ИНФОРМИШИТЕ СЕ
| ИНФОРМИШИТЕ СЕ
|
06.08.2013. Датум: 6. август 2013 / Медиј: "Вечерње новости" / Рубрика: Друштво / Аутор: Б. Стјеља
ПЕНЗИЈЕ И ПЛАТЕ НИКАД НИЖЕ
Најниже плате и пензије се све више обезвређују, а оне највише, којима располаже мањина, и даље расту. Пола милиона радника прима минималац, док њихови директори подижу до десет пута дебље коверте
РАДИО сам у савезним органима, а у пензију сам отишао пре 23 године. У односу на тај период, све се променило нагоре. Тада је плата чистачице била пет пута мања од министарске, а данас, примера ради, највише плате у Управи за контролу летења иду и до 10.000 евра месечно док чистачице и даље добијају сићу - каже Зоран Дуловић из Новог Сада (74).
Он каже да су сличну судбину доживеле и пензије јер је 1990. године, када је постао пензионер, подизао новац у вредности од 1.370 марака, а данас - 400 евра, дакле три пута мање. У његовим првим пензионерским данима, приходи су му били 10 пута већи од пољопривредних пензија, а данас добија једва четири пута више од земљорадника.
- Положај и радника и пензионера је неупоредиво лошији него пре двадесет година. Тада сам био гроф, а данас се свега одричем. Овим путем ћемо сви доћи до просјачког штапа - прича Дуловић.
Становништво у Србији се, очигледно, раслојава. У Републичком заводу за статистику су израчунали да од 1.023.044 запослених код правних лица (у привредним друштвима, предузећима, установама, задругама и организацијама), чак 46.201 не добија ни динара, 34.934 прима мање од 20.010 динара колико је законски минимум, а 41.578 се врти око минималца. С друге стране, 55.302 добија између 120.000 и 150.000 динара и још 36.809 најмање 1.500 евра месечно.
- Пре 2000. године нису постојале толике разлике међу платама, али од тада је све већи јаз између највиших и најнижих зарада - прича Ивица Цветановић, председник Конфедерације слободних синдиката и додаје да истовремено огромна већина запослених добија најмање могуће износе, док мањина убире кајмак. - Нарочито се злоупотребљава минималац. Иако је законом предвиђено да зарада од 20.010 динара може да се исплаћује краткорочно, односно само у случају када предузеће падне у кризу, у Србији око пола милиона радника фактички ради за овај новац иако послодаваци имају добру зараду. Томе се мора стати на пут.
Он каже и да синдикалци нису против да менаџери који воде цело предузеће добијају добре плате и високе бонусе, али да је пракса, нажалост, показала да се велики колач делио и када је фирма била у минусу, а радницима просипане мрвице.
Све веће разлике су и у пензијском систему. Према последњим подацима Фонда ПИО највећа пензија данас износи 120.463 динара, а најмања је 12 пута мања - 10.149 динара.
- Стандард пензионера се све више руши и то је постало незаустављиво - каже Милан Ненадић, председник Савеза пензионера Војводине. - Држава је гарант исплате, али упркос томе, реална вредност пензије све више пада. Инфлација је већа од процента усклађивања па се сада више од 50 одсто најстаријих налази на ивици егзистенције иако су све време, од својих плата, издвајали за доприносе.
ПАДА ПЛАТА
Просечна зарада исплаћена у првих шест месеци ове године је, у односу на исти период прошле, реално мања за 4,8 одсто - кажу У РЗЗС и додају да је међу радницима који нису примали плате, највише оних из прерађивачке индустрије (16.385), али и из грађевинарства (6.429), здравствене заштите (4.559), трговине (3.799).
БОНУСИ, СТИМУЛАЦИЈЕ
Премијерска плата у Србији је скоро 173.000 динара, 167.000 добија први човек ЕПС-а, а 176.000 ЈП "Србијагаса", 360.000 РТС-а, 470.000 Телекома...
- Законом о ограничењу највиших зарада у Јавном сектору је прописано да плата директора не би смела да пређе 150.000 динара месечно, али то се односи само на основну зараду. На њу се, међутим, могу додати накнаде за минули рад, стимулације, бонуси... - каже Цветановић.
|