09.10.2013.

Датум: 9. 10 . 2013./ Медиј: РТС 1 / Рубрика: Вести, Економија / Аутор: Редакција

РЕАГОВАЊА НА ЕКОНОМСКЕ МЕРЕ ВЛАДЕ

Мере Владе за опоравак привреде изазвале су бројне реакције, како политичких странка, тако и синдиката и невладиног сектора. Влада могла да избегне повећање ПДВ-а, поручују из НАЛЕД-а. Конфедерација слободних синдиката оценила да нове мере штедње донети брз и ефикасан опоравак привреде.

Влада Србије могла је изменом начина исплате отпремнине у Закону о раду да омогући оптуштање запослених у јавном сектору и тако избегне повећање ниже стопе пореза на додату вредност и удар на стандард грађана и привреду, оценила је Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД).

Седница Владе на којој су усвојене економске мере

"Предлог економских мера представља први корак у смањивању трошкова администрације, али не и довољан, јер ће тешко надоместити мањак који ће буџет имати у наредним годинама", указује се у саопштењу НАЛЕД-а.

Додаје се да у пакету нових Владиних мера нема подстицаја економском развоју, јер су у плану нова задуживања, као основни начин обезбеђивања ликвидности, а није прецизирано за шта ће тај новац бити намењен.

"Другим повећањем ПДВ-а у кратком периоду Влада је затворила једна од врата за смањење пореског оптерећења на зараде. Добар модел како да се то уради јесте укидање доприноса на здравство и незапосленост, док би недостајућа средства могла да буду обезбеђена кроз виши ПДВ", предложио је НАЛЕД.

Та организација је позитивно оценила најаву измена Закона о раду и Закона о планирању и изградњи, јер су то важни прописи за поправљање пословног амбијента, као и смањивање субвенција за предузећа која књиже губитке.

Конфедерација слободних синдиката оценила је да нове мере штедње које је Влада Републике Србије најавила у уторак, неће донети брз и ефикасан опоравак привреде.

Конфедерација слободних синдиката поздравља реформски курс, али констатује да ће тајкуни и други који су се "обогатили преко грбачерадника преживети без икаквих последица, док је осиромашеним радницима боља перспектива обећана тек од 2017. године".

Мере штедње суштински су рестриктивне, економски неоправдане, а највећи терет "опоравка привреде" сваљен је на најсиромашније слојеве становништва кроз повећање ПДВ-а са осам на десет одсто, због чега су неминовни таласи поскупљења хране и свих основних потрепштина за живот које чине потрошачку корпу, указала је Конфедерација.

"Боља наплата реалних пореза и царина, сузбијање сиве економије и корупције донеле би више прихода од смањења плата запосленима у јавном сектору", наводи се у саопштењу.

Транспарентност о мерама Владе

Организација "Транспарентност Србија" оценила је да од најављених економских мера Владе Србије на борбу против корупције позитивно могу да утичу завршетак реструктурирања и приватизације предузећа, смањење државних субвенција и снажнија пореска контрола.

"Ако се мање државног новца и интереса буде налазило у привредној сфери, мање ће бити и мотива и прилике да до корупције дође", наводи се у саопштењу те невладине организације.

Промоција ових мера, како се наводи, "суочила нас је са запањујућим сазнањем да Влада до скора није располагала тачним подацима о броју запослених у јавном сектору Србије, па се логично поставља питање на основу каквих параметара су до сада прављени фискални планови и планови за реформу јавног сектора".

"Међутим, најављене мере изазивају бојазан из најмање два разлога. Први је чињеница да је процес приватизације до сада био прожет разним сумњама, које су у неким случајевима већ преточене у оптужнице, као и недовољно снажном контролом испуњавања обавеза", истиче се у саопштењу.

"Транспарентност" поручује да, пошто ниједан пропис који се односи на ту област није измењен, ризици који су постојали за раније приватизације постоје и сада.

Пошто ће, према најавама из Владе, власничка трансформација да се одвија и кроз јавно - приватна партнерства, "Транспарентност" подсећа да овај поступак носи са собом још веће ризике од корупције, и да је код њих чак и елементарна јавност података незаконито ограничена Правилником које је Министарство финансија донело ове године.

"Други, много већи проблем, јесте то што је током реконструкције Владе донета одлука о претварању дугова једне приватне фирме у државни удео у власништву и што нема никакве законске гаранције да ова или нека будућа влада неће поново 'подржавити' већ приватизована предузећа или донети арбитрерну одлуку о томе које ће губиташе спасавати, а које не, неким новим тајним или јавним 'закључком'", наводи та НВО.