07.09.2012.

У СРБИЈИ ПРЕКО МИЛИОН НЕПИСМЕНИХ

петак 7.09.2012 | 13:04

Извор: Танјуг

Београд -- У свету има око 900 милиона неписмених људи, а у Србији је око 1,35 милиона становника без основне школе.

Илустрација (sxc.hu)

Организација УН за образовање, науку и културу (УНЕСКО) прогласила је 8. септембар за Међународни дан писмености 1967. године, са циљем да се истакне важност читања и писмености у животу појединца и друштва у целини.

Према подацима УНЕСКО-а и Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), од укупног броја неписмених у свету две трећине су жене, а 113 милиона деца.

Око 75 одсто неписмених становника живи у подсахарским земљама, где женска деца уопште не иду у школу, а следе југозападна и источна Азија и арапске земље.

У развијеним земљама, највећи број становника има средњу школску спрему - од 47 одсто у САД, до 61 одсто у Аустрији.

Образовање, односно пуна писменост одраслог становништва, и данас је у развијеним земљама једна од основних тема, јер глобализација светске економије захтева писмене раднике, односно преовлађујући је број радних места који траже добро обучену и образовану радну снагу.

У Србији је међу образованим становништвом највише оних са средњом школом, док је са високим образовањем свега 6,5 одсто грађана.

ПИСА истраживање (највећа међународна провера постигнућа ученика) показало је да наши ученици постижу резултате испод просека, јер имају само енциклопедијско и нефункционално знање.

До половине прошлог века, концепт писмености подразумевао је елементарну аналфабетско-језичку и математичку оријентацију, а то значи основно савладавање вештина читања и писања.

Од 1964, развија се нови приступ, односно функционално описмењавање и писменост, а основу оваквог концепта чини однос између писмености и привредног развоја.

Према дефиницији Пројекта међународне писмености одраслих (ИАЛС), писменост се дефинише као - прозна писменост (разумевање и коришћење информација добијених из текстова), документациона писменост (информације које се налазе у разлицитим формуларима) и квантитативна писменост (разумевање, на пример, извештаја о стању на рачуну у банци, одређивање пореза, камата...).

Истраживање Пројекта ИАЛС-а обухватило је шест земаља ОЕЦД-а: САД, Канаду, Немачку, Холандију, Шведску и Швајцарску. Показало се да је међу Швајцарцима 35 одсто писмених, а следе их Американци са 20 одсто.

По обухваћености становништва образовањем после обавезног школовања, на првом месту су САД и Јапан са 96 одсто, а следе Швајцарска са 82 одсто и Аустрија са 79 одсто.

Такозвана нова писменост, односно информатичко описмењавање и експлозија нових форми комуникација, ступили су на сцену крајем 20. и почетком 21. века. Ту предњачи развој "Мас селф комуникејшна", односно Масовне индивидуалне комуникације, у коју, технички гледано, спадају Интернет, али и свет комуникације мобилним телефонима.