте одговорне ако је било злоупотреба али немојте укидати институцију!!!!

Зато дижем глас и тражим да се Управа за родну равноправност не укине и тражим од свих посланика и посланица да усвоје амандман на члан 16. Закона који је поднела Гордан Чомић.

Ајмо да вас видимо посланици и посланице да ли имате свој интегритет о вредносним питањима који се тичу наше будућности и европске перспективе.

Уколико сте сагласни са мном искористите СМС поруку коју можете поделити својим страначким колегиницама и колегама!

"У праву си што не даш УПРАВУ!! Гласај за амандман на Члан 16 Закона о министарствима.

Да задржимо Управу за родну равноправност! Управа је настала уз велике напоре жена да створе механизам да кроз законе и политике унапреде свакодневни живот, обезбеде сигурност од насиља и шансе за посао. Покрећемо велику акцију преко медија и интернета. Шаљи даље обавештавај даље. Стижемо и у парламент. Амандман је поднела Гордана Чомић."

Зашто је важно да Управа настави да постоји?

Аргументацију написала Вишња Баћановић

"Механизми за родну равноправност су кључни за увођење родне перспективе и обезбеђивање равноправности и као такви дефининаси у Пекиншкој платформи за акцију и другим међународним документима. У извештају Европском парламенту 2012 који је поднела посланица Марија Цорнелиссен истакнуто је да је неопходно јачати механизме на националном нивоу, у земљама западног Балкана и да је то кључно за процесс придруживања Европској Унији. Неопходно је да они буду при највишим органима власти, да им се повећају људски капацитети, али и буџети. Управа за родну равноправност представља једини национални механизма при извршној власти, који има опративну улогу. за њено успостављање била је потребна дуга борба и креирање политичке воље. Важно је задржати институционалне механизме и обезбедити им континуитет. Укидање Управе за родну равноправност предтављало би корак у назад у изградњи институционалног оквира и отежало наставак деловања у овој области, имајући виду започете процесе (као што је припрема измене Закона о равноправности полова, усаглашаање прописа у поглављима 23 и 24, припрема израде нове Националне стратегије, спровођење Националног акционог плана). Женске организације дуги низ година сарађују са Управом за родну равноправност, али је и критикују. Свакако је потребно да Управа постане ефикаснија, али то се може постићи давањем већих овлашћења, установлајвањем процедура које ће увећати ефикасност Управе и политичку вољу да се она укључи у процесе доношења одлука на локалном нивоу. Решење није у укидању институције! Не смемо заборавити да су и Закон о равноправности полова, квоте за мање заступљени пол, Стратегија за орбу против насиља, резултати скоро 10 годишње борбе за институције у области родне равноправности. Ово све је омогућило да питања родне равноправности буду видљивија И значајнија, И да имамо како да радимо даље. Била би лоша пракса И имало би лош одјек да се дневнополитички и без кључних аргумената укидају институције, зато што нису довољно ефикасне, а посебно институције које штите од дискриминације и раде на унапређењу људских И женских права. И у другим ресорима Има проблема али их нећемо све укинути, него ћемо настојати да их побољшамо. То је сигуро могуће и са Управом. Ако се она већ хоће изместити из Министартсва онда треба да буде при кабнету Премијера, свакако на вишој позицији него до сада, али у истом облику и са истим мандатом. За унапређење права жена кључан је континуитет, као и сарадња."

Писмо посланицама

драге колегинице и колеге, поштоване посланице

у току је акција за спречавања Укидања управе за родну равноправност коју су покренуле/и активисткиње/и НВО сектора. У наставку је аргументација за неукидање управе, медју којима је кључна она која се односи на буџете. Наиме један од разлога за укидање и Управе и Канцеларија за дијаспору и вере су уштеде у буџету. Ево неких података који могу да објасне како је оваква аргументација неадекватна, као и листа разлога засто би требало сацувати Управу:

финансирање из буџета : Канцеларија за дијаспору 325 милиона динара , Канцеларија за вере 817 милиона, Управа за родну равноправност 3 милиона !!

Не дозволимо да се укине УПРАВА за родну равноправност !

Механизми за родну равноправност су кључни за увођење родне перспкетиве и обезбеђивање равноправности и као такви дефининаси у Пекиншкој платформи за акцију и другим међународним документима.

У извештају Европском парламенту за 2012. који је поднела посланица Марија Цорнелиссен истакнуто је да је неопходно јачати механизме на националном нивоу, у земљама западног Балкана и да је то кључно за процесс придруживања Европској Унији. Неопходно је да они буду при највишим органима власти, да им се повећају људски капацитети, али и буџети

Управа за родну равноправност представља једини национални механизам при извршној власти, који има оперативну улогу. За њено успостављање била је потребна дуга борба и креирање политичке воље. Важно је задржати институционалне механизме и обезбедити им континуитет.

Не дозволимо да се под изговором штедње укида Управа. У Закону о буџету за Управу је издвојено свега 3 милиона динара.

Укидање Управе за родну равноправност представљало би корак уназад у изградњи институционалног оквира и отежало наставак деловања у овој области, имајући виду започете процесе (као што је припрема измене Закона о равноправности полова, усаглашаање прописа у поглављима 23 и 24, припрема израде нове Националне стратегије, спровођење Националног акционог плана).

Женске организације дуги низ година сарађују са Управом за родну равноправност, али је и критикују. Свакако је потребно да Управа постане ефикаснија, али то се може постићи давањем већих овлашћења, установљавањем процедура које ће увећати ефикасност Управе и политичку вољу да се она укључи у процесе доношења одлука на локалном нивоу. И одређивањем ресурса. Решење није у укидању институције!

Не смемо заборавити да су и Закон о равноправности полова, квоте за мање заступљени пол, Стратегија за борбу против насиља, резултати скоро 14 годишње борбе за институције у области родне равноправности. Ово све је омогућило да питања родне равноправности буду видљивија и значајнија, и да имамо како да радимо даље.

Била би лоша пракса и имало би лош одјек да се дневнополитички и без кључних аргумената укидају институције, зато што нису довољно ефикасне, а посебно институције које штите од дискриминације и раде на унапређењу људских И женских права. И у другим ресорима Има проблема али их нећемо све укинути, него ћемо настојати да их побољшамо. То је сигуро могуће и са Управом.

Ако би Управа требало да се измести из Министарства за социјалну политику, предлажемо да буде у Министарству за државну управу и локалну самоуправу.

За унапређење родне равноправности и побољшање права жена кључан је континуитет, као и сарадња.

Молимо вас да све ове аргументе узмете у обзир приликом данасњег гласања, као и да о иницијативи обавестите колеге, колегиницие, активисткиње и активисте...

Отворено писмо марији Обрадовић, посланици СНС

Драга Марија,

И ја дајем себи слободу да Вам пишем, на основу тога што се познајемо и што смо имале прилику да сарађујемо, на истој овој теми, политика родне равноправности и улоге политичарки.

Жао ми је што сте кампању дела женског покрета препознали као претњу или увреду. Такође разумем нелагодност у којој сте се вероватно нашли, имајући у вид...у шкакљивост онога што сте бранили.

Део Ваше аргументације је био сличан нашој: да нам је, посебно за придруживање Унији веома важно да имамо тело за родну равноправност на вишем нивоу, ефикасније, утицајније, са већим буџетом. Можда је иницијална намера и била та, да се бавимо темом на бољи начин. Оно што јесте спорно је да то ново тело и ново решење није предложено и није се нашло ни у Закону о министарствима, ни у Закону о Влади, где му је заправо место. Укидање једне тако важне институције и/или прављење нове је један важан посао који се не обавља на брзину. Стекао се утисак да је важније укинути Управу, него изградити боље решење. У томе је проблем. У томе што то није бављење политиком, него поткусуривање.

Управа није сјајна, није "најбољи од свих механизама". И ми смо, годинама уназад биле огорчене на начин на који Управа ради, између осталог и зато што се доводи у питање наш заједнички труд или бар идеју у коју верујемо. Ако је то био и Ваш разлог, онда се показало да је Управа и успела у томе: да се читав дугогодишњи труд око изградње и јачања институционалног оквира сруши због личног стила одређених особа.

То све на страну, оно што је важно је испливало заправо у расправи. Да је Вама важно питање родне равноправности, али да је у овом тренутку ипак, у односу на "држање главе изнад воде" споредно, то је врло важан аргумент. Зато што је та маргинализација питања родне равноправности као споредног још један од начина маргинализације жена; то да никад не дођу на ред.

Као што сте такође приметили у излагању, већина посланица не би била ту да није било квота односно истих ових жена које су лобирале за тај амандман у Закону о избору народних посланика, на исти начин као данас, или су то радиле пре десетак година или пре неколико стотина, као Олимпија де Гуж. Стотине жена су дале своје животе за то да Ви данас седите у парламенту. Или што би рекла Гордана Чомић, "не заборавимо на чијим раменима стојимо".

То не значи да треба да чувате једну Управу за родну равноправност, али значи да морате да се борите да механизам остане, као и да се глас женског покрета чује. Да консултујете оне које на томе раде, када се прича о новом телу. Не зато што смо ми најпаметније или једине које имамо право тиме да се бавимо (како је то приметила Ваша колегиница) него зато што се тиме једноставно бавимо. И то радимо врло добро, неке дуже, неке десетак година, а свако и пре Управе за родну равноправност, а и пре Вас.

Женска парламентарна мрежа је морала дискутовати о овоме, о предлогу амандмана за ново тело, канцеларију при Влади што свакако јесте добро решење (иако је мање добро да се формира уредбом). Иако ЖПМ још није формирана у новом сазиву, могле сте показати добру вољу да јој обезбедите континуитет. Односно да осмислите како да рад тела унапредите.

Видећете да је борба за родну равноправност често у супротности са страначким ставовима. да ће често да Вас нападају и оспоравају и да не можете да урадите оно што мислите и верујете да треба. Или оно што обећате.

Видећете и да се неће свима у Вашој странци свидети да се превише истичете кроз Женску парламентрану мрежу и да будете звезда међу звездама, без да су Вас они у такву направили. Видећете да ће Вам требати женски покрет и наша енергија, знање и искуство. Али можда ћете, као данас, моћи сами. Као што сте и ЖПМ направили сами.

Видећете сигурно да истинска борба за родну равноправност значи измену начина на који се политика "води" или се одлуке доносе. Ви данас нисте показали да у то верујете

Дакле није проблем што нема више Управе за родну равноправност, него у томе што нема ничега и питање је да ли ће га бити. Колико сам разумела још увек се са лидерима нисте избориле за ново телу у Влади, јер оно није важно док се "држи глава изнад воде". Верјте ми, то је тек почетак. До сада сте се бавиле "женском причом" (грозног ли термина) на крилима онога што је остало, а што полако рушите. Када Вам буде требало, да браните своје позиције, нећете имати за шта да се ухватите.

С поштовањем,

Вишња Баћановић