ИНФОРМИШИТЕ СЕ
| ИНФОРМИШИТЕ СЕ
|
01.10.2013. Датум: 1. 10. 2013 / Дневне новине ДАНАС / Рубрика: Економија / Аутор: Љ. Буквић
Текст новог закона о раду још се не назире,али све су жустрије полемике око претпостављених решењаМНОГО КАМЕЊА ЗА СПОТИЦАЊЕ
И синдикати и послодавци траже да учествују у писању новог закона * Око увођења флексибилног радног времена за сада нема јединственог става
Послодавци траже могућност за лакше отпуштање, радници већу сигурност / Фото: ФоНет / Драган Антонић
Београд - Годинама се прича о њему, праве се радне верзије, предлажу нове-старе идеје, слушају савети страних стручњака, али јавност никако да угледа коначну верзију закона о раду која би много боље од актуелног (који сви одреда критикују) решила огромне проблеме српске привреде и запошљавања.
Проблем прави недостатак квалитетне комуникације и неспремност на компромисе послодаваца, синдиката и државе, а долазак Саше Радуловића на место министра привреде многима од њих сада улива наду да би нешто могло да се промени.
Радуловић је, као и претходни министри, заговорник измене Закона о раду, али је учинио нешто што претходни нису - сложио се по једном питању са синдикатима, односно њиховим захтевом да се никако не послушају међународне финансијске институције које су саветовале да се рад на одређено са једне повећа на три године. Међутим, то је само један од три "трна у оку" синдикалним лидерима.
Наиме, сви синдикати против су онога на чему је Међународни монетарни фонд инсистирао - одређено радно време на три године, отпремнине радницима за време проведено код последњег послодавца а не за све године радног стажа и увођење флексибилног радног времена.
Да ли због измена у врху власти, али синдикати и послодавци последњих месец дана на сав глас говоре о изменама закона инсистирајући на томе да буду активни учесници у писању текста чији се обриси још не назиру. "Припремамо се за текст закона који ће, вероватно, доћи брзо. Према досадашњим најавама, нови закон неће бити нимало златан за раднике, па ћемо, нажалост, морати права да бранимо на улици. Ово је испит и за синдикат, јер ће се, уколико не успемо да одбранимо права запослених, поставити и питање нашег постојања", рекао је пре неколико дана потпредседник Самосталног синдиката Зоран Михајловић на округлом столу посвећеном управо овој теми. И председник Конфедерације слободних синдиката Ивица Цветановић рекао је за наш лист да је већ било "прелиминарних разговора" са министром око регулисања неких тачака закона о раду. Цветановић је напоменуо да је предлог да се рад на одређено продужи новим законом са једне на три године једнако неприхватљив за њих, али и за новог министра. С друге стране, Цветановић је истакао да би расправе и проблема могло да буде око договарања о флексибилним облицима запошљавања.
Управо то би могао да буде највећи камен спотицања. Према подацима ЕУ, у свим скандинавским земљама, али и Немачкој и Великој Британији флексибилно радно време је уобичајена ствар, док се класичног радног времена од 40 сати недељно придржавају у новијим чланицама ЕУ, Румунији или Бугарској, али и Мађарској, где чак 80 одсто људи ради стандардних осам сати дневно, пет дана у недељи. У развијенијим државама рад од куће или подела посла, односно ситуација у којој два запослена обављају посао једног, односно деле радно време за мању плату је одавно позната категорија. У Србији овакве промене подржавају послодавци, али не и синдикати који сматрају да је у економској ситуацији у којој је држава данас, смањивање плата неприхватљиво. Међутим, флексибилни облици рада су у неким државама попут Немачке у време кризе очували радна места јер послодавци онда много мање отпуштају раднике. А радници, када криза прође, добијају прилику да се врате на пуно радно време.
Све опције како би могло да буде код нас ускоро треба да буду познате, јер ће учесници социјалног дијалога у Србији имати прилику да одлуче о томе шта је за домаће радно законодавство најбоље. Причу око измена Закона о раду, требало би додатно да узбурка делегација ММФ-а која сутра долази у посету.
За отпремнине зелено светло
Судећи према изјавама појединих синдикалних представника, исплате отпремнина за године проведене код последњег послодавца не би требало да буду велики проблем приликом писања новог текста закона, јер су неке синдикалне централе дале "зелено светло" овом решењу. Наиме, то би значило, како су раније рекли и у Самосталном синдикату, али и АСНС, да би и старији радници тада имали веће шансе да добију посао.
|