почетна

о нама

активности

правна акта

информишите се

архива

контакт
АКТИВНОСТИ
медијске активности
преговори
сарадња са...
саопштења за јавност
семинари
протести и штрајкови
мобинг
достојанствен рад

АКТИВНОСТИ    МОБИНГ


18.01.2012. год.

 

ДОНЕТИ ЗАКОН О ЗАШТИТИ УЗБУЊИВАЧА

 

Друштво | среда 18.01.2012 | 14:50

Извор: Танјуг

 

Београд -- Иако је у Србији донет Правилник о заштити лица која пријаве сумњу на корупцију, неопходно је усвајање закона који би узбуњивачима пружио правну подршку.

 

Саша Јанковић (Тањуг, архива)

 

Агенција за борбу против корупције проценила је да је током претходних шест месеци десетак особа које су пријавиле сумњу на корупцију испунило услове да им буде додељен статус узбуњивача и тиме добију заштиту, али је за унапређење њихове заштите и борбу против корупције, према оцени саговорника Тањуга, неопходно донети одговарајући закон.

 

Заштитник грађана Саша Јанковић истакао је да "дувачи у пиштаљку", људи запослени у органима јавне власти који, у складу са својом савешћу, укажу на неправилност у раду, нерационално трошење средстава, злоупотребе, прекорачења овлашћења, корупцију, данас у Србији немају адекватну правну нити фактичку заштиту и по правилу лоше пролазе.

 

"Нема праве борбе против злоупотреба, неправилности и корупције без заштите дувача у пиштаљку", истакао је Јанковић.
Указујући да су направљени помаци доношењем Правилника о заштити лица која пријаве сумњу на корупцију, у августу прошле године, он је навео да то, ипак, није довољно јак правни основ и да је ограничен на пријаву корупције.

 

Јанковић је рекао да се с повереником за информације од јавног значаја и заштиту података личности, Агенцијом и Саветом за борбу против корупције, договорио да, уколико то не учини влада, они предложе такав закон.

 

Он је додао и да у изменама Закона о заштитнику грађана, које су припремљене, постоје одредбе о заштити дувача у пиштаљку, које би омбудсману омогућиле да конкретним препорукама допринесу бољој заштити узбуњивача од одмазде.

 

Препоруке заштитника грађана, иако се често поштују, нису формално правно обавезујуће, због чега је, додао је Јанковић, неопходно законом омогућити чвршћу, солиднију, извеснију, јачу правну заштиту.

 

Јанковић је додао да, по његовим сазнањима, влада до сада није припремала такве правне акте.

 

Члан одбора Агенције за борбу против корупције Златко Минић изјавио је да је Агенција од добијених представки издвојила десетак случајева у којима особе које пријављују корупцију испуњавају услове за давање статуса узбуњивача.

 

Те пријаве се односе на корупцију у области јавних набавки, здравства, школства и ветерине.

 

Правилником о заштити лица која пријаве корупцију прописано је да особа може да добије заштиту уколико је државни службеник, запослен у органима јавне власти и ако у доброј намери пријављује корупцију, односно оправдано верује да постоји корупција у органу у којем ради.

 

Уколико подносилац представке испуњава услове за добијање статуса узбуњивача, он може добити заштиту на период до највише две године, а основни механизми заштите који су прописани су заштита анонимности и спречавање да та особа трпи одмазду послодавца, односно било какве последице када су у питању његов радно-правни статус или радни услови.

 

Агенција за борбу против корупције, поред пружања заштите узбуњивачу, на основу поднете представке покреће истрагу о томе да ли је било корупције и, уколико постоји сумња да је учињено неко кривично дело, о томе обавештава надлежне органе, полицију, тужилаштво, који затим преузимају тај случај.

 

Минић је истакао да је заштита узбуњивача, због непостојања одговарајућег закона, за сада ограничена и у највећој мери се своди на административну заштиту у области радног права.

 

"Неопходно је донети закон којим би се уредила та област и заштитили узбуњивачи. На тај начин би заштита била комплетнија и могао би се проширити круг људи на које се заштита односи", изјавио је Минић.

 

На неопходност усвајања закона који би узбуњивачима пружио правну подршку, како у приватном, тако и у јавном сектору, указао је и саветник Мисије ОЕБС у Србији у области економске транспарентности Мато Мејер.

 

Мејер је изјавио да је прошле године учињен позитиван почетни корак - усвајање амандмана на Закон о Агенцији за борбу против корупције, који предвиђају да Агенција мора да пружи финансијску помоћ и заштиту узбуњивачима у јавном сектору.

 

"Ако се не усвоји закон који пажљиво регулише права грађана који пријављују случајеве корупције, тешко је замислити да ће људи отворено иступати са вредним информацијама, на тај начин ризикујући губитак посла и више од тога", рекао је Мајер.

 

Он је додао да је вероватније да ће грађани пријављивати корупцију ако буду уверени да ће на прави начин бити заштићени.

 

КОНФЕДЕРАЦИЈА СЛОБОДНИХ СИНДИКАТА
www.KSS.org.rs www.KonfederacijaSS.org.rs konfederacija.ss@mts.rs 011/3863.033, 3863.233, 3863.313 факс: 011/3863.200