ИНФОРМИШИТЕ СЕ
| ИНФОРМИШИТЕ СЕ
|
18.09.2012.
КРВНА СЛИКА НАШЕ ЕКОНОМИЈЕ: ЛОШИ У РЕГИОНУ, ЈОШ ГОРИ У ОДНОСУ НА ЕУКад би се стање у економији описивало медицинском терминологијом, могло би се приказати као човек који што више једе, све је мршавији, или као болесник на издисају чији ће опоравак дуго трајати.Економиста Миодраг Зец каже да му српска привреда личи на болесника чији је метаболизам дубоко поремећен непродуктивном потрошњом и који стално троши више него што може да произведе.Инфлација, нестабилан курс, буџетски дефицит су, како каже, само симптоми оваквог стања, чији је узрок у томе што постојећи ниво привредне активности не може да исфинансира велика и стално растућа права становништва.Привреди је зато стално потребан некакав допинг, само се мења начин на који ће га добити, да ли отписом дугова, репрограмом обавеза, а у претходним годинама новцем добијеним од приватизације - каже Зец.Ове године ће, рецимо, државни буџет, уместо са раније планиране 152 милијарде динара, годину завршити с минусом од најмање 216 милијарди динара, а да ће притом већина грађана живети лошије, јер ће БДП опасти за најмање 0,5 одсто, инфлација ће прећи десет одсто, док би незапосленост, у најбољем случају, могла да стагнира са садашњих 25,5 одсто.Кликни за увећање (+)Љубодраг Савић, професор Економског факултета, оцењује да је крвна слика српске привреде таква да она не може у кратком периоду да поврати своју виталност.- Ситуација није сасвим безнадежна, али је за опоравак потребно да као друштво почнемо да живимо од свог рада, а то захтева одлучан обрачун са корупцијом и оживљавање производње - сматра Савић.Куповна моћ у Србији за трећину мања него ланеРеална потрошачка корпа за просечну породицу у Србији износи 110.000 динара, показују процене. Стручњаци оцењују да је стандард становништва у Србији драстично опао, куповна моћ је за 30 процената мања него лане, а свакодневна поскупљења хране ће потрошаче довести на руб егзистенције. Саветник у Привредној комори Србије Војислав Станковић оценио је да у потрошњи домаћинства у Србији 43,7 процената месечног примања одлази на храну, али се купује само најосновније - хлеб, млеко, јогурт и неке јефтиније месне прерађевине док је построшња меса осетно пала. Станковић је нагласио како просечно домаћинство са месечним примањима једва може да задовољи најнужније потребе, а дневни рачун у трговинама износи 270 динара. Сиромаштво влада у целом региону бивше Југославије, изузев Словеније, где грађани са просечном платом од 980 евра имају бољи стандард, следи Хрватска са просечним зарадама од 755 евра, Црна Гора са близу 500 евра, Босна и Херцеговина са 418.Повраћај ПДВ-а на беби опрему за породице са приходима до 80.000 динараМинистар финансија и привреде Млађан Динкић састао се данас са представницима удружења „Родитељ“, „Сервис Хало беба“, Мрежом организација за децу Србије и Фондом Б92 са којима се договорио да се омогући повраћај ПДВ-а за куповину хране и опреме за бебе."На састанку је договорено да ће Министарство финансија и привреде поднети одговарајуће амандмане на измене Закона о ПДВ-у, како би се омогућио повраћај ПДВ-а за набавку хране и опреме за бебе (и то млеко за одојчад, кашице, пелене, креветац, колица, столица за храњење, столица за ауто) у износу до 70.000 динара повраћаја у периоду од рођења до друге године узраста детета", наводи се у саопштењу Министарства финансија и привреде."Родитељ или старатељ ће остваривати право на повраћај ПДВ-а уколико укупни приходи домаћинства не прелазе нето износ од 80.000 динара месечно, као и уколико вредност имовине домаћинства не прелази 200.000 евра. Наведено право моћи ће да се оствари од 1. јануара 2013 године", кажу у министарству.Наводи се и да ће родитељима или старатељима који подносе захтеве бити максимално поједностављена процедура подношења захтева и повраћаја средстава.Министарство финансија и привреде ће заједно са представницима ових удружења иницирати формирање радне групе на нивоу Владе Србије која би се бавила и другим мерама којим би се побољшали услови родитељства у Србији.
|